uz zvuke tisine...

Dugi niz godina zivim ovde,gde se skupilo s'konca i konopca,ili kako je nekad moja baba govorila, kuso i reptao.Sazivis se, sa svima, i onda ti sve to nekako jednostavno dodje.A mi Srbi,uvek ,sirokogrudi,otvoreni,pokupimo svakog ko je za nas i sa nama.

Bila sam u drustvu Spanaca,Portugalaca,Svim Africkim kako severnih tako i juznih zemlja.Ma, ne znam vise koju naciju nisam upoznala,a da nisam provela bar neki deo zivota sa njima.Kao komsije,ili kao kolege,pretpostavljene,kroz drustvo,izlaske,tako sam sve vise i vise upzonavala taj sarenoliki svet.Volim ja sve to,ali kad dodju neki ozbiljniji razgovori,vezano za politiku ,ekonomiju,ili pak o religiji, e, tu se onda mnogo sto sta vidi,oseti,mnogo vise sazna o toj jednoj naciji.

Secam se jednog razgovora sa jednom Madmme, iz Alzira,kada mi je onako besna na Francuze,rekla da ja ne zivim kod francuza,vec kod nje? A,da ce Marseille,i deo juzne Francuske jednom biti sve njihovo,ja sam zanemela,i nisam mogla da dodjem k'sebi...Ne sescam se,ali mislim da je to bilo 1984 god,

Posle toga sam se sprijateljila sa jednom Spanjolkom,zapravo Katalonka, i koja me je uvek isparvljala, kada bih joj rekla, da je Spanjolka.Tada mi je ipsricala,da ce,jednoga dana,Katalonija,Baskija,otici iz Spanije,i bice ne zavisne drzave.

Nakon ,par godina sam isla u Svajcarsku,i u nekom drustvu sam upoznala coveka iz Alzasa,koji mi je ispricao da  danasnji severoistocni deo Francuske ce pripasti Nemackoj?

Brotonci,prizeljkuju svoju nezavisnost.

I,tako sam ja godinama slusala sve te nacije koje teze ka samostalnoscu,nezavisnoscu,a opet, kao da se nesto boje,ili cekaju.Bila sam zaboravila na sve to...Jednostavno,umarala me je politika,ali me uvek brinulo,to,sa koliko zestine i neke mrznje Africki narod,mrzi ovu Francusku,i kako sad osecam,koliko Francuzi zele da se oterase,svih stranaca..al' ne moze,jer su tu ,generacije i generacije,koje su doseljavani,ili dolazili kao robovi,pa su oni sad veci Francuzi nego ovi sami.

Bojim se,ove napetosti,i neke tihe svireposti u svim tim ljudima.Bojim se,za ovu nasu decu,koja su kao Srbi,a u stvari, francuzi u njima ...

I,danas,pronadjoh ovo na netu,pa sam se vratila nekim davnim danima?

Da li ,svi ti,koji su tad meni pricali,znali mnogo vise nego ja?

Da li ovi Rusi,znaju mnogo vise od svih njih?

Ne znam,al' ja osecam,da se zaista desavaju velike promene ovde,a mozda i malo dalje?

Pa, pogledaj te, sta kazu Rusi;

   ****************

Ruski eksperti, na osnovu dokumenata CIA, ruske službe GRU i još nekoliko izvora, nacrtali kartu Evrope 2035. godine.

Evropu u narednih dvadesetak godina čekaju ogromne promene, smatraju ruski stručnjaci, koji su na osnovu analiza dokumenata američke CIA, ruske službe GRU i ekspertskih grupa na čijem se čelu nalaze Zbignjev Bžežinski i Samjuel Hantigton načinili mapu „Nove Evrope”, objavio je RTS.

Serija velikih teritorijalnih promena počeće u Britaniji, gde će Škotska proglasiti nezavinost, što će predstavljati inicijalnu kapislu za ujedinjenje Irske, piše ruski „Ekspres”.

Katalonci i Baski će proglasiti nezavisnost od Španije, što će imati posledice i u susednoj Francuskoj, gde će, kako navode ruski eksperti i početi „raspad multikulturalizma”. Na jugu Francuske će nastati islamska država, a oblast Loren će se priključiti Nemačkoj.

Raspašće se i Belgija, a Flamanci će se priključiti Holandiji, dok će se Italija raspasti na bogati sever i siromašni jug, a Sardinija i Sicilija će proglasiti nezavisnost.

Teritoriju Bosne i Hercegovine će podeliti Srbija i Hrvatska, a nastaće i Velika Albanija, koju će činiti Albanija, Kosovo i deo Makedonije.

Tužna sudbina, smatraju ruski analitičari, očekuje i Poljsku, koja će morati da se odrekne delova teritorije posle serije novih sporazuma između Rusije i Nemačke.

Belorusija će nestati i postaće deo Rusije, kao i delovi baltičkih država i Ukrajine. Velike promene se očekuju i na Kavkazu, jer se smatra da Rusija neće moći da zadrži Čečeniju i Dagestan, prenosi RTS

...Vece je lagano padalo na reku,krovove ,ulice i tiho se uvlacilo u svaki "passage"koje je u ovom gradu uvek zanimljivo uci.Bas u njima, ima svega i svacega  sto najvise moze da vrati u onu proslost i mirise, kada je ovaj grad zaista imao prava da se nazove jednim od najromatnicnijih gradova.

Margo je vec citavo popdne hodala i obilazila takva mesta,ali bez neke zurbe ili neke znacajne potrage.Jednostavno je,uzivala tumarajuci i razgladajuci te male slepe sokake.A,pocesto se vracala na ista mesta zbog nekih sitnica,slika,ili nekih zanimljivih predmeta.Tog dana nista nije zelela osim da besciljno luta i priziva te nekadasnje mirise i neke zvuke.

Kada bi je zahvatilo takvo stanje ,obicno se oblacila u crno.Sve na njoj crno osim neke marame,sala ili neke kape bi izabrala da su to jarkih boja.Al' tog dana,je obukla poludugi kozni mantil,i crne duboke cipele koje su sluzile samo za duge setnje,crni sesir i jednu sasvim malu crnu torbicu.Nije se previse sminkala,ali tada je pozelela jarkocrven karmin i sa malo naglasenom maskarom na trepavicama.

Prohladno vece uz malo jaci vetar koji je donosi jos vecu svezinu sa reke joj nije smetalo,vec joj  davao neku posebnu zelju slobode,pomalo ubrzanog rada srca i duboke uzdahe za zeljom da se vine i poleti u to tamno nebo i da nad ovim gradom posmatra ljude i sve te krovove i mansarde koje su u njoj pobudjivali znatizelju da ih pretrazi i pronadje nesto posebno,tajno,skriveno od svih svetova i eto,bas njoj se posrecilo da to "nesto" nadje.

Zanesena svojom mastom,hodala je kao mesecar koga niko ne sme da budi dok on sam ne nadje soje mesto.Nikad nikog nije pogledala,niti se osvrcala na prolaznike,ali osecala je da su mnogi pogledi upirali u nju...Margo je imala uvek dublje i daleke poglede kada je bila u takvom raspolozenju.Nije imala zelje da se uplice sa tudjim pogledima ili da se upusta u neke razgovore,da nebih prekinula svu caroliju tih njenih svetova u koje je ulazila svim srcem i dusom,trazeci to "nesto",ili "nekoga"...zapravo,trazila je te neke prosle vekove u tom gradu!

Zalutala je .

U jednom od tih malih slepih ulica,na samom uglu se cula neka neobicna muzik,a mali nocni lokal je delovao nestravan i kao da ga je neko  tog trenutka postavio bas samo za nju.

Kao hipnotisana je usla u njega.

Lokal je tipicno izgledao kao da je iz davnih tridesetih.Sve je odisalo na neki drugi zivot.Bar,stolice,zidovi,su mirislali na proslost.U uglu je sedeo stari crnac za klavirom.Za stolovima su sedeli ljudi kao da su se preselili iz tih davnih tridesetih,i svi su nekako delovali bledoliki naspram skiljavog osvetljenja. Stari barmen je drzao cigaru u zubima navaljen na sank kao da je od onih vostanih figura iz Grévina.

Margo je prisla za sank i sela na barsku stolicu u nedoumici sta bih i koga bi zamolila da je usluze.Dok je odmeravala razna pica koja su visila u sanku,odjednom se pred njom pojavi muskarac koji zasiguno nebi imao takav uticaj na nju da je bio dan ili neki drugi dan od ovog dana kada ni ona nije bila ona.

Obucen sav u crno,kao i ona naspram njih ogledalo   citav zid ,koje e davalo osecaj da si u nekoj drugoj dimenziji ili varku da je prostrorija duplo veca,ali da se svako moze videti u njemui bez okretanja ili bacanja poglede u stranu,vec dovoljno pogledati u njega.

Stranac je stajao za sankom, sto je ukazivalo da je visine najmanje 185cm.Mesavina Juzne Amerike i Dalekod Istoka po poluzatvorenim ocima koje su tamnije od najtamnijeg.Kosa mu je vezana u rep,a vilice kao u crnog pantera.

Posmatrali su se dugo i kao da su odmeravali svoje snage u pravcu ogledala,kao da jedno drugog privoljavaju da se okrene jedno naspram drugog i u istini ravnjaju svoje poglede ili se dohvate tu na licu mesta i jedno drugog rastrgnu kao dve divlje zveri.Ali  ni jedno ni drugo nije pospustalo i kao po dogovoru odjednom su naglo odvojili poglede od ogledala i okrenuli jedni drugome.Sve je zaustavljeno. Zadrhtalo je nebo,njeno srce,njena utroba,njenje grudi su se  rasirile kao da gubi vazduh,a u njegovim tamnim ocima se oslikavala zudnja,zadivljenost,neke sjajne iskre koje su podescale ne daleke zvede.Usne su mu bile pune,socne,a pokadkada je ovlaz oblizao jezikom svoju donju usnu ,pomalo lenjo se osmehnu,kao da je hteo da pokaze da moze da unisti svaki otpor u njoj ako bih se ona  usprotivila.Al' Margo je bila takodje svesna sebe,i znala je da u njenim ocima moze da izda naredjenje svim svojim culima i da prenese svaku poruku tom naspram nje,da zeli da se preda cela njemu bas tu i tada,da vode ljubav bez dodira,samo pogledima i tek po nekim malim gestovima,i pruzila mu je sebe kao da je sasvim naga kao da su sami na obali mora u noci obavijeni mesecevim zarakom .

Probijali su jedni drugima poglede zudnje kroz svo to crnilo koje su obavili svoja tela .Mazili su jedni druge od lica do buditna ,tek ponekad oblizivali ili grznuli svoje usne ,podelili poneki lenji osmeh i nastavljali zavodjenjem jedno drugog bez ijedne reci,bez sapata,tek ponekad otkine   se oneki tih uzdah,ali bez ijednog trzaja tela.

Odjednom,Stranac se naglo odvoji i dodje do sankera ,sapnu mu nesto,a onda se uputi ka uglu gde je stari crnac polusneno svirao neke stare melodije.Nagnu se nad njim i izvadi saxsofon.Sede na jednu barsku stolicu i poce da svira.Zapravo,nastavio je da zavodi Margo kroz  muziku,koja je jos vise pozivala da mu se ona prepusti i da je dalje vodi kroz tu noc i kroz sve one snove koje je budna sanjala,ali nikad dozivela.

Margo je,ispila svoju casu belog vina,platila i dok je on poluzatvorenih ociju lutao kroz muziku i svoja osecanja,ona je lagano napustala  lokal i uputila se  sama,jos uvek uz zvuke Jazza i saxsofona,sa osmehom na usnama da je pogledima volela jedne noci stranca.

Izvinite me...

Ja ne umem de se odvajam ili uklapam

u norme,nacela ili vec kako se to zove?

Ne umem ni reci da sastavim,za jednu malu zahvalnost

sto mi zivot daje,a niti da lepu rec kazem,

onome,ko zali za nekim, necim,za ono sto se samo zivot zove.

Tek samo u prolazu,"ukradem" od vas po neku rec,misao,

al' ne i ideje.

Jer sta bih ja sa njima,kad se ne uklapaju u moj smisao zivljenja?

I nemam vise vremena za neke velike uspone a ni padova!

Volim u podvecerje posle napornog dana ,

da se ugnezdim u ovu moju fotelju i procitam sta narod pise.

Pocesto zadivljena tudjim mislima,uzdahnem i zamisljam;

Taj lik...

Kako sedi,zagledan u jednu tacku,

Mozda nesvesno gricka donju usnu,il' poluzatvorenih kapaka gleda

kroz prozor,ili sa neke terase,prve jutranje zrake.

Mozda kroz tamnu noc,u daleke zvezde,i tako budan sanja,

neka daleka putovanja,njima drage ljude.

Svasta , ja tad zamisljam...

Al' ne mogu da kazem koje najbolji u necemu,

Kad znam,da su mnogi pisali u trenutnom raspolozenju

ili nekom pogresnom danu.

Mogu jedino da kazem,da svako od vas mi pomaze;

Da ucim,da ne zaboravim moj jezik i moje ljude.

Izvinite, ja ne zelim da pravim razlike!

Ti nisi u mojim mislima

i vise nisi moj jedini san.

Nocas me neko drugi ljubi

I s'njim cu docekati novi dan.

Ne, nisam te ljubila strasno

Nisam te volela kao druge zene

Ja sam u tebi trazila samo

poslednju svetlost mojih nadanja.

Zatvori knjigu secanja na dane nase

U ovoj zimi nema vise nas.

Sacekaj i Ti novo jutro s'nekom drugom

Za nas je otkucan zadnji cas.

Ne gubi vreme u cekanju,na susret samnom

Shvati da sam zimisljen lik;

A ja cu i dalje da lutam kroz ovaj svet

I nikad necu doci na mesto obecano.

Kao sto su mnogi vec napisali i jedni drugima pozeleli Novu Godinu,pa evo i jedna od mene za sve ljude koji svrate na ovaj Blog...

Nisam nerealna i ne mogu da vam sad pozelim nesto sto je nemoguce,al' od sveg srca vam zelim ZDRAVLJA,MIRA,SLOGE,LJUBAVI...Da ,bar pet ciljeva koje ste namerili budu ostavreni!

Da,se zaljubite,zavolite,pomirite,da se smejete,a nijednog dana,ne osetite tugu!

Nocas u ponoc,kada se skazaljke poklope,podicicu casu sampanjca za vas,za moje,za vase,za njihove!

Uz naiskreniji osmeh,docekacu Novu 2013,i pozelecu sebi ono sto i vama svima zelim!

Budimo nocas zajedno u mislima dragi svete:)!!!

Jednom kad sve prodje

 A nas bude zgazilo vreme

Kada nam vlasi bude bele,

i ruke od starosti padnu nam u krilo

Dal' ce nas secanje ostaviti?

Kad nam se u srcima nasim

pogase zeravice,

Kad nam se krv zaledi u bilu

Dal' ce nas secanje ostaviti?

Mozda ce ostati samo tuzna seta

da nas podeseti na ove dane koji

nepovratno odlaze,a iza njih ostaju

samo tragovi ,

 kada smo se nas dvoje voleli.

Jednom,pre nego sto smrt najavi

da je kucnu cas za poslednji put,

Mozda cemo se i tad setiti na neku od nasih ljubavi?

Jednom,kad sve ovo ostane iza nas,

Kada vise ne budemo imali volje za daleka putovanja

Kad' se ugasi poslednji zar za nezna milovanja

Mozda ce mo se i onda setiti

Da smo nekad  u nocima dugim

Bolnom zudnjom i bez sna

Ocekivali jedni druge.

Ja sad sve to  samo slutim...

Da cu opet u sutonu nekom

Ispracati sunce da te i tad budi

Da ti saljem Mesec kao starog druga

A on ce ti reci,

da te i tad silno ljubim.

Pricalo se,kako ce biti Smak Sveta,i da ce se to desiti vec sutra?!

Pricali su to bezbroj puta,i nista...

Meni je apsolutno svejedno,jer jednom ce zasigurno i biti,al' ko to zna?

Ja siguro necu biti tu?

A,moji svetovi i  smaknuca su se vec izdesavala,i nemam mnogo toga da izgubim!

Koliko puta sam prezivela  i kako, to samo onaj od gore zna?

Al' mene umara ovo vece...kisa ,hladnoca,i vetar...i pada noc!

Tisina...samo tisinu osluskujem...sapuce neke nerazgovetne reci,opominje me.

Znam,dolazi neki preokret u svetu, u zivotu svih nas,al' kako ko bude bio spreman?

Zabravljam da sam do juce kidala nerve zbog raznoraznih gluposti i jos glupljih ljudi,zaboravljam da mi je ostalo jos malo od ovog zivota.

Necu vise!

U ovoj kisovitoj veceri u meni jos uvek zivi nada.

Zelja,da ce se vec sutra desiti nesto lepo i meni!

Imam zelju da napisem pesmu

al'nemam reci.

Drugima je to bilo lako.

Uzese  sve i napisase

najlepse stihove za njih.

Al' ne znaju oni tebe,

Ili znaju? Daj' neka ostane tako.

Pusti me da verujem,da sanjam jos malo.

Imam zelju...

da objasnim svetu,kako je kad u snegu

gazim po tvojim stopama,

I kradom posmaram tvoje lice

mulujicu nezno mislima svaku  crtu.

Kad na peronu stojimo i cekamo vozove

osetim drhatj u srcu, ne zbog zime

vec od straha da te ne odnesu severni vetrovi

sto dalje od mene.

Ah, zasto  uzese najneznije reci ljubavne

pa sad ne znam kako da opise ovo  u meni

sto zadrhti,

 zamirise,

I sto cuva secanje na nas dvoje.

Rodio se u sedam meseci,tek nekih nepunih kilogram.Ostavise ga nemarnim ljudima u inkubatoru da naraste.Nemarnost ili vec Bogom zabelezeno,kazu da je od prejake toplote doslo do ostecenja u mozgu.

Kao beba je napredavao i nije se pokazivalo da ima neki problem.Kada je stasao da krene u predskolsku na testovima je pronadjeno da je ipak malo u zastoju.Al'nije vise imao ko da se postara za njegov problem?!

Oca je izgubio sa nepunih cetiri godine,majka mu se preudala i ostavi ga kod bake koja nije imala ni osnovnu,i osim od rada na poljima i Verom u Boga,nije znala kako da ga nauci nekim drugim stvarima.

Njih dvoje su ostali sami,i jedni drugima pomagali.Ona se borila i stitila od druge dece ,od sveta koji su upirali prtse na njega;kada su ga nazivali mentalcem,ludakom ili onim zlim pogrdnim ismejavanjem ,kada su stitili svoje sinove uz obrazlozenje da nesmeju da se druze sa njim,jer od njhove duboke glusposti i neznanja bojeci se da ta"bolest" ne predje na njihove jedince.Uz to,njega je bila i beda i siromastvo,pa nije imao prava da se nadje u blizini "domacinksih sinova".

Kada je krenuo u osnovnu,sva deca su pravila rodjendane,ali njega niko nije pozivao i nikad nije prisustvao nicijim slavlju.

Bio je cutljiv i nikad nisi mogao da znas sta misli i sta oseca.Kad god ga je neko pitao kako je, uvek je odgovara _" Hvala Bogu,dobro sam",ili "Bice bolje,ako Gospod Bog da".?!

Seljani su se iscudjivali,da od malog detata cuju takve reci,a deca su isla za njim i ismejavali ,zadirkivali i gadjali.Na sve to,on je,samo odmahivao glavom i odlazio svojim putem.

Dosao je red i na njegov rodjenadan.

Baka mu je napravila rucak, dve torte.Jednu je odnela u skolu,a drugu za njegovo drustvo.

Ali on nije imao druga i najzad se usudio da pita dva decaka da dodju kod njega.Ne radi sebe,vec radi bake koja nije znala sve sta se desava da njim u skoli!

Sa najvecim strahom je zakucao na kapiju prvog decaka.Izasla je njegova majka pomalo nervozna sto je bas on taj koji ju je prekinuo u poslu,i vec sa pola dvorista je drsko viknula na njega,medjutim on joj se obratio sa najvecim postovanjem i izvinjenjem,da je samo hteo da je zamoli da dozvoli sinu da dodje na njegov rodjendan i da ce se joj Bog pomoci u daljem radu.Zatecena njegovim razgovorom,zbunjno je pocele da muca,ali ipak je dala obecanje da cce poslati sina kod njega,sa naglaskom da nema novaca da mu poslaje poklon!

Sav srecan nije ni cuo zdnje reci te zene,vec je u galopu otrcao do drugog decaka i na kapiji je ponovo stao da moli majku da dozvoli drugi da dodje kod njega.Ova druga je bila blaza i rece da nece imati nista protiv,ali da nema novaca za njegov poklon!Opet sav srecan otrca kuci i sa kapije je povikao baki da ima goste!

Baka je bila radosna i spremila mu je divan rucak,postavljajuci sto kao da ih ima vise.Kuca je mirisala na razne djakonije i na praznicku atmosferu.Po prvi put u zivotu je osecao da i on ima vazan dan i da ce moci da podeli svoje igracke sa drugovima.Imao je par dobrih igracaka koje je dobijao do starateljstva i od tetaka! I cuvao ih je u jednoj vitrini kao da su od zlata!

Medju tim ,decaci su osetili zavist i natreali ga da izvadi sve ako zeli da oni ostanu.Bolelo ga je i bilo mu je zao da ih upropasti,ali za njih je ucinio i dao im je odmah sve!Dok ih je posmtrao kako se ophode prema igrackama molio je Boga da im oprosti ako ih slome .Molio i njih da budu pazljivi,ali oni kao da nisu culi njegove reci,vec taj prvi decak je uzeo igracku i bacio na pod.Odjednom,sve igracke su pocele da lete i da pucaku i lome .U njgovim ocima zablesnuse suze,tuga ,strah..Dok je on plakoa,ona dva decaka su se valjali od smeha i ismejavali njegove suze.Baka je utrcala u sobu i videla sve!Za razliku od njega,ona je povikala na decake i odmah ih je ispratila do kapije da se vrate njihovim roditeljima!

Vise nikad nije slavio rodjendan i nikad vise nije imao druga.

Godine su prolazile,ali u osnovnoj je jedva prelazio razred.Nastavnici nisu imali sptpljenja niti razumevanja za njegove probleme.Bili su na strani bogataske dece,jer njihovi roditelji su iali mnogo vise da daju za neku bolju ocenu,ali ne i on.Jedva je zavrsio osnovnu skolu.Trebalo je ici dalje u srednju ali on od straha od novog drustva iz sela u gradic je za njega bilo nemoguca misija.Odlucio je da ne ide vise u skolu.Baka je na silu pokusala da ga upsie ali on nije hteo ni da cuje! Ipak je dosla jedna tetka iz grada i uz mukotrpno objasnjenje ga ubedila da mora dalje u skolu.

Pomogla mu je u upsivanju.Spremila za sednju skolu i otisla!

On je za krtako vreme naredjao sve petice.Bio je najbolji djak u razredu.Nasao je dve drugarice koje su mu pomagale da prebrodi strah i stid,i da udje u drustvo svoje generacije,ali i dalje je strogo izbegavao da ide po kaficima,i da zivi kao i drugi mladi.Cim bi zavrsio nastavu uzimao je autobus i vracao se sto pre kuci kako bi baki pomagao u poljoprivredi.Nije bio neke velike snage ali je radio koliko je mogao .Zavrsio je svoj zanat sa vukovom nagradom i odmah nakon dva meseca poceo je da radi u svom zanatu.

Baka je poboljavala.Sve manje je imala snage da se bavi zemljoradnom i sve manje je mogla da se brine o njemu.On je uzeo mnoge obaveze ali baka je ostala vezana za postelju.Jurio je kuci da joj spremi da jede,opere,presvuce,da joj bude na usluzi.Nije hteo da izadje iz dvorista osim ako je bilo preko potrebno,ali bakin zivot se lagano gasio.U vecernjim satima pre spavanja oboje su se molili Bogu i prastali jedni drugima a i svetu .Ali jednoga dana nakon dolaska s'posla,zatekao je baku da duboko spava.Znao je...Ona je otsila na put !

Jedna od tetki je dosla i ispratila je svoju majku po obicaju i njemu pomogla da se bar tih nedelju dana oseti da nije napusten .Uz obecanje da ce dolaziti koliko bude mogla i da ne zaboravi da nije sam!

Pre spavanja je stao pored krevet gde je ona spavala i tiho je izgovarao molitvu.Tetka ga je sa iznandjenjem posmatrala i pomalo ljuta na njega ga je pitala sta to radi,jer ona nije bas puno verovala u taj izmisljeni idol,i smatrala je da je to praznoverje.On ,je ponovio blagoslov i molitvu za zdravlje i za spas njene duse.

Danas je taj decak i dalje sam,ali on kaze, da nije nikad sam.

I dalje govori da Je Gospod Bog sa njim,i da ce uvek i za nas biti.On se moli,za spasenje svoje duse,i duse svih nas! Zato se i ja danas molim Bogu za njegovo zdravlje i da mu Gospod Bog bude jedini otac i da ga pomiluje i da ga voli!

Kako niko nista ne kaze o tome,a secam se,kako je nekad bilo slavlja?

Pa, eto posto je ti i moja Krsna Slava,ja zelim svima srecnu i bericetnu Slavu!

A adminima,koji i dalje rade i odrzavaju ovu strancu; zelim,i dalje lepog i prijatnog druzenja i da ima sto vise pisanja,druzenja i naravno vise ljubavi:)

SRECAN VAM RODJENDAN!!!

Evo, po prvi put ove godine ,osetih toplinu!

Sunce me zvalo da otvorim oci iako mi se nije odvajalo od sna!

Otvorila sam sirom prozozre i pogledala u predivno nebo!Svetlo ,tek po neki beli oblacak zastao iznad mene!

U letu lastavica krilom mi mahnu a iz obliznje krosnje zacuh pticu kako peva!

Tisina...

Odjednom,zacuh zvona sa obliznje crkve kako javljaju da je danas Preobrazenje,ali katolicke crkve!

Nije vazno ,cija je crkva,cija su zvona.

Ja osetih veliku radost,mir u dusi,i  tiho zadovoljstvo!

Spremna sam,da idem nekuda?!

Obucicu onu leprsavu haljinu koja vec od proslog leta nije izasla iz ormara.Ostavicu bose noge da mi blag vetra proleti i pomiluje!

Oticicu do jedne poznanice koja ce zasigurno pozeleti da idemo negde na neku od onih terasa,.

Ili,ako se ne predomislim i uzmem jedan peskir i odem do Vansenske sume i uz knjigu zalegnem u meku travu...da napunim pluca svezinom i mirisom iz nje koja jos uvek izdrzava pod teskim pritiskom zagadjenosti ovog grada!

Kako je lepo kad osetis da ti sunce miluje lice,da ti ogreje telo!

Lepo!!!

Al'  osecam i pomalo setu.

Moj dan bi ispunjen bio da sam sa onim k'o samonom zna da u cutanju oseca kako je lepo biti uz onog ko zna sta je lepota zivljenja uz male trenutke odmora i da ukrademo jos nesto lepo od ovog zivota!

Moje dusa opet priziva!

    ""Svi smo mi pomalo blesavi i život je pomalo blesav, pa kad nađemo nekoga čija je blesavost kompatibilna sa našom, udružujemo se s njima u zajedničku blesavost i sve to zovemo - ljubav." ~ Dr. Seus

Jos, ponekad, srce zaigra kad cujem neke pesme,koje sam birala za tebe!

Leto je!

Ja nemam vise tuge u sebi.Nista vise ne boli!

Samo se nezno nasmejem kada se setim, svojih uzaludnih strahova.

Kako cu bez tebe, ako nas jednog dana zivot rastavi?

Evo, ziva sam !I dalje disem,smejem i zelim, da me zivot iznenadi.

Ponovo slusam muziku ,bez straha da ne zaplacem na tudje reci koje  dusu dodirnu

na secanja.

Ziva sam, i pozelim...!!!

A danas poklanjam misli Tebi,

Ti,koji si nekad bio u mom srcu najveci.

Sa mojih usana skliznu najblazi oseh i posla ga po lasti;

Primi ga uz osmeh i pomisli nezno na mene.

Ovo leto i ono nase,i onu ljubav koju iz mog srca ti pruzih,

Al' nikad vise,nas dvoje, nikad vise...

Nas ljubav nece da spoji!

 Muskarac u srednjim godinama koji je imao sve sto pozeli(bez lazne skromnosti) u jednoj maloj nesredjenoj drzavici(kako su mnogi govorili) .Sto je za mene bilo jako cudno i ne shvatljivo da bilo gde idem iz nje!

U rekordnom roku sam zavrsio fakultet..Roditelji su mi bili imucni zemljoradnici koji su se ponosili na moju diplomu. Ziveli su za dan, kada ce i sestri da se pruzi prilika za odlazak iz tog sela!Iako su se potajno nadali da se vratim na kucni prag nisu se protivli, cak nesebicno  mi pomagli kupili stan da krenem u nov zivot!

Jelena je moja ljubav iz studenskih dana.Nakon zavrsetka studija ,smo resili da se vencamo a za kratko vreme je nasu srecu potpunio i nas sin Nemanja, koji je bio sin za primer i radost svih nas.Vec u cetvroj godini je imao toliko interesovanja za sve zivo,da sam se

pribojavao da li je to  uredu i da li se razvija normalno? Bio sam ponosan i dicio se,kada bi nam svracali "prijatelji", i "divili" se nasoj maloj porodici u kojoj se osecala samo ljubav i harmonija! Istina bio sam srecan i ispunjen covek .

I bio bi i dan danas da nisam tog zlokobnog dana sam sebi oduzeo sve to i sto me danas vidis ovde!

Zapravo, tog dana sam otisao na BUS_stanicu,da sacekam Jelenu i Nemnaju koji su otisli na par dana u jedan mali gradic gde je zivela njena mama.

Ta napacena zena je zivela u jednom kucerku na periferiji tog gradica,sama,bez icije pomoci ali nije htela da predje,  iako smo joj mnogo puta predlagali da barem zimu provede kod nas.Mislim,da je Jelenu to najvise mucilo i bacalo  senku tuge na njeno lepo lice!Priznajem da mi je to ponekad smetalo,ali sam je razumeo i cesto sam joj  predlagao da ode do majke i ostane par dana sa njom.Ona je bila rastrzana (osecao sam to).Nije zelela mene da ostavlja samog,jer me je strasno razmazila.Jednostavno bez njenih vestih ruku nisam znao nista  da uradim(mislim na onaj deo koji je ona sama prihvatila),a prihvatila je mnogo toga.O kucevnim poslovima nista nisam znao.Sreca,Jelena je pre odlaska uvek pripremila vise vrsta jela,sve to spakovala i na svakoj kutiji napsiala upsutva sta je sta i kako dalje za podgrevanje!

Obicno bih ostajao duze na psolu ili sa para kolega svracao na casicu razgovora u obliznji kafic i nakon toga  vracao kuci kasno.Nisam zelo da ostajem sam! Dani su mi sporo prolazili ,ali misao da je ona tada srecna davali mi snagu da izdrzim tih par dana bez njih!

I dosao je dan kada sam sa nesprpljenjem otisao na stanicu da ih sacekam.

Iako sam zano tacno vreme njihovog dodlaska,krenuo sam mnogo ranije.Pred stanicom sam kupio novine i seo u obliznji kafic koji je davao pogled na peron gde bi dolazio autobis iz tog gradica.Na samu pomisao da cu ih uskoro videti,zagrliti,osetiti njihova tela uz moje,obuzimalo me je sva toplina ovog sunca.Srce mije ubrzano lupalo od velike radosti.

Nisam vise mogao da sedim.Ustao sam i krenuo ka peronu.Novine sam smotao i stavio ih pod pazuhu,naslonio se na stub da bih opet par minuta zaseo na obliznjoj klupi da bih kroz minut ponovo se naslonio na stub,pokusavajuci da smirim svoja osecanja!I tog momenta sam zacuo iza sebe neki tihi nezan glas .

_ Oprostite,da li bi mi ste posudili vase novine? Ocigledno da ste ih vi vec procitali?..Rece mi!

Okrenuo sam se,kako bih video ko je ta,koja mi remeti tok misli...I, odjednom...Osetio sam paralizu citavog tela.Niceg vise nsiam bio svestan...Upadao sam okeanske dubine tih zelenosmaragdastih ociju,a pomaracenje  duge tamne trevavice koje su se spustale i ubadale se u moje zenice.Grlo mi se presusilo od tih slakovisnjastih usana .

Da li je ovo prividjenje ili se neka od onih boginja vratila u ovaj svet? Moja svest i moja snaga su nekud otisli,ostavili me!

Nemam pojima da li sam ista rekao i kako sam joj pruzio  novine...ni dan danas ne mogu da kazem!Video sam kako se  leluja kao zavesa na blagom vetru  i graciozno seda na klupu,da ni jednog momenta nije vise pogledala u mene. Sa ogromnim naporom vracao sam se k'sebi i smrtno ljut i najradije bih sebi lupio samarcinu.Osecao  u sebi stid,krivnju,zbog mojih koje najvise na svetu volim!Vise se nisam osvrtao ka toj"utvari",nisam zeleo,ili nisam imao hrabrosti,sad znam!

Ne znam koliko sam tu ostao,sta je se zbivalo oko mene.Jedino sam uprô pogled u autobus koji je pristizao i da nadjem poglede moje zene i mog sina.Jedva sam cekao da se otvore vrata busa,da ih sto pre zagrlim i poljubim.Tek sto sam povratio mir i verovao da sam sve to samo sanjao,ponovo zacuh njen tihi glas a kroz moje telo i mozak se sirio taj nesnosljivi udar...U njenim ocima i osemhu sam video neki drugi svet,poziv na greh...moju sudbinu,citav danasnji zivot!Brzo je nestala a ja ponovo u soku nisam video Jelenu...Tek,kada me je zagrlila i poljubila a Nemanja skocio da ga podignem u zagrljaj,sam pokusao da se otreznim,vratim.Od nekog straha,ili krivnje,ja sam ih grlio sve jace i jace dok me ona blago nije gurnula i nasmejano me pitala,sta mi je, da me ne prepoznaje i da nikad nisam tako odreagovao nakon nasih susreta!

Ne znem kako sam pronasoa  kola i kako smo stigli kuci? Kao kroz neku polusvest sam video kako ona vadi razne djakonije kojeje donela od mame ,i kao po obicaju krenula da sredjuje stan.Iako sam se trudio da sto manje pravim krsa ipak mi nije uspevalo da je docekam kao sto je ona meni ostavila.Ja sam se citavo popodne drzao mog sina.Igrali smo se,i jurci po stanu cinili ne snoslivu buku ali i povratili ono sto je meni puno nedostajalo.Radost i sreca jedne male porodice.Ubrzo je doslo vece,a ja sa nestrpljenjem iscekivao kada ce da padne noc,i odem u nasu sobu sa mojom zenom.Koja je pri obavljanju kucnih poslova nehajno izazivala sve vecu zudnju u meni za njom.Pomisao da cu uskoro osetiti njeno vrelo telo uz moje mi je sirilo neopisovu strast.Na zalost,ili vec,ona mi je prisla nezno poljubila i rekla da je jako umorna i da joj je zao sto nije ustanju  da nam pruzi ono sto nam tela traze.Za cim smo ceznuli u nocima jedni bez druge.Molila me je neznim pogledom da je razumem i da ce nadoknaditi prepusteno!

Osecao sam se izdanim...iako sam je razumeo,biso sam pomalo ljut na nju...zasto je morala da se baci na spremanje bas odmah.Zasto se nije odmarala dok sam se ja igrao sa sinom? Bios sam zaista u stanju pucanja i nervoze,ali sam ipak rekao da je sve u redu,i da smo ponovo zajedno.

Otisao sam u svoju radnu sobu,kako bi dovrsio posao za sutra.Usputno sam dohvatio one novine koje su stajale ne stolu.I umesto da se latim posla,ja sam poceo da prelistavam novine.Kao da sam trazio nesto ,kao da sam predosecao n prisutvo te nepoznate zene?Zeleo sam uzasno sam zelo da je dotaknem, da nadjem neki znak...i ,nasao sam!!!

Na jednoj stranici je sitno ali citko napisano:

_ U prolazu sam u ovom gradu.Ostajem tri dana!

_Moj hotel je u centru ....... soba ,broj 212...ako zelis jednu  nezaboravnu noc punu strasti,potrazi me...Docices,znam da ces doci...Cekam te!

Ne, to ja dajem previse masti...Nigde ne pise!!!Zatvaram naglo stranicu,pa opet otvaram...vidim...pise!!!Bacam novine.Na dva koraka odem do kraja sobe.Bezim od mojih ludi misli...bezim od sebe...Ali kao po komandi ponovo uzimam novine i citam.Samo vidim naziv hotela i broj.

Nesto se uvuklo u meni,neki demon koji vlada mojim mozgom.Hipnotisano sam krenuo,uzeo kljuceve i kao mesecar zaputio se ka izlazu.Ni dan danas ne znam,kako sam dosao do tog hotela,kako sam vozio? Stajao sam  pred repcionarom ,kao ludaka koji je pobegao iz ludnice.

Covek ljubazno i kao robot me pita koji broj,kao da je bas mene cekao,ili jeste? Ne mogu da kazem!Promrljao sam a on me uputi pokazujuci gde je lift!

Opet vam kazem,da ne znam kako sam stigao do tamo.Samo sam jednom pokucao,a ona je odmah odgovorila da je otvoreno i ja sam krocio!Kako sam usao tako sam osetio da sva moja krv odlazi u mozak,da se neka nagala lavina srusila na mene...ja gorim,i haluciniram? Zarobljen prizorom  imao sam zelju da izdahnem i da ponovo napunim pluca vazduhom,ali ja sam se gusio...

_Ne to nije zena...to je demon! Pokusao sam da ubedim sebe i da se naglo vratim,ali noge su mi zakovane kao i pogled za nju.Telo joj je kao u Etiopcanske trkacice,pomamne grudi su strcale kao dva mala brezuljka,a stomak kao da plovis na blagim talasima.Ni Mikel Andjelo,ni Roden,nisu ostavili takvo stvaralastvo...ovo je delo onog demona koji je mene naterao da stojim kao sumanut ovde i gledam ovo stvrenje.

Poskocila je sa kreveta i kao kobra pocela da se uvija  pred fakirom,kao tigrica koja je osetila muzjaka i podigla glavu uz poluotvorene usne koje su pozivale.Prisla i bez reci obavila vitke ruke oko mog vrata i odmeravala moje crte kao da smo dva ratnika koji odmeravaju snage pri pocetku borbe.

Pocela je nezno ali strasno da me ljubi,spustajuci lagano svoje usne od mojih ,vrata,grudi,sve do stomaka.Njen jezik je halapljivo gutao moje milimetre koze.Svaki poljubac koji je spustala zarobljavala je moju muskost.Pali smo na krevet.Uzavreli,zamagljenih ociju puni strast i naboja.Trgao sam je i nisam osecao potrebu da budem pazljiv i nezan.Moja glad za zenom je sve vise jacala da osim vuklana u mojim preponama nisam mario za nicim.Njene cvrste grudi su izbijale kao pobednicka zastava i vijorile se ispred mene.Njene jake ali vitke butine su se sirile takvom pozudom da su me izazivale da ih sto vise sirim i nabijali  jos vecu strast.

Zaronio sam u nju ,kao ajkula u morske dubine i vise nisam bio svestan sebe.Njeni uzdasi su me gonili da jurim kao konjanik na pomahnitalom konju,a njena uzavrela unutrasnjost da je sto pre ukrotim...I,stize eksplozija!!! Dizalo me je ushicenje sve dalje u neke nevidljive oblake,lebdio sam nad nama,svojim telom,bicem.I da sam mogao nisam zeleo da se spustim vise nigde!Pali smo oboje kao dva protivnika na onim strasnim duelima starih dvoboja.Svako na svoju stranu kreveta,ocekivajuci povratak noramlnog otkucaja srca,smirenje svih nerava,a ja boziju kaznu da me vise nema!

Bez reci je uzela cigaretu sa nocnog stocica,i lenjo kao macka povukla dim punim plucima u sebe i u tom trenutku sam je pogleda i video ona dva zelena proreza njenih ociju,koje su me potesetile na "Zlokobnu Heru" koja se sveti svim bogovima i muskim potomcima!

Naglo sam ustao ,obukao i bez reci ostavio te utvare iza mojih ledja u krenuo u noc.Jedva sam potrefio kljuc u bravu od kola i kao za kaznu neko me je dovukao do vrata kucnog praga.Tek sam trebao da udjem u njega,setih se da u njemu spavaju dva moja najdraza bica.Kako da udjem?Sta ako je Jelena ustala da proveri da li spava,ili da mu odnese casu mleka.Cesto je to radila,jer mali je pocesto sanjao neke ruzne snove,a ona bih ga brzino i sa toplim mlekom supavljivala.Sta,ako se trgla i videla da mene nema? Znala je da odmah dodje do radne sobe i mazno se privijala uz mene,kako bih me odvukla u krevet...Tada mi to nije padalo napamet,a sada se vratise sve slike!

_Nisam vam ispricao o Jeleninom zivotu?

_Ne, nisam!!!

Imala je jako tesko detinjstvo.Kada je imala samo sedam godina,ostavio ih je njen otac,zbog neke mladje i lepse zene...Pricala mi je cesto da se jedino te slike seca,kada je njena majka kao robinja klececi pred njim molila da ih ne ostavlja,da ce uciniti sve sto on zeli,samo da ne ide.Kako je gurala nju malenu ispred njega i molila ga,da se smiluje na to jedno dete koje ga voli najvise na svetu...I, volela ga je!Jer zahvaljujuci majci koja joj je ulila tu ljubav ali i strahopostvanje prema njemu,ona je verovala da je on onaj od gore i da jedino on moze da joj pomogne da otera sve strahove i da je zastiti od svega...ali,kada jeon odlazio,ostavio je samo jednu sliku u njoj duboko urezanu...Nije je ni jednom pogledao,samo je u njegovim ocima videla neko prezrenje i njegov cinicni smeh pri odlasku.

Cesto  mi je govorila,a ponekad i zamolila da joj to nikad ne priredim.Da ako dodje,tako nesto, da sednemo i porazgovaramo kao odrasli i razumni.Iako me je istinski volela ,nikad nije poverovala u tu bezuslovnu i zauvek ljubav.Jednom mi je rekla:

_ Milane,ako se desi da zavolis neku drugu,molim te,da mi odmah kazes...Vise volim da cujem to od tebe,nego od drugih...I,ako se to desi,znas da cu zauvek otici,i da te nikad necu moliti!"

Setih se tih njenih reci tek na vratima te noci,i odjednom osetih strasan bol u srcu!

Skupih snage i sto tise izuh cipele pre negoo sto sam ubacio kljuc u bravu i osim straha obli me stid tog mog postupka!Na prstima sam ulazio,ali do djavola...u dnevnom boravku je upaljena priguseno stona lampa;a Jelena kao utvara ,bleda sedela u fotelji.Njena bela spavacica je cinila jos sablasnojim a njeno ledeno lice mi je reklo sve.

Tiho se podigla i jos tise mi je rekla:

_Posla sat vremena sam se probudila trazeci tvoj zagrljaj...Nisam te nasla?!

I nista vise ...muk,potpuna tisina kao u grobnici!

Pri polasku ka sobi mi rece,da cu prespavti u fotelji a da ona sutra sa Nemanjom se vraca njenoj mami i da je tu kraj izmedju nje i mene, i da nikad vise nece biti "nas"!

_Dete ces vidjati,ili kako sud odluci..

Ostao sam ne znam koliko vremena tako da stojim? Sta sam moga da joj kazem? Daje slazem? Ne, nikad je nisam slagao...zasto bih sada,ali nije pravo,nije ona ta koja moze da sudi...Zasto ja da ispastam  sve njene traume iz detinjstva? Pa, nisam  njen otac? Zeleo sam da potrcim,da razvalim vrata sobe,da je zgrabim i pokusam da joj dokazem,da je ona jedina zena koja mi u zivotu znaci,da je i njenom krivinjom doslo da svega,...nisam nista uradio ...srusio sam se  u fotelju i tako docekao jutro!

Tek sto su se pojavili prvi zraci sunca,video sam je kako vuce dva ogromna kofera ka vratima i bez reci odlazi u Nemanjnu sobu.Osluskivao sam njen razgovor sa sinom.Brzo i tiho mu je objasnavala da se vracaju kod bake,i da ce dugo biti tamo!Mali je jos pospano pitao za mene,ali ona mu nista nije odgovorila,osim sto ga je pozurivala da se spremi sto brze i da ce ih teta Mira ispratiti na stanicu.

Posao sam do njih i ponudio je da joj pomgnem ako zatreba,ali ona je ostala nema! Mali me je pogledao zalostivo i pitao me da li cu i ja kasnije da dodjem kod bake...Nisam imao snage,niti bilo koju rec da mu kazem.Izasao sam iz sobe u uleteo u kupatilo...Pogledao lice u ogledao i video nekog drugog coveka,koji je vise licio na one koji se varacaju sa bojista ili onih kockara koji provedu mnogo noci u nekom od onih bordela gde se nikad ne zna da li je dan ili noc?

Ponovo sam se srucio u fotelju,kao da ce od tada sve nestati,da cu uspeti nekako da otrgnem njih od one zle kobi,kao da cu da vratim vreme i vidim ponovo one slike gde smo svi troje nasmejani i veseli sedeli zajedno...Ali posle pola sata,stigla je Mira,i cutke su podizale one velike kofere,a ja nisam ustao da poljubim sina.Onako mali i pospan ,baci cudan pogled ka meni ali ni on nije ucinio onaj veseli zalet da bi mi skocio u krilo.Da li je on tada slutio  i predosecao,da je kraj!

Otisli su.Ja sam krenuo u neki drugi zivot.Svaku noc sam ostajao do kasno po raznim kaficima,kafanama.Ispijao sve sto su mi nudili.Odbacio one ljude koji su me treznili recima,koje su tad bolele,ali istina prijatelji,a prihvatao one koji su mi tapsali i nagovarali da sam ja muskarac i da treba tako...sve vise sam zapadao u poroke i pijanstva,ali i u "prijateljstvo sumnjivog morala"...Zanamarivao i kaznjavao svoje telo za drugim zenama,da bih se na kraju i tome predao.Odlazio sam sa njima u krevet a da nisam ni znao koje ona.Postao sam prognana zver,jednoupotreba stvar...ali sam ipak cuvao svoj posao..Nisam dozvoljavao da izgubim jedino sto me je davalo da prezivim.

Meseci su prolazli...Dobih poziv za razvod braka.

Ah, sud...?!Kao da mi jos neko treba suditi? Jelena je jedini sudija u mom zivotu tad bila!

Naravno da je dete pripalo njoj.Da podelili smo sve.Obavezao sam se,da ih izdrzavam oboje dok ona ne nadje odgovarajuci posao i stan,i sve sto je potrebno .Ponudio sam ,da prodam stan i da joj dam polovinu.Nije htela.Nemanju sam vidjao svake trece nedelje i sve ferije je provodio samnom.Ali, ja sam sve vise upada u alkohol i nisam znao koji je dan,a kamoli nedelja.Odlucili su da nisam vise pogodan da moj sin dolazi kod mene i savetovali me da se podvrgnem lecenju.

Znao sam da moram nesto da ucinim,ali nisam.A Nemanja je sad veliki momak.Dobar student!

Jelena ga je odvela posle tri godine za Svajcarsku...Kazu, da ju je povukao neki rodjak?!

_Cuj, rodjak..?! Nikad  nije pricala da ima bilo koga u inostranstvu.Kazu da je srecna i da se udala za nekog stranca? Lepa je jos uvek...uglavnom srecna ?!

_ A ja..?!

_Pa vidis prikane, gde sam?

_ Nego, konobare... Daj jos po jednu turu...ja placam..!

_Reci ti meni ,prikane...da li znas koliko kosta jedna izgubljena sreca?

_I koliko sitnica treba da se rasturi jedan dom, i mnogo zivota  odu..?

_ Evo...Tu je i kusur!!!

Iako je nebo plakalo a ovaj grad se uvijo u najtamnije boje,odlucila sam da idem na zakazani sastanak sa muskarcem koji me vec neko vreme nagovara da trebam menjati nesto kod sebe.Da ne dozvolim zivotu da me savlada vec da ja uzivam u njemu.

Uredu,znala sam da navodi vodu na svoju vodnicu i da zeli da me osvoji!Al' kako sam ja davno shvatila da ovi muskarci nemaju ono sto ima "moj balkanac" godinama sam odbijala da imam bilo sta sa njima.Na zalost, moji "muskarci" su ovde ili ozenjeni ili neki koji su zastranili u nekim porocima,tako da nadjes nekog"normalnog" a slobodnog,to ti je kao da dobijes sedmicu na loto!

Nema se velikog izbora,a zivot juri brzinom svetlosti,pa sama sebi kazem da sam mozda umislila kako ja ne mogu sa ovim ovde"ljigavcima",i nateram sebe da  bar dam neku sansu tom jednom!A u dubini duse sam znala da ja ne funkcionisem tako i da ne ide sve to po nekom protokolu.

Kako sam juce sredjivala ormare i odbacila mnogo toga sto me je vezivalo za neku proslost,odlucila sam da odbacim i ono sto me je proganjalo vec godinama i da krenem u neku novu pricu.

Sve sam ja to dobro smislila i sredila a i "ubedila" sebe da taj neki nije tako los i da se mozda moze nesto sa njim? Ah, koja glupost!!!

Dala sam njemu da bira mesto sastanka .

Kada mi je dao predlog da se nadjemo na tom mestu,kao da me je grom pogodio?

Mesto na koje nikad nebih otisla ponovo sa drugim,jer tamo sve mirise na lipe!

Tamo sam jednog juna setala sa nekim koga sam neizmerno volela i koji je i dan danas moje najlepse secanje i moja najlepsa prica!Kada sam verovala da je ovaj grad najlepse mesto za ostavrivanje ljubavi i gde se radjaju najvece ljubavi?

Kazem bio je juni.Dan u pocetku topao i suncan. Krenuli u setnju a ja pozelela  da mu pokazem neka nova mesta.Prvo smo rucali u jednom restoranu,pa onda u setnju tim divnim parkom!Kada smo zasli malo dublje svugde oko nas se sirio opojni miris rascvalih lipa,i sve je tako bilo nestvarno kao da to nisam ja,i kao da se desava to nekoj drugoj zeni koja je zivela u vremenu kada su princeze izlazile iz dvorca u setnje tim parkovima.Moje srce je preskakalo od silne radosti i zeljom da to zauvek traje!

Topla ruka,njegova blizina i njegov sanjalacki pogled su davali jos nestvarniju sliku!

Odjednom je naisao jedan taman oblak i sve vise je skrivao plavetnilo neba.Sunce je nestalo!

Znala sam da su to oni letni kratki pljuskovi i da ce se za koji sat ponovo razvedreti.Ipak sam osetila neki nemir u srcu i senka tuge mi se priblizavala.

Kisa je pocela jace da pada i morali smo da pozurimo da se sklonimo ispod drveta.Ispod lipe koja je svojim raskosnim cvetovima padala do same zemlje i pravila savrseno mesto za ljubavnike.I, tu me je poljubio.Tu sam poprvi put osetila sta znaci biti pijan od poljubaca uz mirise lipinog sveta.Citam svemir i sva tisina ovog sveta su zapevali najlepsu melodiju i nevidljiva ruka jedne jake emocije su zapisali jednu pricu u zivotu jedne zene.

Danasnji dan je bio fijasko,ali srecna sam,sto nisam otisla na ono mesto gde sam bila jednom tako srecna!Nedam nikome da srusi tu moju sliku i nijedan covek nece imati tu moc da mi oduzme tu snagu mirisa lipe posle kise!

Vracajuci se kuci,posla sam nesveno ka tom mestu.I dok sam se setala sama po praku razmisljla sam o vremenu prolaznosti.O, ljudima koji su prolazili istim putem kao i ja?

Znam da ima jos nekoliko zena koje su vezane za neko drvo? Jedna od njih je merkr,annam,cinimi se da je i anna gram jednom spomenula ? A breze (cinimi se)je volela ona boginja koju odvedose u ad!U glavnom ,secam se ,da sam mnogo puta procitala; mi zene se vezujemo za mesta,stvari i neka kodisnja doba,kako bih sto duze sacuvali neka secanja ?

Da li to rade i muski svet?!