Kod mene sve ide nekim "slucajnim" bizaroidnim desavanjima.
Sinoc me pozva jedan poznanik da mu budem pratilja za vece kod jednog njegovog poznanika koji je priredjivao rodjendan svojoj ljubavnici.
Poznanik mog poznanika zivi u cetvrti onih dobrostojecih gradjana gde samo ako si srecnik i da imas prihod od par stotina hiljada evra mozes da prisutits sebi takav zivot,al'daleko od one "burzuazije"koja zivi u posebnim i izolovanim kvartovima.
Fred(moj poznanik),mi je preporucio da se obucem u nesto elegantnije,jer sa Tjerijem se uvek zavrsava noc u nekom do "ludjih provoda",kako mi rece.
_ Sta da obucem? Ja za takve prilike nisam bila spremna.
Odlucim se,za jednu crnu haljinicu sa tankim brotelama...sandale na malo vecoj potpetici i lagani sal od svile sa tek prosarenim srebrnim nitima.Malo jace sminke,koju kap parfema i izadjem pred poznanikom da mu pokazem da sam spremna za "avanturu" ovu noc.
Znala sam da je Fred potajno prizeljkivao nesto vise od samo drugarskog druzenja i pocesto mi je davao do znanja da ako se predomislim mogu da racnam na njegove grudi da mi da ruku i povede u avanturu zvanu zivot.No, ja sam sigurna da se to nikad nece desiti i da cemo nas dvoje ostati dobri drugari i poznanici.Dobro je meni u njogovom drustvu jer ume da bude jako zabavan a ujedno i dosta dobar poznavalac ovog grada,tako da kad sam sa njim uvek dozivim neku anegdotu koju dugo pamtim.
Kada smo stigli do Tjerija,na vratima nas je docekao ne tako veselo sto me je zbunilo,jer sam ocekivala "grmljavinu"u stanu sa dosta drustva i te njegove slavljenice,alii kad smo usli u stan, nam rece da je gospodja odlucila da proslavi rodjendan sa svojim muzem .No, brzo se opravi i posle case sampanjca nam predlozi da nas povede na jednu rostiljijadu kod nekog svog prijatelja.
Isprica nam o cemu se radi i kao da je pozvan kod komsije sa petog sprata ali moj poznanik se pomalo neckao i rece da nije spreman za takve izlaske.Nista manje nisam ni ja zelela da idem u neko nepoznato drustvo jos kod takvih kakve nam je on predstavio.
Ubedjivanje je potrajalo dok nas nije zaista ubedio da cemo se iznenaditi koliko smo mi "normalni" i kako cemo da uzivamo u tom karnevalu,kako on rece.
Uredu,neka se nastavi ovo vece u najludjoj noci koja moze da mi se desi-pomislim i dam pristanak za polazak!
Tjeri je predlozio da krenemo sa njim kako bi uzivali u velincanstvenoj noci i osvajali avenije ovog grada.Uz put nam je ispricao neke detalje iz zivota tog njegovog prijatelja i da cemo imati "prilike" da upoznamo neke od poznatih medijski licnosti,ali ne dublje i ko sve moze da se nadje na tom mestu.
Uzivali smo dok smo prolazili kroz najpoznatiji deo ovog grada.Blaga letnja noc,muzika,i sav ovaj sjaj su davali neku posebnu caroliju ili vec pod dejstvom samapnjca smo bili opusteni i smejali na svaku izgovorenu rec.Iako nismo tinejdzeri osecali smo da se mladalacka krv vraca i da je dobro biti pomalo luckast za takve podvige.
Kada smo stigli pred kapiju mi je zastao dah.Videla sam mnoga divna zdanja i prosla kroz mnoga mesta ali kao takvu vilu jos nisam imala prilike da udjem.Zadivljeno sam posmtrala park koji se prostirao na kilometre ali najvise sto me je iznenadilo je, da se tako nesto nalazi skriveno od sveta obicnih smrtnika i to bas skoro u centru ovog grada.
Vec se skupilo dosta sveta.Oko velikog bazena su postavljeni mnogobrojni stolovi a na sredini je stajao ogroman svedski sto na kome se nalazilo toliko hrane da nahrane jedno manje selo.Konobari u belom su necujno prolazili pored svakog nudeci raznorazna pica,ali imala sam utisak da stoje na nekom nevidljivom platou koji ih klizeci pomeraju.
Orkestar je postavljen na jednoj manjoj tribini pokriveno od belog platna i svirali su kao da su udaljeni jedno kilometra od nas.Tiha muzika je tek ponekad nadjacala zagor i zveckanje casa.
Prijatelj je sa sirokim osmehom docekao Tjerija i kao da smo mu i mi znanci prijatelsjki pozva da nas predstavi ostalim gostima.Uz lagan osmeh nam je rekao da se ne predstavljamo pravim imenima i da izmislimo odmah neka posebna zvanja ili dodamo neku znacajniju titulu,sto je mene odmah iznerviralo jer neumem da se snadjem i da slazem tek odjednom,pa sam ga pitala zar se bas to mora,nasta mi on je rekao da nije moranje ali da cu kasnije shvatiti zasto je neophodno.Odlucila sam da on izabere za nas neka zvanja i neka imena,jer priznajem da nemam n jako zvanje ili pedigre.Nasmejao se tako grleno i zagrlio me,uz odobrenje(kao da sam ja necije vlasnistvo)pitao Freda,da li veceras moze da me "prisvoji" i da sam uz njega,nasta su Fred i Tjeri glasno kroz smeh dali pristanak.
Znala sam da je to samo sala.Zasmetao mi taj njegov gest i naglo sam se odvojila od njega uz smesak da cu se snaci i bez njega,ali poznavajuci protokol takvih skupova znala sam da ne mogu preci granicu pristojnosti i povrediti domacina.Pristala sam da me povede od grupe do grupe dodirujuci nadlakticu gospodina "savrsenog". Iako sam ovde ironicna,ne smem da ne priznam da je gospodin bio ljubazan i jako prijatan samnom kao da sam mu zaista znacila mnogo vise nego od obicne koja se slucajno nasla tu gde nebi trebala da bude.
Predstava je pocela!
Dolazili su po grupama...Sve sama elita...Imena sa Des, La... gospoda,profsori,politicari, bankari, lekari,filozofi, pisci,slikari,glumci...Dame su svetlucale kao novogodisnje jelke od silnog nakita.Bljestalo je drago kamenje kao blicevi,a od silnog parfema mi se vrtelo u glavi.
Dok su prilazili svi su delovali kao vostane figure ali sa osmehom i prebzim bajkovitim hvalospevom.Pokreti ruku,usana su im odavali da su uvezbani i da od "neka budem najbolja" ili "hocu da sam na prvom mestu" im izvestacenost ocrtavala na licima.
Trajalo je to cinimi se u veccnost , dok taj prijatelj nije odlucio da me povede u kuci i pokaze svoje bogastvo_dobro, ovde sam ja tako osecala,ikao nije tako izgledalo...Bio je zanimljiv sagovornik i drzao se jako ljubazno.
Kada mi je pokazao salu za rucavanje i kada sam videla koliki je sto,imala sam osecaj da sam u Versaju na veceri licno sa Lujom XIV.Od sjaja porcelana,krstala,ogledala,lustera,zavrtelo mi se u glavi.Videla sam sve to bas tamo,ali nisam mogla da shvatim da to postoji jos na nekom drugom mestu i to u nekom privatnom vlasnistvu.Odmah sam se zapitala kako je moguce da dopse sve to kod njega i ko je zapravo taj "moj" pratilac ove noci."Nisam li ja u nekom snu"? Daj da se malo ustipim da vidim da li sam budna !
Posle sat vremena pozvase nas da sednemo svako na svoje obelzeno mesto.Nas troje nismo imali takva mesta,zato je on licno odlucio da sednemo do njega i da sam mu ja sleve strane.Zasto je bas mene izabrao da mu budem "zrtva" pitam ja Tjerija,koji se tiho nasmejao i ovlas spusti poljubac na moj obraz uz jos tisi sapat mi rece da sam ja "srecnica" jer retko ko moze da mu pridje jos uz to da on licno toliko polozi svog truda za jednu zenu.
Oh,kao da sam ja nesto trazila i iziskivala od njega? Najradije bi da odem,ali neka se zavrsi i ta noc.Jednom hoce_ pomislim i pustim da ne obracam paznju na ostale.Mene je najvise brinulo sta li je na meniju,jer znajuci da oni jedu sve te gluposti koje ja sa najvecom voljom nemogu da prihvatim.Samo da ne bude kavijar,puzevi,ona njohova ziva mesa koje me podseca na krvolocne zveri.
Na svu moju zalost,bilo je bas sve to,a ja sam se hrabro drzala i gutala onu "smolu "po mome ime za kavijar i te zvakace gumice od puzeva.Uz case belog vina je islo mnogo bolje nego sto sam mislila...najverovatnije da sam pila najbolja vina i sampanj u svom zivotu?
Imala sam osecaj da nikad nece da se zavrsi ta vecera! Domacin me je cesto pitao da li sam zadovoljna ,da li mi nesto nedostaje? Da se ne ustrucavam i pitam za nesto ako mi zatreba,ali priznajem da je bio prefinjeno veliki domacin.Udovoljavao i delio komplimenet svima a posebno damama koje su ga zadivljeno gutale kao one puzice ili somovinu.Cak i neke starije dame su koketirale i davale poslenji sarm koji im je preostao.
Pilo se kao da su se takmicili ko ce vise popiti,a nisu ni na hrani zabusavali.
Vecera je zavrsena sa pozivom da se preselimo u dvoriste kako bi se nastavila zabava.
Ja sam pogledom trazila Freda i Tjerija kako bi im dala znak da bih najradije napustila ovo i krenula u moj svet,ali na zalost kao da su propali u zemlju ili od guzve nisam mogla da ih pronadjem.Za trenutak sam ostala sama na jednoj klupi i posmtarala sve te ljude i pitala se: Da li sam ja u nekom drugom zivotu,svetu? Da li zaista postoji sve to u danasnjem vremenu gde samo na par kilometra zive ljudi koji nemaju dovoljno da prezive,da plate najosnovnije za opstanak na ovoj zemlji? Da li se ponekad ovi pitaju kako je onima sa one druge strane ?
Dok sam bila u svojim mislima,neko mi pridje i kucnu svoju casu o moju koju sam nesvesno drzala u ruci.Trgoh se iz razmiljanja i podigoh pogled.Predamnom je stajo muskarac kojeg kao da sam nekad negde videla,ali tog trenutka nisam mogla da se setim ko je?
Predstavi se i upita me,sta mislim ovog trenutka? Njegovo ime mi nsita nije govorilo,ali njegov lik jeste!
_ Kada bih vam rekla o cemu razmisljam,zasigurno vas nebi zainteresovalo,ali ne mogu ni da ne kazem,posto ste me pitali iako znam da je to samo obicna fraza.
_ "A sta,ako ja Vama kazem,da mogu da pretpostavim vas tok misli, da li bih ste bili iskreni i potvrdili da se ne varam"_ zapita me.
_ Recite ! Odgovoricu vam!
_"Recimo da vam je ovo po prvi put da ste na takvom mestu i da mislite zasto je sve tako u ovom danasnjem svetu? Zasto postoji drasticna razlika u zivotu ljudi...Da li se sto promenilo od vremena kada su ziveli kraljevi,carevi,i ta svita oko njih,a ostali narod nije imao sta da jede?"
_ "Na svu nesrecu Vasu a i moju zalost nema velike razlike.Jedina razlika je u tome sto je obican narod dobio malo vise svesti i obrazovanja,ali su zato ovi na drugoj strani uspeli da im nametnu nove jarmove i podveze na vid,tako da je po meni jos veca beda u covecanstvu nego pre"!
_"Jesam li,donekle bio blizu vasih misli"?
_ Donekle,samo donekle,jer moj pogled ide dalje i dublje od ovoga sto ja gledam,vidim i dozivljam veceras ili kroz moj zivot!
_"O, draga moja , budite spremni za koji sat da vidite i nesto drugo od ovoga"..Shvaticete me,a ako se ponovo sretnemo,morate mi obecati da mi kazete vase misljenje nakon dozivljenog" Budite spremni za jos neka "iznenadjenja" iako nema puno toga sto mene moze da iznendi ali pocesto se i ja pitam: kuda ide ovaj svet"?!
Naklon i prijatno se osmehnu i udalji se!
Nakon toga mi pridje Tjeri,kojeg samo sto nisam scepala za kravatu i odvukla da me izvede odavde,ali on je vec bio u elemntu ,povuce me i rece da nisam dolsa da sedim vec da se zabavljam.Povede me ka podijumu na kome su se vec grlili mnogi kao igrajuci.Nisam zelela da igram jer nisam bila u stanju da pratim muziku na stiklma koje mi nisi nikad bile bliske i prijateljski nastrojene.Znala sam da nesmem da pravim scene i da se ponasam kao dete!Prihvatila sam da igram sa njim,dok sam okolo krisom posmtrala sve te goste.Shvatila sam poruku od mog neznanog posetioca!
Sve one ustogljenje dame,i sva ona "prefinjena "gospoda,su se ljuljala kao da su u transu.Svi pijani.Sminke se razmazale po licima,kravate opustene.Ponekom pola kosulje virile iz pantalona,a nekima su kosulje bile raskopcane.Dame su se krivile na stiklama,neke sam videla i bose kako igraju.Onako pijane uvijale se kao jegulje ali neke su bile jos slobodnije da su izvodile stritiz polunage.Jedna starija dama je pokusavala da se priljubi uz jednog mladjeg muskarca i nasilnicki ga je ljubila po golim ramenima.Smeh i kikotanje...vrisak razuzdanih pijanih zena.Muskarci kojima je stomak smetao da se pribiju uz neku od onih vatrenih dama su mi delovali tako jadni.Sampanjac se vise prosipao po njima i po travi nego sto se pilo.Valjda vise nisu mogli?
Dve mladje devojke su polunage oblizavale jedna drugu dok im nije prisao jedan strariji gospodin i zavalio se izmedju njih a one su kao dve kobre skocile i pocele da se uvijaju nad njim.Stah,da me neko ne "obaspe"takvom paznjom me navede da se povucem sa podijuma,jer Tjerija je odvukla jedna pohotnica i vec su padali jedni na druge u travi koja je vec natopljena od vina spamanjca.Vise nije bilo parova vec grupica koje su mi delovali vise na zmije u svom leglu nego na ljude.
Odvojih se,i krenu da nadjem Freda kako bih ga naterala da idemo .Nisam vise zelela da gledam sve to!Bavila sam se mislju da pozovem taxi,i nestanem,ali kako da pozovem i dali imam prava da tek tako napustim sve to? Ma, ko ce da mi daje pravo? Zar od ovakvih da se ustrucavam? I taman krenem da trazim nekog ko ce mi pozvati taxi,prilazio mi je domacin te "lude rostiljijade"od koje ni R, nisam videla?
Sav nasmejan mi prebaci ruku preko ramena i povde me do salona za caj.Pozva konobara da nam donese kafu,caj ,sok...Uz to,rece da ne zeli da ga niko uznemirava ako neko pita za njega!
_" Odmah sam shvatio,da ste redak cvet i da moram licno da se potrudim kako nebih izgubio vase poverenje".Nemojte suditi o meni na osnovu vecerasnjeg dogadjaja..zelim da mi date priliku da me upzonate na drugim mestima,i da vam pokazem da nisam poput njih,vec da ponekad moram da odigram njihovu igru,kako bih zadrzao prava na ono sto imam i sto su mi ne mojom voljom dodelili preci,familija".
_"Nemojte prebrzo suditi,i nemojte misliti da sam veceras izabrao vas,samo sto zelim da ispunim neke svoje hirove,vec od samog pocetka zelim da vas bolje upoznam .Pre nego sto sam vam prisao,posmtarao sam vas dok ste ulazili.Shvatio sam,da niste jedna od ovih koje vi pretpostavljam smatrate mojima.Ja zelim bas to sto vi imate, sto je u danasnjem vremenu i mom ukruzenju nemoguce pronaci.Cistotu i naivnost jedne duse! Da li me shvatate? Ja sam umoran od svega ovoga,a moram da zivim zarad imena.Hocu nesto posebno,a posebnost sam video u vama! Molim Vas , omogucite mi,da vam dokazem da nisam od ovih koje ste upoznali veceras!"
Posmatrala sam ga.Moj direktan pogled je probijao njegove zenice.Ispitivala sam svaku njegovu crtu lica,svaki njegov pokret! Znala sam! Ne , nije on covk koji je pao sa nekom zvezdom.
On je jedan od onih,koji mora da ima sve!
Ali mene nece!
Podigoh pogled i rekoh mu:
_ Gospodine,zelim da vam kazem !
_ Iako znam da ste naucili da dobijte sve sto pozelite, mislite da se sve moze kupiti,ali da li Vi,znate da se ne prodaje bas sve?!
_ Znate li da samo na desetak kilomtera zivim sa one druge strane ovog sveta,i da u tom mom svetu,nikad niste dobro dosli a niti cete! Ja znam da su neciju snovi daleki,predaleki,ali znam takodje da mnogi cim se probude zive i uzivaju u sitnim radostima,zasta vi niste kadri da shvatitie.
Moj i vas svet se nikad nece sudariti,a neka i ostane tako!
Ako vam je bas stalo da nadjete to sto ovog trenutka pricate meni,podjite u potragu,i nacicete.Ne mora bas sve da vam dodje na plato!Ponekad je zanimljivo i pronaci nesto sam!
Ja, sam daleko hiljade godina od vas! Nisam za prodaju!
_ Zahvaljujem se,na ovome sto ste mi pruzili,i omogucili da shvatim sta je zapravo prava sreca!
_Ako je moguce da li bi ste bili ljubazni da mi pozovete taxi? Hocu u moj svet,da se vratim sto pre!
_ Zahvaljujem i zelim najlepsi nastavak ovog cirkusa.
_ Karavan odlazi !!!
Tako iznenada, setih se veceras ,nekih davnih dana.Secanja krenuse od detinjstva,mladosti,skolskih dana...Ne,nisam volela previse skolu,i nisam bila neka bubalica,al' imalo je predmeta koja su mi se jako dopadala,al' profesori tih predmeta nikako.