uz zvuke tisine...

Mnogo puta kazem sebi, necu i ne zelim bas to da ucinim al'bas suprotno uradim. Kad mi se olupi o glavu,ja onda trazim krivca u drugima: O, sudbino, ili Ah, zivote... Ako zaronim mlao dublje u sebe ,vidim da sam jedini krivac svemu tome! Ima,ne mogu da ne priznam,da me je ponekad i zvot isamarao,al'koga nije?! Koliko primecujem,da u ovom svetu danasnjice,mnogi se trude da budu razumni,pametni, vide kako ovaj svet ide naglavacke.Sve nam smeta u nasem okruzenju,zlo je doslo po svoje! Koliko sam se puta zapitala , sta sam ja ucinila kao pojedinac bar da se usresredim na jedno pitanje a to je: Menjati sebe a ne svet! Kazem da sam od onih koji cine,da mi zivot bude ovakav kakav jeste.I ma koliko se trudila da okrivim nekog drugog ili sudbinu(ako je vec ima),niko,bas niko nije kriv sto se ponesem za tugom i zaljenjem sto je bas tako,kako je trenutno stanje,jer svesno sebi skracujem krila da poletim u drugi svet. Zalimo se na zivot,kako je tesko u ovom vremenu...i jeste tesko, ...pa zar je bilo lako onima ispred nas,koji nisu imali struje,prevoznih sredstava,elektricnih uredjaja,kompjutera,mobilnih telefona?! Uredu, napredak i civilizacija galopiraju,kako bih nas napravili sto vecim zavisnicima i robovima ,nesposobnjakovicima,jer,mnogi nebih preziveli da se nadju u situaciji gde nema ni znaka civilizacije...O, ne kazem da se nebi ponovo pojavio i izronio onaj zivotinjski nagon opstanka,ali cisto sumnjam ... A, tako malo nam treba?! Jednan izlazak u setnju sa dragim osobama.Nasmejati se novom danu uz zahvalnost Suncu,vazduhu,Zemlji, pa i sebi sto nismo pali u jos veca iskusenja koje bi nas odvelo u neke druge poroke. Promenimo neke lose navike. Skupimo ono najbolje u sebi i krenemo da delimo blage osmehe,pruzimo ruku pomirenja. Toliko smo uplaseni zbog nekih povreda i ne poverenja,da postajemo sve vise sebicni. Ako pobedimo Ego,ako ne vidimo sve ljude koji nas posmatraju kao potencijalne neprijatelje ili ti nedaj Boze ubice...bicemo samo mirniji duse! Ja sam ocajavala i krivila zivot?! Ma koliko da mi je doneo tuge(a bilo je),zelim i hocu da ga drzim kao vernog druga,koji me pocesto opomene ili ukori na neke moje brzoplete postupke,jer Zivot je moj najbolji prijatelj, a kako se ja ophodim prema njemu? Priznajem nisam mu uvek bila naklonjena i veran pratioc?! Resih da ispravim neke ruzne misli o njemu... Znam da ce mi vratiti lepse ako ne i bolje!

Kada sam tuzna i sama,kada mi snage ponestane na izmaku umirujuceg dana,ja pustim jednu pesmu. Hladna soba ili bol u ledjima su me terali da se skupim u fotelju i uz taj glas i te reci ,odbolijem svu tugu...zatvorim oci i u tisini slusam i slusam ... _"Pozovi me,kada si tuzna u sama, Pozovi me ,kada ti treba drug..." Ruka krene ka telefonu,zadrhti ali stane ukoceno da visi.Ne, nemam prava vise na to! Ne smem da diram u ranu koja jos bolno krvari...neka,proboleces sve! Znala si da ce i to jednom doci.Od prvog susreta si znala da je to neminovno,bila si spremna na njegov odlazak...sad cuti!!! Tuga je sve prisutnija,gubim san.Dani mi proticu kao da neka druga obavlja sve obaveze umesto mene,a ja, iznad nje lebdim u sumraku,gde nema ni jednog zracka svetlosti...tama! Otkucajii mog srca su pocesto ubrzanog ritma u dnu grudi steze jak bol u grudima...da, mora da je od umora od napornog dana,tesim se?! Pozelim da vrisnem,da iscupam tu bol sto je zapela,ali pri svakom mom dubokom uzdahu,osecam da se sve vise siri. Bol jos jaci!!! "Hajde, ne glupiraj se, ne budali pekmezu jedan...kao da t je prvi put, kao da ne znas kako je kad neko zauvek odlazi"?! "Dizi se, i kreni u ovaj svet"...kad neko resi da ode,nikad ga ne zaustavljaj...zbog cega? Podignem sebe i krenem u obaveze u drustvo,na putovanja. Ali u svakom muskom liku vidm ,"On je"... Haluciniram, jos je sveza moja rana,procice kazem sebi i pustim da vreme tece. Odlazim u setnju, strogo izbegavajuci ona mesta gde sam sa njim bila.Al' dodjavola,citav ovaj grad sam prosla sa njim?! Necu da izlazim vise!!! Zelim da putujem...!Odlazim i ne zelim nikog kraj sebe,hocu da sam sama...More,plaze,sunce, restorani,obilazak tog ne poznatog grada...lepo je ,ali njega nema ovde?Vise ne osecam zadovoljstvo sto sam tu,sto sam sama! Osecam nejgove ruke,cujem mu glas?! Vece je pretoplo...izlazim na terasu i vidim ga?! Naslonjen na ogradu, gleda me...u daljini cujem neku tihu muziku,opojno vece zove na ljubav... _"Pa hajde,zovem ga,kao da me cuje?! _"Hajde nocas da vodimo ljubv,bas ovde i sada"! Shvatam da sam ponovo sama,da pricam zvezdanom nebu ili Mesecu koji se nekako tuzno nakrivio na jednu stranu i glada me! _ "Pozovi me"! _ Ne, ne i ne!!! Gotovo je!!! Zasto se vracati na proslost i na ono sto je moralo da bude?! _Ne, ne krivim te,kako u jednoj pesmi kazu; "nisu sve ljubavi sretne"! Ne znam da li je to bila ona prava, ona iskrena sa tvoje strane,ja hocu i zelim da verujem!!! Al' moja jeste! Ja sm te volela svim srcem, citavim bicem svojim;kazem volela, ustvari znam da moja ljubav nije zgasla,iako prodje godina... Eto, nekad se i tako desi?! Ne mozemo protiv zivota koji odredjuje druge smernice. Mozda ce neko reci,da nije bilo dovoljno jako i pravo? Mozda?! Jedino mi znamo,zasto je ta ljubav morala da ode i useli se neko drugo srce...i, neka je tako!!! Al' ostaju bar neke pseme, koje se vecito pamte!!!

Dobro je! Jos si tu gde sam te slucajno srela.Dotakli smo se samo pogledima, a vec smo se ispricali .Bas si smesan ako verujes da ne razumem pricu o vuku i jagnjetu,ili o lisici i gavranu,istina si smesan.Mene basne ne zanimaju,a ni bajke nisam nikad volela! Ustvari,lazem?! Mnogo puta sam napravila bajke u kojima sam ponajvise ljubila zabce,kako bi oziveli princevi,al' k'vragu,za noc sam zaboravljala da nisam smela da ih ostavljam po strani,jer one carobnice koje izlaze u setnju odvukose ih u daljinu,eto vise ni njih nemam?! Al' nije sad ni to vazno,oni i dalje zive negde sa nekom koja ga mozda ovog puta pretvara u konja?! Dobro je,sto si me zaboravio u predgradju svojih pohlepnih htenja i razvratno ogolio dusu...dobro je,sto vise nisam na strazi nespokoja zarad tvog dobra.Smejao si se,kada sam izgubila bitku nad demonom zvanom strah od novog.Smejao si se mom zivotu koji se podudara sa onim izvan moguceg.A ja se ne smejem,niti placem...znam da sam greskom umesto bajke,ovog puta ja napravila basnu. Dodiri, snaga tvojih ruku,poljupci, strasna zelja...sve je to sad samo u pogledu,kao da se desilo nekom drugom a ne meni?! Zarad svih ne nespokojinih srca,zarad svih usamljenih ceznjivih dusa,neka mene u ovom kutku nasamarena , ponizena,al' veliko je pronstarnstvo neba.Opet ce da svane zora,jednom ce da smrkne drugom da svane,bar tako narod kaze.Ostacu ja u noci,neka sam crna ovca,al' jednog dana,bice obrnuto,jer tako je od postanka,tako su stari mudraci rekli,da ima Janga i Jina...A,svet iako kazu da je citava jedna planeta,ipak je mali.Ako se i ne sretnemo ponovo ovde,jednom u nekom drugom zivotu...stranci ili poznanici jedno mora!