uz zvuke tisine...

Pozovi me

Kada sam tuzna i sama,kada mi snage ponestane na izmaku umirujuceg dana,ja pustim jednu pesmu. Hladna soba ili bol u ledjima su me terali da se skupim u fotelju i uz taj glas i te reci ,odbolijem svu tugu...zatvorim oci i u tisini slusam i slusam ... _"Pozovi me,kada si tuzna u sama, Pozovi me ,kada ti treba drug..." Ruka krene ka telefonu,zadrhti ali stane ukoceno da visi.Ne, nemam prava vise na to! Ne smem da diram u ranu koja jos bolno krvari...neka,proboleces sve! Znala si da ce i to jednom doci.Od prvog susreta si znala da je to neminovno,bila si spremna na njegov odlazak...sad cuti!!! Tuga je sve prisutnija,gubim san.Dani mi proticu kao da neka druga obavlja sve obaveze umesto mene,a ja, iznad nje lebdim u sumraku,gde nema ni jednog zracka svetlosti...tama! Otkucajii mog srca su pocesto ubrzanog ritma u dnu grudi steze jak bol u grudima...da, mora da je od umora od napornog dana,tesim se?! Pozelim da vrisnem,da iscupam tu bol sto je zapela,ali pri svakom mom dubokom uzdahu,osecam da se sve vise siri. Bol jos jaci!!! "Hajde, ne glupiraj se, ne budali pekmezu jedan...kao da t je prvi put, kao da ne znas kako je kad neko zauvek odlazi"?! "Dizi se, i kreni u ovaj svet"...kad neko resi da ode,nikad ga ne zaustavljaj...zbog cega? Podignem sebe i krenem u obaveze u drustvo,na putovanja. Ali u svakom muskom liku vidm ,"On je"... Haluciniram, jos je sveza moja rana,procice kazem sebi i pustim da vreme tece. Odlazim u setnju, strogo izbegavajuci ona mesta gde sam sa njim bila.Al' dodjavola,citav ovaj grad sam prosla sa njim?! Necu da izlazim vise!!! Zelim da putujem...!Odlazim i ne zelim nikog kraj sebe,hocu da sam sama...More,plaze,sunce, restorani,obilazak tog ne poznatog grada...lepo je ,ali njega nema ovde?Vise ne osecam zadovoljstvo sto sam tu,sto sam sama! Osecam nejgove ruke,cujem mu glas?! Vece je pretoplo...izlazim na terasu i vidim ga?! Naslonjen na ogradu, gleda me...u daljini cujem neku tihu muziku,opojno vece zove na ljubav... _"Pa hajde,zovem ga,kao da me cuje?! _"Hajde nocas da vodimo ljubv,bas ovde i sada"! Shvatam da sam ponovo sama,da pricam zvezdanom nebu ili Mesecu koji se nekako tuzno nakrivio na jednu stranu i glada me! _ "Pozovi me"! _ Ne, ne i ne!!! Gotovo je!!! Zasto se vracati na proslost i na ono sto je moralo da bude?! _Ne, ne krivim te,kako u jednoj pesmi kazu; "nisu sve ljubavi sretne"! Ne znam da li je to bila ona prava, ona iskrena sa tvoje strane,ja hocu i zelim da verujem!!! Al' moja jeste! Ja sm te volela svim srcem, citavim bicem svojim;kazem volela, ustvari znam da moja ljubav nije zgasla,iako prodje godina... Eto, nekad se i tako desi?! Ne mozemo protiv zivota koji odredjuje druge smernice. Mozda ce neko reci,da nije bilo dovoljno jako i pravo? Mozda?! Jedino mi znamo,zasto je ta ljubav morala da ode i useli se neko drugo srce...i, neka je tako!!! Al' ostaju bar neke pseme, koje se vecito pamte!!!