uz zvuke tisine...

Stranac u noci I Jazz...

...Vece je lagano padalo na reku,krovove ,ulice i tiho se uvlacilo u svaki "passage"koje je u ovom gradu uvek zanimljivo uci.Bas u njima, ima svega i svacega  sto najvise moze da vrati u onu proslost i mirise, kada je ovaj grad zaista imao prava da se nazove jednim od najromatnicnijih gradova.

Margo je vec citavo popdne hodala i obilazila takva mesta,ali bez neke zurbe ili neke znacajne potrage.Jednostavno je,uzivala tumarajuci i razgladajuci te male slepe sokake.A,pocesto se vracala na ista mesta zbog nekih sitnica,slika,ili nekih zanimljivih predmeta.Tog dana nista nije zelela osim da besciljno luta i priziva te nekadasnje mirise i neke zvuke.

Kada bi je zahvatilo takvo stanje ,obicno se oblacila u crno.Sve na njoj crno osim neke marame,sala ili neke kape bi izabrala da su to jarkih boja.Al' tog dana,je obukla poludugi kozni mantil,i crne duboke cipele koje su sluzile samo za duge setnje,crni sesir i jednu sasvim malu crnu torbicu.Nije se previse sminkala,ali tada je pozelela jarkocrven karmin i sa malo naglasenom maskarom na trepavicama.

Prohladno vece uz malo jaci vetar koji je donosi jos vecu svezinu sa reke joj nije smetalo,vec joj  davao neku posebnu zelju slobode,pomalo ubrzanog rada srca i duboke uzdahe za zeljom da se vine i poleti u to tamno nebo i da nad ovim gradom posmatra ljude i sve te krovove i mansarde koje su u njoj pobudjivali znatizelju da ih pretrazi i pronadje nesto posebno,tajno,skriveno od svih svetova i eto,bas njoj se posrecilo da to "nesto" nadje.

Zanesena svojom mastom,hodala je kao mesecar koga niko ne sme da budi dok on sam ne nadje soje mesto.Nikad nikog nije pogledala,niti se osvrcala na prolaznike,ali osecala je da su mnogi pogledi upirali u nju...Margo je imala uvek dublje i daleke poglede kada je bila u takvom raspolozenju.Nije imala zelje da se uplice sa tudjim pogledima ili da se upusta u neke razgovore,da nebih prekinula svu caroliju tih njenih svetova u koje je ulazila svim srcem i dusom,trazeci to "nesto",ili "nekoga"...zapravo,trazila je te neke prosle vekove u tom gradu!

Zalutala je .

U jednom od tih malih slepih ulica,na samom uglu se cula neka neobicna muzik,a mali nocni lokal je delovao nestravan i kao da ga je neko  tog trenutka postavio bas samo za nju.

Kao hipnotisana je usla u njega.

Lokal je tipicno izgledao kao da je iz davnih tridesetih.Sve je odisalo na neki drugi zivot.Bar,stolice,zidovi,su mirislali na proslost.U uglu je sedeo stari crnac za klavirom.Za stolovima su sedeli ljudi kao da su se preselili iz tih davnih tridesetih,i svi su nekako delovali bledoliki naspram skiljavog osvetljenja. Stari barmen je drzao cigaru u zubima navaljen na sank kao da je od onih vostanih figura iz Grévina.

Margo je prisla za sank i sela na barsku stolicu u nedoumici sta bih i koga bi zamolila da je usluze.Dok je odmeravala razna pica koja su visila u sanku,odjednom se pred njom pojavi muskarac koji zasiguno nebi imao takav uticaj na nju da je bio dan ili neki drugi dan od ovog dana kada ni ona nije bila ona.

Obucen sav u crno,kao i ona naspram njih ogledalo   citav zid ,koje e davalo osecaj da si u nekoj drugoj dimenziji ili varku da je prostrorija duplo veca,ali da se svako moze videti u njemui bez okretanja ili bacanja poglede u stranu,vec dovoljno pogledati u njega.

Stranac je stajao za sankom, sto je ukazivalo da je visine najmanje 185cm.Mesavina Juzne Amerike i Dalekod Istoka po poluzatvorenim ocima koje su tamnije od najtamnijeg.Kosa mu je vezana u rep,a vilice kao u crnog pantera.

Posmatrali su se dugo i kao da su odmeravali svoje snage u pravcu ogledala,kao da jedno drugog privoljavaju da se okrene jedno naspram drugog i u istini ravnjaju svoje poglede ili se dohvate tu na licu mesta i jedno drugog rastrgnu kao dve divlje zveri.Ali  ni jedno ni drugo nije pospustalo i kao po dogovoru odjednom su naglo odvojili poglede od ogledala i okrenuli jedni drugome.Sve je zaustavljeno. Zadrhtalo je nebo,njeno srce,njena utroba,njenje grudi su se  rasirile kao da gubi vazduh,a u njegovim tamnim ocima se oslikavala zudnja,zadivljenost,neke sjajne iskre koje su podescale ne daleke zvede.Usne su mu bile pune,socne,a pokadkada je ovlaz oblizao jezikom svoju donju usnu ,pomalo lenjo se osmehnu,kao da je hteo da pokaze da moze da unisti svaki otpor u njoj ako bih se ona  usprotivila.Al' Margo je bila takodje svesna sebe,i znala je da u njenim ocima moze da izda naredjenje svim svojim culima i da prenese svaku poruku tom naspram nje,da zeli da se preda cela njemu bas tu i tada,da vode ljubav bez dodira,samo pogledima i tek po nekim malim gestovima,i pruzila mu je sebe kao da je sasvim naga kao da su sami na obali mora u noci obavijeni mesecevim zarakom .

Probijali su jedni drugima poglede zudnje kroz svo to crnilo koje su obavili svoja tela .Mazili su jedni druge od lica do buditna ,tek ponekad oblizivali ili grznuli svoje usne ,podelili poneki lenji osmeh i nastavljali zavodjenjem jedno drugog bez ijedne reci,bez sapata,tek ponekad otkine   se oneki tih uzdah,ali bez ijednog trzaja tela.

Odjednom,Stranac se naglo odvoji i dodje do sankera ,sapnu mu nesto,a onda se uputi ka uglu gde je stari crnac polusneno svirao neke stare melodije.Nagnu se nad njim i izvadi saxsofon.Sede na jednu barsku stolicu i poce da svira.Zapravo,nastavio je da zavodi Margo kroz  muziku,koja je jos vise pozivala da mu se ona prepusti i da je dalje vodi kroz tu noc i kroz sve one snove koje je budna sanjala,ali nikad dozivela.

Margo je,ispila svoju casu belog vina,platila i dok je on poluzatvorenih ociju lutao kroz muziku i svoja osecanja,ona je lagano napustala  lokal i uputila se  sama,jos uvek uz zvuke Jazza i saxsofona,sa osmehom na usnama da je pogledima volela jedne noci stranca.