uz zvuke tisine...

Decak sa Verom u Boga

Rodio se u sedam meseci,tek nekih nepunih kilogram.Ostavise ga nemarnim ljudima u inkubatoru da naraste.Nemarnost ili vec Bogom zabelezeno,kazu da je od prejake toplote doslo do ostecenja u mozgu.

Kao beba je napredavao i nije se pokazivalo da ima neki problem.Kada je stasao da krene u predskolsku na testovima je pronadjeno da je ipak malo u zastoju.Al'nije vise imao ko da se postara za njegov problem?!

Oca je izgubio sa nepunih cetiri godine,majka mu se preudala i ostavi ga kod bake koja nije imala ni osnovnu,i osim od rada na poljima i Verom u Boga,nije znala kako da ga nauci nekim drugim stvarima.

Njih dvoje su ostali sami,i jedni drugima pomagali.Ona se borila i stitila od druge dece ,od sveta koji su upirali prtse na njega;kada su ga nazivali mentalcem,ludakom ili onim zlim pogrdnim ismejavanjem ,kada su stitili svoje sinove uz obrazlozenje da nesmeju da se druze sa njim,jer od njhove duboke glusposti i neznanja bojeci se da ta"bolest" ne predje na njihove jedince.Uz to,njega je bila i beda i siromastvo,pa nije imao prava da se nadje u blizini "domacinksih sinova".

Kada je krenuo u osnovnu,sva deca su pravila rodjendane,ali njega niko nije pozivao i nikad nije prisustvao nicijim slavlju.

Bio je cutljiv i nikad nisi mogao da znas sta misli i sta oseca.Kad god ga je neko pitao kako je, uvek je odgovara _" Hvala Bogu,dobro sam",ili "Bice bolje,ako Gospod Bog da".?!

Seljani su se iscudjivali,da od malog detata cuju takve reci,a deca su isla za njim i ismejavali ,zadirkivali i gadjali.Na sve to,on je,samo odmahivao glavom i odlazio svojim putem.

Dosao je red i na njegov rodjenadan.

Baka mu je napravila rucak, dve torte.Jednu je odnela u skolu,a drugu za njegovo drustvo.

Ali on nije imao druga i najzad se usudio da pita dva decaka da dodju kod njega.Ne radi sebe,vec radi bake koja nije znala sve sta se desava da njim u skoli!

Sa najvecim strahom je zakucao na kapiju prvog decaka.Izasla je njegova majka pomalo nervozna sto je bas on taj koji ju je prekinuo u poslu,i vec sa pola dvorista je drsko viknula na njega,medjutim on joj se obratio sa najvecim postovanjem i izvinjenjem,da je samo hteo da je zamoli da dozvoli sinu da dodje na njegov rodjendan i da ce se joj Bog pomoci u daljem radu.Zatecena njegovim razgovorom,zbunjno je pocele da muca,ali ipak je dala obecanje da cce poslati sina kod njega,sa naglaskom da nema novaca da mu poslaje poklon!

Sav srecan nije ni cuo zdnje reci te zene,vec je u galopu otrcao do drugog decaka i na kapiji je ponovo stao da moli majku da dozvoli drugi da dodje kod njega.Ova druga je bila blaza i rece da nece imati nista protiv,ali da nema novaca za njegov poklon!Opet sav srecan otrca kuci i sa kapije je povikao baki da ima goste!

Baka je bila radosna i spremila mu je divan rucak,postavljajuci sto kao da ih ima vise.Kuca je mirisala na razne djakonije i na praznicku atmosferu.Po prvi put u zivotu je osecao da i on ima vazan dan i da ce moci da podeli svoje igracke sa drugovima.Imao je par dobrih igracaka koje je dobijao do starateljstva i od tetaka! I cuvao ih je u jednoj vitrini kao da su od zlata!

Medju tim ,decaci su osetili zavist i natreali ga da izvadi sve ako zeli da oni ostanu.Bolelo ga je i bilo mu je zao da ih upropasti,ali za njih je ucinio i dao im je odmah sve!Dok ih je posmtrao kako se ophode prema igrackama molio je Boga da im oprosti ako ih slome .Molio i njih da budu pazljivi,ali oni kao da nisu culi njegove reci,vec taj prvi decak je uzeo igracku i bacio na pod.Odjednom,sve igracke su pocele da lete i da pucaku i lome .U njgovim ocima zablesnuse suze,tuga ,strah..Dok je on plakoa,ona dva decaka su se valjali od smeha i ismejavali njegove suze.Baka je utrcala u sobu i videla sve!Za razliku od njega,ona je povikala na decake i odmah ih je ispratila do kapije da se vrate njihovim roditeljima!

Vise nikad nije slavio rodjendan i nikad vise nije imao druga.

Godine su prolazile,ali u osnovnoj je jedva prelazio razred.Nastavnici nisu imali sptpljenja niti razumevanja za njegove probleme.Bili su na strani bogataske dece,jer njihovi roditelji su iali mnogo vise da daju za neku bolju ocenu,ali ne i on.Jedva je zavrsio osnovnu skolu.Trebalo je ici dalje u srednju ali on od straha od novog drustva iz sela u gradic je za njega bilo nemoguca misija.Odlucio je da ne ide vise u skolu.Baka je na silu pokusala da ga upsie ali on nije hteo ni da cuje! Ipak je dosla jedna tetka iz grada i uz mukotrpno objasnjenje ga ubedila da mora dalje u skolu.

Pomogla mu je u upsivanju.Spremila za sednju skolu i otisla!

On je za krtako vreme naredjao sve petice.Bio je najbolji djak u razredu.Nasao je dve drugarice koje su mu pomagale da prebrodi strah i stid,i da udje u drustvo svoje generacije,ali i dalje je strogo izbegavao da ide po kaficima,i da zivi kao i drugi mladi.Cim bi zavrsio nastavu uzimao je autobus i vracao se sto pre kuci kako bi baki pomagao u poljoprivredi.Nije bio neke velike snage ali je radio koliko je mogao .Zavrsio je svoj zanat sa vukovom nagradom i odmah nakon dva meseca poceo je da radi u svom zanatu.

Baka je poboljavala.Sve manje je imala snage da se bavi zemljoradnom i sve manje je mogla da se brine o njemu.On je uzeo mnoge obaveze ali baka je ostala vezana za postelju.Jurio je kuci da joj spremi da jede,opere,presvuce,da joj bude na usluzi.Nije hteo da izadje iz dvorista osim ako je bilo preko potrebno,ali bakin zivot se lagano gasio.U vecernjim satima pre spavanja oboje su se molili Bogu i prastali jedni drugima a i svetu .Ali jednoga dana nakon dolaska s'posla,zatekao je baku da duboko spava.Znao je...Ona je otsila na put !

Jedna od tetki je dosla i ispratila je svoju majku po obicaju i njemu pomogla da se bar tih nedelju dana oseti da nije napusten .Uz obecanje da ce dolaziti koliko bude mogla i da ne zaboravi da nije sam!

Pre spavanja je stao pored krevet gde je ona spavala i tiho je izgovarao molitvu.Tetka ga je sa iznandjenjem posmatrala i pomalo ljuta na njega ga je pitala sta to radi,jer ona nije bas puno verovala u taj izmisljeni idol,i smatrala je da je to praznoverje.On ,je ponovio blagoslov i molitvu za zdravlje i za spas njene duse.

Danas je taj decak i dalje sam,ali on kaze, da nije nikad sam.

I dalje govori da Je Gospod Bog sa njim,i da ce uvek i za nas biti.On se moli,za spasenje svoje duse,i duse svih nas! Zato se i ja danas molim Bogu za njegovo zdravlje i da mu Gospod Bog bude jedini otac i da ga pomiluje i da ga voli!