Eto, da se oglasim ,tek da najavim da nisam nestala sa milionima?:)
Isla da proverim rezultat lota,al' ma ni ulog da izvucem?
Nema veze, mora se nastaviti sa mastanjem i nadom!!!
Na zalost svih onih mojih zelja...no, negubim nadu?
Trebam ponoviti,zar ne?;)
Zazelim te se,toliko da mi se tvoj lik ugradi u zenice
Zaboravim da si zauvek otiso na put bez povratka
i trazim te,u svakom ko bar malo lici na tebe,
bar malo tvoje dobrote da nadjem u njemu.
Odlazem u srcu sva secanja na nase dane,
na nase igre i nasa decija radovanja,
pokupim svu tvoju tugu u moje suze i isplacem se;
jer ti nisi umeo da places i retko kad sam videla tvoju suzu.
Radije bih da te se secam kao malog decaka,koji je zano da me nasmeje,da me povuce u neku musku igru;
Ako sam ponkead i bila gruba prema tebi,to je samo bio znak ,koliko sam se plasila za tvoj zivot.Da te otrgnem iz loseg drustva i da te sakrijem od svih boli.
Nisam uspela! Nisam bila tu kraj tebe kada su te otrgli od mene,i nisam uspela da te podignem kada si posledjni put pao.Tad i nikad vise nisi podigo glavu da me pozoves da te podignem kao sto sam nekad davno;
Eto, sad ja padam stalno.Trazeci u svakom pomalo tebe, koji si znao da mi pruzis ruku i kao nekad kazes:“ti mozes i ti moras dalje“…Ja znam da moram dalje,al’ ti mi svakim danom sve vise nedostajes I,cesto ti ljubim oci na tvojoj slici.
Gledam ovde,najavljuju neku premiju od 80 miliona evra, i resla sam da odigram za petak?!
I,sad razmisljam,sta bi sa tim parama(ako dobijem)?:)
Pa,evo...
1_vratim neke kredite.
2_napravila bih neki veliki dom za nezbrinutu deci i opremila po Evropskom standardu.
3_dala da se zavrse Crkva u Bg,i ona u mom selu.
4_otvorila jedan ziro racun ,za pomoc studentima.
5_opremila sve bolnice,bar sa jednim aparatom koji je neophodan za lecenje bolesnih.
6_opremila sve bolnice sa novim namestajem i novom posteljinom.Uvela neke nove mere za higjenu!
7_sredila moju kucicu u selu,i kupila stanove za one meni najblize.
8_podelila prijateljima koj su finansijski slabi.
9_otvorila racun za one,kojima je potrebna lekarska pomoc negde u inostranstvu.
10_otvorila prihvatiliste za one zlostavljene u porodici.
12_dala jedan deo za istrazivanje leka za ove najteze bolesti!
..............................................................................................................................
I,ima jos,mnogo zelja,al' nema se para...A, ni looto da dobijem,nebih me pokrpilo sve sto bih htela...Al' nikad se ne zna?!
Zato cu da uplatim looto u petak:))
Skoro u svakom muskarcevom zivotu postoje ili su postojale te dve zene.Bas,kada sanja ili zagledan u neku daljinu iscekujucu da mu se pojavi jedna od njih;_zavisno od njegovog raspolozenja ili od zelje,tako pokrene iskonsku snagu tragaca ,osvajaca ili njemu znan nagon koji vecito izbija na povrsinu pre nego sto razume zasto se ta lavina pokrenula bas tad, nadje se u zagrljaju one koja se zadesila tu,kad se nije nadao.I, dok upada u labirinte njene utrobe i osvaja i rusi sve prepreke u njoj,ponovo pada u nemilosrdni odlazak tamo gde ce ga sacakati jos jaca glad za jednom,koja je tu na dohvat njegovih ruku,ili koja mu se zavuce pod trepavice i golica mu dusu kao izmaglica na vrhovima Kilimandzara...On je uvek blizu nje, ubedjen da ga ona verno ceka negde iza tih suncevih zraka koje mu posla da ga obasja.Tako zagledan u imaginarnom pravcu vidi nju,koja mu otvara sve tajne zivota i daje mu kljuceve drazeci mu dusu opijumom njemu nepoznatog cveta Kroz pesmu
sirena koje izadjose na obalu njegove strasti da ga sacekaju i povedu u njihove odaje gde bi mu postavile krunu svih svetova.
nudi i poklanja sve ono sto mu dusa iste,sto mu san poklanja sto mu se tako opasno ali preslatko uvlaci i lepi za nepce,za grlo i sklizne,duboko sve dublje u njegovu utrobu i skuplja tamo gde je njegov citav svet sazet i nabijen.Onaj deo njegove biti gde mu se preplice praiskonska zudnja sa ceznjom da je vidi,ali ne i ima! Takvu zenu je stvorio samo on, jedini ima prava da hoda njenim tragom, njenim mislima.Ona se tek na sekundu pojavi i dâ mu znak da je saceka.
Onu drugu,koju je na nekoj obali,ili u nekoj samackoj sobi imao na trenutak svoje dosade,znatizeljnosti ili samo da utoli glad dok ne nadje trpezu na kojoj ima svih ukusa koje je isprobao jednom negde,ali zaboravio gde i ko mu ih pripremi?!Ta druga koja je ocajnicki pokusavala da ga zadrzi ,dade mu sve i pruzi mu svoje srce da gazi po njemu kako bih ostao cist i neisprljan pred onom koja mu svaki san ispuni najvatrenijim bojama,koja mu na dlan stavi usne da je poljubi a ona kao i svaka senka nestane pred sami pomak njegovog tela,ali ona zna...zna njegove pokrete,zna koji ce pogled da joj uputi i skloni se iza lelujave zavese njegovih zelja.
Ona koja dade svoju dusu i svoj purpurni svet za par minuta,posrce i grcevito se otima stvarnosti i bezi u iluziju muskarcevog lika koji joj ne podari ni jedan pogled ohrabrenja i nedade ni jedan prst kako bih se podigla, vec je pusti da ropce u svom blatu od stida ili srama,al' ona ide i dalje ka njemu; jer,sta bih imala da izgubi vise,osim da ostavi ono mesto gde padose u crnilo njena nevina i citsa ljubav...Ide i vice,zove, moli,vapi...ali njen glas se razbija u stene njegovog srca i vraca se u njenu dusu kao zvukovi pod teskim zvonima i razbijaja mozak,dusu joj parca u najsitnije delove.Vristi njena sudbina i pise joj nove stranice zaveta,daje joj mac osvete i salje je u svet da goni,da ubija i one koje se tek zacinju u neko utrobi.One vise nemaju sta da izgube.Njeni sinovi nikad nece ugledati svet,i nijednoj kceri nece naneti zla!
Marija... Marija, svet je tvoj !
Muskarac koji ostavi zenu, vec je sam sebi sudija i dzelat.Zna da mora ici i zna da nema dovoljno vremena za neka pokajanja...njemu se zuri,da stigne ,da ode tamo gde ga ceka ona,koja mu se smeje u snovima,u najlepsim casovima kada je za trenutak ostao sam negde u nekoj dolini ili obali svojih nadanja...Nostalgicno se nasmeje kad joj oseti dah u nocnom povetarcu ili u senci usamljene breze; koja pruza svoje grane jednom javoru,i on tad vidi nju kako mu pruza ruke a on je nezno grli ushicen sto je napokon doziveo da je ima.
Jelena...Jelena, tvoj svet je igra ,vecita muska zelja...Ti si njegov san!
Ta velika ,bogata i ponosna dama,koja rasiri svoje ruke na sve cetiri strane sveta ,koja sedi kao Siva,na sred prestola njene majke zemljice.
Izrodila je na milione sinova i kceri,a te kceri izrodise jos vise sinova ,koji su odlazili u pohode i harajuci po tudjim utrobama ,ubijali ,unistavali i otimali od tudjih majki sinove i kceri.Dovodili ih uz silna bogastva i obicaje sa dalekog istoka ;sagradjivali joj prelepe dvorce i parkove, uz pomoc sinova robova Srednjeg Istoka sve vise i vise je rasla njena moc, njeno bogastvo ali i pohlepa.
Ubise sina jednog naroda,za „dobrobit“ njenih potomaka. Napajase se krvlju,znojem a ujedno i proklestvom tih istih koji su gutali svoje muke i bol ,stenjuci u sebi prokletsvom ih nahranise.
Ponosito uz jos vecu pohlepu posla sina Kolumba koji je plovio tudjim morima kako bih jos vise oteo i doneo joj darova.Jednom na nesrecu izgubi se,i dodje u neku nepoznatu zemlju, gde neki narodi mirno zivese od Boga Sunca,od vraca i od majke prirode .Otese im zemlju i porobise,_one koji ostase dadose im otrova i pokazase ima puske ,te se onako poluludi od alkohola poubijase;a ostatak stavise u neke rezervate,kao da su od kuge ili neke teske bolesti morali da zive sti dalje od njih. Na kraju oterase svu onu nevaljalu i neposlusnu decu koja su u sebi imali zelju za otimanjem ,osvajanjem i pokoljom. Otsinuse se ili je neko od onih brace smislio plan kako da ih se oterasei,kako bih sacuvali sto vise za sebe.I,tako, poslase taj izrod na ‘divlji zapad“.Ostase tamo zauvek,cak zaboravljajuci da su potekli od njih,a pocesto se vrate da ubiju,uniste i otmu od svojih braca i same majke.
Dama je ponosito i dalje radjala.Kraljeve ,kraljice,vojskovodje,ratnike,i
svi su zauzimali svoja mesta po njenim dvorcima a najvise po tudjim.Oduzese prestole mnogim sinovima.
Rodi neke druge sinove ,kojis su bili blazi,umiljatiji ,neznijih srca.
.Koji su pokusavali da ublaze,sprece,osude bracu za sva nedela.Svojim mislima ,rukama,su pisali,slikali da vrate neku cast majci.
Pisci,slikari,filozofi,muzicari ,lekari,inzinjeri i jos mnogi su pokusavali da zalece rane tudjim majkama i njenoj deci,ostavise mnoga dela da se svet dici i ponosi sa njima.
Imala je ona i par udaraca od onih sinova koji su kao i njenji vapili za osvetom za osvajanjem.Jedan od njih je i Dzingis Kan, Osmanlija i napadose je . Ubise joj mnog dece a uzese joj i mnogo delova.Porobise i otudjise joj mnogo od nje.
Al’ njena deca lukava,pronicljiva i skusnija u osvajanju oterase dosljake,otese ponovo njihovo uz to i uzese jos vise,a za onu decu koja su ostala tamo nisu ni marili,jer lakse ce ziveti bez njih.Za njih su vredeli samo oni koji su sedeli u samom krilu , koji su bili vise pohlepniji i od same majke.Jedino ta deca su ostajala i vrednovala se po ubedjenju da ostatak mora da se iskoreni ili da ga da nekim drugim majkama.
Kako su bili prepuni ubedjenja da su nedodirljivi i da im niko nesme stati na put,uzimase tudju decu da im sluze,da su uvek tu kad im se nesto prohte.Daleki Istok i crna zemlja su dali najvise.
Radjali se,umirali u lancima ,bez prava, bez ljudskih potreba, bez prigovora,ali su se najvise radjali,uz roptaj ,bol i zavet…Osveta!!!
Ta deca znaju da nemogu sa njom na noz,na pusku,snagu,jer Dama je bila spremna i uvek je racunala na onu divlju decu,koja su uvek bila spremna da ubijaju ,ukradu,otmu,da ce joj priteci u pomoc.
Al’ zuta i crna deca su se radjala i tiho ulazila u gradove prestole.Tiho,necujno naseljavali se i planski uzimali polozaje, i svkim danom ih je bivalo sve vise i vise…I, bice ih!!
Dama je shvatila ovog puta da joj dolazi kraj,da ce njena deca biti porobljena.Njeni gradovi ce biti unisteni,a njene dvorce ce nasledjivati neki sa Dalekog Istoka.Njeno bogastvo se lagano ali sigurno unistava,oduzima,vraca.
Velika Dama,oseca sve vise i jace udarce tih marljivih i gladni za osvetom sinova neke daleke tudje majke.Njena deca sve vise lice na njih.Postaju tamniji ili beli sa kosim ocima.Njeni sinovi vise nisu tako hrabri i nisu vise sinovi, vec sinovi sinovima ljibavnici.Napustaju je i radjaju novu decu.
Ropce ,stenje i prima bolove tiho al’ sigurno ta velika Dama izumire.
Izmeni stare navike…stavi novo odelo.Kreni dalje,jer cekaju te jos puteva mnogo!
Nemoj se osvrtati nazad,Ostala sam iza tebe,..ostala sam da bih te pratila!
Kad ne mozemo ici zajedno kroz ovaj zivot,mogu da te pratim ,kako nebih izgubila tvoje tragove..Mozda cu se sutra ponovo vartiti,al’ nebih znala kako da te nadjem?
Ja sam ona koju ne vidis, ne cujes,ali postojim!Zelim da me osetis uvek i svagde!Ne zbog mene,vec radi tebe.Trebam Ti, trebas i ti meni!
Ako te ubedim da sam tvoja senka, neces se pobuniti,jer od seneke nemozes pobeci.
Ako sam tvoja hrana,progutaces me,osetices zasicenost.Ja bih da sam blagi vetar koji ce ti podariti svezinu ustajalog vremena kada dodje zatisja pred neku buru,da ti budem kap rose,koja ce te nezno dotaci kada osetis umor svakodnevnice.
Ne zaboravi da nikad nisi sam,ma gde da krenes…Veruj vetru,poveruj ptici koja iznad tebe proleti.
Jutros sam poranila u sam cik zore,i snazno zagrlila ovo sivo nebo.Zima je ledila moje obraze,ali srce mi je toplo zaigralo kada sam ocima poljubila nebo a mislima zagrlila tebe.
Nedaj da te zavara moj nedolazak svakodnevni, ja sam tu kraj tebe.
Ovaj tekst je pregledan 10 259 puta
Pozutelo lisce ljubavi nase
ta jesen rana odnese srecu
u srcima nasim nek ostanu tajne
cuvaj svoju, ja svoju ponecu
Ref. 2x
Sacuvaj tajnu, ljubavi moja
nikom ne reci u teskom trenu
zasto je covek bez reci poso
ostavio uplakanu zenu
Ako te sutra upita neko
sto nisam s tobom, sta je sa nama
precuti, mila, istinu pravu
ne reci nikom zasto si sama
Ref. 2x
Mozda me nekad oluja bola
donese opet na vrata tvoja
umoran tada pred tobom cu stati
na tvom pragu zauvek ostati
Ref. 2x
Idemo dalje...idemo dalje...zivot nas vodi.
Bez onih koji behu u nama samim,
a i mi smo njima mozda bili,
lepi snovi,lepe zelje,
mozda samo divna iluzija
ili
smo i dalje kao lepa secanja.
Al' zivot ide,ide...bez nas sa njima
i mi bez njih!
....Ovaj dan je kao u Santicevoj pesmi,
Napolju kisa i fijuk vetra,
jos uvek u pizami
saljem misli da krenu nekoj obali,
gde Sunce greje
Gde se od pesme i lepote prirode
uzdasi izvuku iz svakog srca
Kako bih volela da mi je sada neko toplo rame,
da spustim glavu na njega,
da me njegovo telo zagreje.
Hladno mi je...
A srce bi htelo necije tople dlanove,
da se spuste na moja bedra,
da me u zagrljaju nezno (za)drzi
da me sakrije i stiti od ove jeseni
i zime koja nadolzi,
uz pregrst secanja na one june, jule...
kada je sve mirisalo na ljubav.
Eh, da mi je,da se jos jednom zaljubim,
da se moja dusa
u bozur pretvori,
da moje srce kao ptica poleti
ka onom
ko mi sve to pruza,
i opet da volim, volim...
opet da umrem od ljubavi!
Idem... zamnom se vuku milion senki koje me se boje, pa sve stenju od prezira i nemoci da me dotaknu ,da me uguse.Ne obazirem se i ne osvrcem iza,jer i ja osecam ogroman strah al' nedam da vide moj uzas na licu od njih.
Idem,sto dalje od onog izvora sa kog sam ispijala poslednju zedj mojih zelja,mojih nada,verujuci da sam pila ljubav a ono ispijala sopstvenu krv iz koje su cvetale najtuznije suze i tuga,radjajuci novu bol.
Idem ,i za sobom ostavljam krvave tragove iz kojih nicu velike neprohdne sume koje zavaravaju ceznju i onaj vrisak ranjenog srca koji bih natrag da se vrate.Zaboravljam na sopstveni vapaj,da mi se ne oduzme,da me ne odgurnu jer nisam razumela zasto se iz nehaja, iz dosade slamaju srca koja neumeju drugacije nego da se rasire,da bez straha puste da se u njih usele i oni koji neznaju da se zadrze.
Idem tamo gde mogu da svucem ostatke sopstvenog jada,previjem meleme na one rane koje jos uvek cure od proslog puta iz njih izvucem belu pticu koja ce poleteti pod oblake noseci pozdrav onom ko pozeli moju bol.Otici cu na humku umrle ljubavi kako bi iz nje iscupala poslednji oprostaj za onu koja ce tek da se rodi.
