uz zvuke tisine...

....Ovaj dan je kao u Santicevoj pesmi,
Napolju kisa i fijuk vetra,
jos uvek u pizami
saljem misli da krenu nekoj obali,
gde Sunce greje
Gde se od pesme i lepote prirode
uzdasi izvuku iz svakog srca
Kako bih volela da mi je sada neko toplo rame,
da spustim glavu na njega,
da me njegovo telo zagreje.
Hladno mi je...
A srce bi htelo necije tople dlanove,
da se spuste na moja bedra,
da me u zagrljaju nezno (za)drzi
da me sakrije i stiti od ove jeseni
i zime koja nadolzi,
uz pregrst secanja na one june, jule...
kada je sve mirisalo na ljubav.
Eh, da mi je,da se jos jednom zaljubim,
da se moja dusa
u bozur pretvori,
da moje srce kao ptica poleti
ka onom
ko mi sve to pruza,
i opet da volim, volim...
opet da umrem od ljubavi!