Zazelim te se,toliko da mi se tvoj lik ugradi u zenice

Zaboravim da si zauvek otiso na put bez povratka

i trazim te,u svakom ko bar malo lici na tebe,

bar malo tvoje dobrote da nadjem u njemu.

Odlazem u srcu sva secanja na nase dane,

na nase igre i nasa decija radovanja,

pokupim svu tvoju tugu u moje suze i isplacem se;

jer ti nisi umeo da places i retko kad sam videla tvoju suzu.

Radije bih da te se secam kao malog decaka,koji je zano da me nasmeje,da me povuce u neku musku igru;

Ako sam ponkead i bila gruba prema tebi,to je samo bio znak ,koliko sam se plasila za tvoj zivot.Da te otrgnem iz loseg drustva i da te sakrijem od svih boli.

Nisam uspela! Nisam bila tu kraj tebe kada su te otrgli od mene,i nisam uspela da te podignem kada si posledjni put pao.Tad i nikad vise nisi podigo glavu da me pozoves da te podignem kao sto sam nekad davno;

 Eto, sad ja padam stalno.Trazeci u svakom pomalo tebe, koji si znao da mi pruzis ruku i kao nekad  kazes:“ti mozes i ti moras dalje“…Ja znam da moram dalje,al’ ti mi svakim danom sve vise nedostajes I,cesto ti ljubim oci na tvojoj slici.