uz zvuke tisine...

  Mozda ste culi,mozda ste i bili sa njim, al' eto i meni se posrecilo da naidjem na njega!

 Covek,koji me je zadivio ...covek koji zna da dotakne moju dusu onako kao sto su :

  Ljermontov

  Tagora

 Jesenjin

 Aragon

  On je jedan od nase gore list,i zato mi je jos prisniji,drazi!

 Ako ste imali priliku da ga licno znate,ja vam ne zavidim, al' zelja je moja velika,da podelim sa onima koji nisu imali prilike da ga citaju, cuju .

 Nadam se,da cu uspeti da postavim link ?

    http://dobroslavpetricevic.com/nakrajuputa.php

 Meni su tako rekli. A, setih se price koje sam potiskivala dugi niz godina.

Nisam je nikad zaboravila!

Da li ovo nesto govori o meni,vi sami prosudite!

Nisam vicna da debatujem i nisam zavrsila politicke nauke,al' i dalje osecam u sebi taj strasan sud,kad te podele na one dobre ili one lose.Kad vidis bezobrazluk ,laz, i zlocin al' nisi kadar i nemas dovoljno snage da im se suprstavis.

 Kako se desilo da saznam ili bolje reci osetim da se nama deli najgorci komad hleba i  kao najomrzeniji narod a nismo nista krivi ,osim sto smo branili svoje pragove,svoju zemlju ,svoju decu.Nismo nikad bili krivi,al' proglasise nas ,ubicama,svinjama,razbojnicama,divljacima!

Medije su nasiroko prosipali laz.Na svakom programu se govorilo o zlocinu i naselju nad neduznim zivljem od strane Srpskih nacionalista.Dan za danom sam gledala jednu te istu sliku.Majka sa detetom u narucju koja bezi pred terostima.Priznacu da sam i ja tad osetila nekakav stid i strah.Uzas,da takvi Srbi zive na tim prsotorima.

Mediji su opominjali,i vec uveliko se culo da se Srpska vlast mora dovesti i dati im jos jednu sansu da nadju resenje.

Dogovr u Rambujeu...Dosli su svi..sve je bilo spremno,jedino se cekalo na one iz "drugog sveta" i onoga koji je bio vec njihov pion da se zavrsi to sto su oni vec davno naumili.

Mi ,saka Srba,koji su zeleli da pokazu ovom nardou,da nije tako kako se govori,kako im serviraju na Tv,radiju,smo se skupili i krenuli ka tom mestu,da pored dvorca mirno prosetamo i da im ukazemo da se varaju,da ce oni da naprave veliku gresku ako nas osude.

Taj  hladan mart je sibao nasa nazebla srca,ali ipak puna nade i vere da cemo uspeti.Tek sto smo izasli iz autobusa i stigli na trg,opkolise nas kao da smo stoka koju naganjaju u tor.Bilo je vise policije nego nas,i onako sa oklopima su me podsetili kao da smo istina najveci zlocinci,a ne narod koji je dosao da se pobuni protiv nepravde.

Moja devojcica koja je inace rodjena u ovoj zemlji,je molila da je povedem sa sobom da i ona zeli da demostrira i da kaze nesto u odbranu svog naroda.Povdeoh je ;jer nisam istina verovala da su ovi ovde nesto protiv nas,da nece nista lose da nam se desi.

Kako nam nisu dali da se mrdnemo sa tog trga,stajali smo tu, a oni koji su predvodili nas su pokusali da kazu i upozore reportere koji su dosli.Videla sam da jedna od tih reportera prilazi mom detetu i postavlja joj pitanja: Zasto i ko je nju nagovorio da dodje ovde,da li ona istina razume sta se desava dole na Kosovu? Osetila sam u njegovom glasu,da je to pita iz nekog podozrenja .

Mala je podigla glavu i direktno mu je rekla:

_Mene niko nije nagovorio ,vec sam zelela sama.Jer ne mogu vise da trpim da mi govore u skoli kako smo mi Srbi opasan i divlji narod,da  cujem od profesora istorije da je Srbija otela tudju zemlju a da su mi roditelji pricali da je Kosovo kolevka srpskog naroda,i da je najvise srpske krvi proliveno na tom Kosovskom polju.Ja ne zelim rat,i protiv toga sam,ali zasto ne shvatite svi; da mi ne napadamo vec branimo ono sto je nase!

_ Odakle je tebi sve to ? _I, ko te je ucio takvoj istoriji? _ponovo joj postavlja pitanje novinar.

 _ Kako ko? Moj narod,moji roditelji,i nedam nikome one bozure koji jednino tamo mogu da cvetaju !

  _ Zivela Srbija,i nedamo Kosovo! Necu da me ovi profesori uce pogresnom istorijom!

  _ Moju istoriju su pisali srpskom krvlju i srpskom decom!"

 Moje dete,koje je tek razaznalo  odakle je poreklom, je tako govorilo a da nisam ni bila svesna da me je ikad slusala sta sam joj ponekad govorila!

 Usli smo u jedan kafic kako bi smo se ugrejali. Kafic je bio omanji tako da nismo imali mesta da sednemo,i svi smo krenuli ka sanku.Nekoliko ljudi su ogorceno protestovali sto su nas slagali Da ce nam dozvoliti da prosetamo ulicama tog grada,da bi nam na kraju odredili samo tri sata stajanja i da se razidjemo bez incidenta.Obeceli su nam da ce nas obavestiti  koji dogovor je pao iza zatvorenih vrata tog dvorca,da ce nam dozvoliti da vidimo nase predstavnike i od njh licno saznati koji je dogovor!

Kazem da smo bili u tom kaficu ,i dok je jedan starac vikao da je to namestaljka da smo izigrani,tog momenta sam pogledala u ogledalo koje je bilo sirom na jednom zidu.I videh !

 Na jednoj starni su sedeli albanci i kao mumije su cutali,ali ispod jednog stola sam primetila da jedan od njh drzi neku cev...Zagledah se i videh da je to pistolj.Zaledila sam se,i naglo sam gurnula tog starca i rekla sam mu tiho da se ne dere .Al' ne,on je mene odgurnuo i rekao da ja ne znam nista i da ako se plasim,nisam trebala da dodjem!

Ne, nisam se bojala za sebe,ali znala sam da mi je tu dete,da ne zelim da joj se nesto desi.Srecom jos jedan covek je primetio isto i rekao mi je da izadjemo polako po grupi.

Izasli smo i krenuli smo dalje.Sutradan su demonstrirali Albanci na istom mestu!

Stim sto su oni imali prava da se setaju po ulicama i da su napravili takav haos po tom citavom gradu ,da iza njih je ostalo porazbijanih izloga,kola,kao da je prosao uragan a ne ljudi.I,opet, mediji!

Najvise da su Srbi napravili neke skandale i da su huliganski razbijali ! Ja sam bila sokirana...Na jednom sam osetila svo prezrenje prema svim reporterima,novinarima i shvatila sam da smo mi izgubili Kosovo,da nam dolazi tesko vreme i da smo izgubili ovu bitku.

Nakon par dana smo ponovo krenuli u demonstraciju.Ovoga puta smo odlucili da idemo kroz ovaj grad i da nam je cilj da stignemo do onog mesta gde su i oni sami digli revoluciju da smo i mi Srbi spremni da damo zrtve kako bih sprecili ovu omazdu na nas.

Opet je krenula moja mala samnom.

 Bilo je vise hiljada nas.Isli smo grzo grad sa parolama,zastavama,sa pesmom,ali ne i sa nekim skandalima.Svima je bilo jasno,da ako bilo koji incindent ispadne,da ce prepisivati svim Srbima i da ce nas ponovo proglasiti kao divljake .Mislim da u svacijim mislima je bila jedna misao.Ne zelimo da im odobrimo tu laz o nama.Mirno ali sa velikom zeljom glasom smo vikali da nas svi  cuju,da nismo ubice,i nismo oteli nicije vec samo da branimo  nase!

Stigli smo na mesto zvanom revolucija.Tu smo zastali i ponovo su se oglasili nasi predvodnici za govorom i odbranom na ljagu naseg naroda.Bilo je tu i stranaca mnogih  koji su prolazili i zastajali da cuju,vide,osete..Nama je srce raslo,nas je bilo malo,ali smo bili svi jednaki,svi isti.

Nakon toga smo trebali da nastavimo dalje ali opet su nas sprecili.Zatvorise ulice, udarise nam barikade.Policija sa zastitnicima su napravili zid! Svi u crnom,sa oklopima i kao da su svi jednaki.Na njihovim licima ni jedan pokret,ni jedan znak da su istina ljudi,vec kao da su sliveni od celika.

Mi smo krenuli ka njima.Ne znam kako sam se nasla u prvim redovima sa mojom malom,i kada me je masa pokrenula? dosla sam samo na korak do njih.Oni su vikali da se udaljimo da se povucemo,da stanemo,ali masa je i dalje isla _ mic po mic ali to je kao nabujala reka i tera ,ne zaistavljajuci.Odjednom ugledah  jednog od tih zaledjenih lica,kako mi se priblizava.Malu sam stitila svojim telom i obgrlila je rukama.

Odjednom se prodrao na mene i rekao mi je da se ne mrdam,da ako napravim jos jedan korak da ce uptrebiti snagu,da ne pokusavam dalje.To njegovo lice i oci nikad necu da zaboravim iako sam svesna da je on radio svoj posao i obavljao svoju duznost,ali takav pogled ostaje zarezan za zivota! I, ne znam,sta je se desilo u meni tog trenutka.

Pogledala sam ga besno i odjednom sam isturila svoju malu i gurnula prema njemu,sa najvecom ojadjenoscu i perzirom sam mu viknula: _"Pucajte na nju, i ovo je Srbija,i ona je od onih koja brani svoje"!!!

On je odgurnuo malu u stranu i uneo mi se u lice, rekao mi je malo tise nego ja njemu:

 _ Srbi, vi ste zaista lud narod!!!

 _ Jesmo li? Jesmo li ludi sto ne zelimo tudje vec samo svoje branimo ?

   Da li smo mi uisutini ludi ili sam ja jedino poludela od svetskih osvajaca i porobljivaca?!

 Al' niakd vise ne verujem ni jednoj mediji niti zelim da cujem sve te ludosti koje serviraju za "pravdu" njihovih interesa!

   Ne, ne volim te, takvu,i nikad necu prestati da se sa tobom svadjam!

  Zabolis me svakog jutra ,i mrzim kad vidim ne naspavani pogled u ogledalu,

 i to sve zbog tebe!

  Stvaras mi problema sa ljudima koji mi se smeju,al' vide i tebe,takvu strasnu!

 Namcore, namrgodjena vestice,sta zelis vise od mene ?

 Dadoh ti toliko godine da me povlacis po coskovima zivota,i da se plasim svakog koraka!

 Dozvolih ti,da mi unsitis veru u ljubav, u ljude,veru u zivot,i sada..sta jos vise zelis?

 Nedam da me tvoja tuga i tvoje suze vise rastuze,i briga me sto ces cviliti u meni,al' necu nikad vise da te pustim, i umreces bas tu!

  O, znas,da ne mogu da te ubijem...pa ti si sve ono drugo Ja . 

 Hajde' da mir sklopimo,da izravnamo racune.

 Dajmi sad malo da se i ja nasmejem da zavolim i vidm svet u boji,

  Pusti me,da nekog ponovo u srce stavim,pusti me,da se ponovo smejem

  Zivotu,

  sreci i

  ljubavi,

  Hajde nasmej se i ti samnom,Ti, druga sto  zivis u meni.

 Pozovi me,kada si usmljen i zeljan

da ti u zimskoj noci razgalim oganj

da te zagrlim i otopilm sve nerve koje napeto traze

toplinu i zelju da se sakriju u ovoj noci .

Kada ti telo zabridi od zelje za uzavrlom stracu,kad ne mozes bez zene

Pozovi me,

da ti ugasim zelju ,da te oslobodim zarobljene strasti

Moja slabost si Ti,

U sumraku,kad se pogase sva svetla a Mesec pozove

Doci cu ,da ti usne nezno spustim,

Tamo gde ognji u tebe gore,gde se buktinja raspmslava,

Tek , jezkom da olizem tvoju uzburkanu krv,da te izmorim.

Pozovi me,

Kroz Mesecev zrak,kad te san prevari,

Tiho cu uci putem prolecnog vetra,da ti na grudi pecat stavim

Da me pamtis,da sam od onih koji ti blagovest daje

da i posle mene mozes da krenes na put ,

bez osvrtanja unazad,al' da si siguran da cu te cekati

Bilo kad da se vratis.

 Probudila sam se malo umornija nego sto sam ocekivala.Razlog mog kasnog spavanja je zapravo ovo sokocalo,za koga sam  reslila da ga strogo izbegavam pred spavanje.Da li cu uspeti? Pa, naravno ! Zavisi do volje i cvrste odluke!

Posle ispijene kafe,odoh do piljernice koja mi je tik uz prozor.Godinama slusam to njihvo lpuanje i izbacicanje gajbi sa tek doteranim "svezim" vocem i povrcem..Godinama se borim i galamim na gazdu te piljarnice da skloni taj krs i da ne mogu leti da zivim od nekih sitnih budica koje mi bez moje dozvole budi podstanari citavog leta.Dva puta sam mu sipala vodu na galvu kada me onako divljacki istrgne iz najsladjeg sna dok grmljavinom izbacuje doteranu robu.Molila sam ga,zalila se,i svasta sam pokusavala da mu skrenem paznju,al'on kao po obicaju negira i laze me u oci da to nije on.

Uredu,sledeceg puta cu te uveriti da si ti, i da se ne zalis pose sta sam ti uradila.

 _Slobodno,cini sta zelis,ali nisam ja_kaze mi onako drsko .

  Tako resim da se probudim rano i sacekam ga...spremila sam flasu sa vodom i cekam.

 Nakon sat vremena cujem kako se kotralja ona sprava za podizanje tereta.Bum, traaasss...cujem ga!

Otvorim prozor i na njega prospem vodu...On zastade ,sav se strese i pogleda u moj prozor sav nakostresen.

_ Izvini, nije bilo namenjeno tebi...Ti nisi taj,zar ne,koji me budi svako jutro u pet?

 _ Auuu, Rumunka,pa ti si stvarno poblesavila...znao sam ja da si ti opasnica,al' da si i poludela nisam verovao?_ I,smeje se kao da sam ga pocastila sa kaficom.

 Nije se ljuto,ali sam znala da se nece nista promenuti,svako ce da tera po svome.

Jutros sam resila da idem do njega i da mu skrenem ponovo paznju al' uz put sretoh Patrika,koji je nekad stanovao do mene .Kako sam uvek volela da se smejem sa njim ,bese mi drago sto sam ga susrela i onako veselo pridjem i po njihovom se izljubimo.

 Ovde se svako sa svakim ljubi,al' ne istinski,vec se zalete i pored tvojih obraza izljube vazduh i kao sto je sve izvestaceno i ti poljupci mi nisu nikad bili jasni.

 _ Vidi,vidi, gospodjica se rano probudila,pa jos i poranila da bude dobra domacica?

  _Sigurno ces me pozvati na rucak i pripremiti mi neko lepo iznenadjenje_cereka se onako nonsalatno.

 Aha, zasigurno,samo sam na tebe mislila,pa citavu noc sam pravila "meni,"specijalno za tebe_vracam mu istom merom .

_Sto si ljuta? Nesto nisi raspolozena danas?

_Ma onako,ponekad pozelim da odem odavde,jer ste mi dosadili !

_Pa, sto se ne vratis u tvoju Rusiju,i tamo zivi...al' lepo ti je sa nama,pa k'o ce ti dati ovakav zivot nego samo mi ? _ opet ono piskavo cerekanje izbi iz njega.

_Alo, vas dvojica - posto se priblizi i gazda od piljarnice- da lii vi znate odakle sam Ja?

_Da li vi znate uospte gde je Srbija ?

Tek ce mi na to odgovoriti Patrik,jer od Stefana nisam ocekivala da mi da takav odgovor.On ne zna ni sa kojim se zemljama granicni njegova zemlja,a kamoli da zna za moju...Na ovog drugog sam racunala posto je zavrsio velike skole ovde i kaze da je prputovao "poals sveta"a eto, vratio se sa skijanja pa sav onako preplanuo od zimskog sunca deluje sveze i iz njega izbija zadovoljstvo i radost..

_Pa,naravno da znam ...Tamo negde kod Sibira? Cujem da ste se posmrzavali i da ste zavejani,a kako zivite jos u 18_om veku,nemate cim da se spasavate od snega, nego lopatate i rucno cistite sneg. Video sam neku reportazu otuda i nisam mogao da zamislim da ljudi zive tako.? Al' eto, hocete da se gurnete kod nas,pa da vas mi cupamo ? Lepe zamisli, zar ne?

_ Le_le,pa gde me nadje ? Ti to ozbiljno ili se salis? _Pitam ga?

 _ Ma, salim se, znas da si mi draga,pa malo volim da te pecnem_ opet se smeje!

 _ Prvo da ti kazem,da cu se i ja posaliti pa ne zameri . Mislila sam da si malo obrazovanjiji ,da sam ocekivala od tebe bar da poznajes Evropsku geografiju....da moja SRBIJA nij u Rusiji,niti je na Sibiru...a, drugo to sto se tamo lopata i radi rucno,to mi tako iz razonode.Jer, smo svi snazni,jaki,zdravi i hrabri,tako da nas taj sneg samo rekreira,i da zivimo jos uvek u zdravim i prirodnim uslovima,a ne ko vi,koji ste svi nekako pozuteli i metiljavi,kao nedaj Boze da ste pokupili sve bolesti ovog sveta...A, ti kada bi otisao tamo zasigurno bi ti se zdravlje popravilo a naucio bi sta je osnova za bolji i zdraviji zivot.Jos uvek kod nas ima prave i zdrave hrane,a  ne ove koje ti uvaljuje Stefan,koji kupuje na otpadima onih velikih stanista. Malo to sredi,napsie da je prirodno i vi se zaletite ,kao sada,da jedete prave prirodne biljcice,a da nemas pojima sta je zapravo pravo a sta ono iz plastenika.

_ Uh,ala si ti neka prznica...pa,haj' me pocasti jednim putovanjem do tebe,pa cu da se uverim kako je sve tamo.. opet se zeza na moj racun ...

_ Jednog dana, jednog dana Patrik,ces istina da me molis da te povedem tamo,kako bi sacuvao glavu od ovih koji ti pevaju svaku noc,i koji su ti zauzeli pola ,a ti nesmes da im kazes nista...Al' eto,ja ti se izvinjavam,i kao coveku i kao patrioti sto si morao da cujes ovo od mene...Al' izazivate me, i nedam da mi neko dira ono sto je moje!

 _Dobro, dobro, samo se vi zavaravajte,ali nikad necete vi ovamo kod nas,jer ja ne zelim da dam ni centi vise za razvoj tih lencuga i da mi dolaze ovde i otimaju nasoj deci parce hleba. Dodju ovde na crno i svi rade,a nasa omladina po biroima rada i na socijali zive mizerno...pa ko da vas vise trpi,ko zeli vas Balkance? Dosta je bilo,dosta...Idem ,da glasam za onu koja je protiv svih stranaca...kao smeje se, i dalje ali u njegovim ocima vidim skriveni bes i neku tugu..

_Upravu si , zaista u pravu ...Izvini me,i ne zelim da pricam vise na tu temu sa tobom!

 _Ma, nemoj me pogresno shvatiti, ti si nasa,i mi tebe volimo,znas na koga sam mislio.

_ A, hoces da ti ispricam kako sam se ludo proveo na skijanju...Mmmm, bozanstveno,samo da si me videla kako sam uzivao dok sam se spustao i dok sam se prepusto suncu na onim prelepim terasama...ono je raj na zemlji i da pozelis da uvek traje...Moja Lorance,je napunila baterije,i sva mi je sad kao devojcica...Popodne cemo otici do onog grada,na moru ...nismo dugo odlazili da provetrimo nasu kucicu,a kazu da je i tamo bilo dosta zime. Uvece ima neka premijera filmova , znas da Lolo, ima pristupa i zauzima pocano mesto u tom krugu...Srecan sam...zaista sam presercan kada je vidim od jutra onako svu usplahiranu i rumenu od uzbudjenja...Mmmm, volim je,kao od prvog dana a eto vec smo u tridesetoj deceniji bracne zajednice...

 _ Znas Lora, da je zivot izuzetno lep, i treba  iskoristiti do maksimuma,da se ne treba opterecivati glupim razmisljanjima vec da se svakog jutra okrenes ka voljenom bicu i poljubiti je,zahvaliti  joj sto je jos sa tobom i zagrliti je!

 _Znam Patrik, i u pravu si...Al' ja nemam love da odem na skijanje,nemam kucu na moru, nemam to voljeno bice koje je kraj mene,i nekako nemogu da podelim tu tvoju radost ,ne zato sto sam ljubomorna ili zavistna, vec sto nisam dozivela to...Al' eto vise volim sto sam tebe videla od jutros,nego onog namcora sto svako jutro mi govori samo kako ce biti smak sveta i sto se priblizava kraju ove godine,a ona je zapravo srecna....brrr, najezim se od njenih misli,i bezim odmah sto dalje od nje...

_Tako i teba,tako i treba Lora,samo pozitivno i guraj u posao,jer rad i disciplina nas cine pravim ljudima..

Ok, al' meni to malo vise podseca na robotizaciju ? No, kako ti kazes...treba biti pozitiva!!!

 _

 Priznajem,da sam dugo godina odlagala u sebi ono sto me je gonilo,al' u dubini duse se nikad nisam odrekla svoge toga.

Dosla sam sa verom da cu zaboraviti sve nedace koje sam pokupila u toj Zemlji,al' niko me nije primpremio na to,da moram ostaviti one socijalisticke ideje iz kojih sam potekla da udjem na vrata tog velikog kapitlizma.Nisam znala da je ovde prvenstveno interes gazde i njegove firme,pa tek moji licni interesi,za koje nisam imala ni vremena a ni snalazljivosti da se izborim.

Prve sukobe sam osetila kada sam kao zver napala na one koji su osudjivali neki drugi narod,jer svi smo mi jednaki i svi imamo mesta na ovoj kugli zemaljskoj.Zar ti ljdi nisu culi za sve one zlocine kojima su naneli ti isti koji ih sada tako osudjuju i blate?

Moja borba za ravnopsravnost i zastitu tog napacenog naroda je bila tolika, da sam se ubijala da im dokazem da nema veze koji je on boje i koje vere,i da kroz svacije vene curi ta dragocena crvena tecnost...krv je crvena,bilo koja koza je pokrivala.Ubedjivala sam ljude da grese,da vide samo boju i religiju,vec da vide i ljudskost u tome.I dan danas sam tog misljenja da  me neko ne shvati pogresno!

Nisam razumela i tesko prihvatala one koji su mi uzimali poslednju snagu da im zaradim ili da mi uzmu i ono sto je pripadalo meni,nabijajuci mi neke silne poreze,da im platim sve pa cak i zdravlje.Kako ne shvataju da nemam novca a ja sam mrtva bolesna i trebaju mi lekovi...Ne,nemas para_crkni !

 Nisam razumela to,jer sam dolazila iz jedne zemlje koja je davala cistu zaradu,i sa zdrastvenom knjizicom odes u apoteku i uzmes lekove...Nisam razumela,taj obracun od plate,na kome je jasno pisalo,da su mi uzeli pola,uz to jos moram da platim,porezu na zaradu,porezu na stanovanje iako su mi u kiriju dodali da platim komunalije koje su bile vece od same kirije,a uz to i da platim jos stanovanje? Kome,i zasto? Gde god odem,moram jos da placam...Kada sam shvatila da ono sto mi ostane,ja ne mogu d aprezivim,a kamoli da nesto kupim sebi,a radila sam 13 h, sest dana nedeljno,ako se gazdi zuri desavalo se da i nedelje nisu moje.

 Kada je dolzaio odmor,sa strahopostovanjem si prilazio gazdi  da ga zamolis za taj odmor i da ti odobri?

 Nije mi bilo tesko da radim,nije mi padalo tesko da moram skoro svu moju platu da ostavim njima,ali mi je jako tesko padalo da moram snishodljivo da im se obracam i da ih molim za neka moja prava.Pobunila sam se,ali brzo sam i izgubila to radno mesto.

Godine su prolazile,i nisam ni svesna kada su mi ubrizgali tu inkeciju pokornosti i od mene napravili robota.Ni dan danas ne znam sta je opustenost,trenutak odmora,ili da verujem da cu jednom mirno zaspati a da ne osetim onaj strah da li cu primiti platu,i da li ce ova firma napraviti preokret i poslati mi obavestenje da sam izgubila radno mesto?A, kuda bih posle? Svakim danom dobijam neke racune,neke poreze,interese,osiguranja ili promene u zdravstu? Danas radim kod nekih da ne znam ni koje gazda a ni ko mi je sef...Dobijem pisma da je doslo do izmene,i da je moja firma promenila ime,da sam pod nadzorom neke grupe,da ce me naknadno obavestiti za daljna upustva? Sta li ce mi nabacati jos? I ,da li cu uspeti sa svim tim uplacivanjem izdrzati mesec? Porezi,porezi...Ne bi me cudilo da jednog dana dobijem da platim porez na ovaj smog koji disem?

Ne bunim se,jer znam odgovor...Ako vam sve to tesko pada,menjajte posao,menjajte mesto boravka?A,kuda? Posle tolikih godina? Kuda,kada sam izgubila sva prava tamo gde sam se rodila,kada sam se otudjila od njih...Ostaj ovde i radi za onog koji je kupio novu jahtu,koji je drzi sve skijaske centre na Alpima...Ne zna on mene,jer ja sam samo statisticki broj u njegovom carstvu,za koji cisto sumnjam i zna? A ja znam,da je jedan od njavecih koji drzi dosta od ove zemlje.

 Htela sam....dobila sam!

Cutim sad,i razmisljam kako da odem odavde,i kako da zaboravim da sam samo zrno peska u ovom mulju? Al' nedam na sebe...Iz mene izbija ona zica za pravdu,za borbu,za ravnopravnost ! Nedam se i ne prezim da im pocesto sasujem u lice ;da ja nisam iz Afrike,da nisam i nikad necu prihvatiti njihove robovlasnicke nagone.

  Malo pre sam imala zanimljiv razgovor sa jednim devedesetogodisnjakom!

 ...Ah,kako sam se smejala,da su mi suze vrcale na oci:))

 Mrak je vec lagano padao,a na stazi samo ja ...Odjednom vidim podalje povijenu figuru kako se lagano mice.Znam da ih je dosta stari ovde,ali ko je izasao tako kasno?

 Sacekam i dok mi se silueta priblizavala,prepoznah gospodina Bruna.

Kao da se malo trze i zbuni al' poznajem ga odlicno,pa to je stari vuk .

Brzo me pozdravi i onako seretski me pita da li to zurim na neki randez_vous? I,da li ce me moj Valentino izvesti nekuda?

 E, sada, da me je neko drugi to isto pitao, ja bih mu rekla istinu,ali kako znam da On, voli da zna sve, ja se seretski nasmeja i udari na podpitanje.

 A Vi gospodine Bruno?:)) Vidim,u ruci nosi jednu kesu iz koje izviruje prelep buket,jos neki paket u sarenom papiru i flasa vina.

Znam takodje da se druzi sa jednom Cristiene,ali da to kriju od komsiluka i drugih radoznalac.Nebih ni ja znala,da ih jednog proleca nisam slucajno srela na ulici i da su se  sami otkrili:)

Kada su me ugledali,odjednom su se odvojili i onako oboje zbunjeni pocese da me ispituju,ali na kraju me kao deca uhvacena u kradji zamolise da nikome ne kazem sta sam videla.

 E,sada kada sam ga ponovo zatekla on se nasmeja i rece mi:

"_Znas malena da za ljubav ne postoji vreme i da ona nema godine"?

  _"Tacno je to,da nije to isto kao u mladosti,ali njeno prisustvo i razgovori koje mi vodimo,su jako lepi trenuci"

 "_Kad se jedno od nas razboli,onaj drugi pozove lekara,dodje jedno kod drugoga i pospremi mu malo po stanu, pa i to je ljubav "

 Razmisljam u sebi da sam ja totalno odstranila i da njegove reci mi nekako tupo prolaze u glavu ...Al' bese mi nekako milo i toplo u grudima...nasmejah se i upitah ga!

 "_Gospodine Bruno,mozete li mi dati neku konkretnu definiciju te postojanosti i vere u tu istu ljubav"?

"_  Kako ja da znam da je to ona prava ili ako je prava kako da je sacuvam ako i dodje"

  _Cuj "malena"...Nema prave definicije niti iste ljubavi" Ali, jedno mogu da tvrdim da opstati i voleti dugorocno nezavisi samo od ljubavi,vec i od humora.!"

 "_Kako od humora , gospodine?

 _"Pa, lepo ! Ako,verujete da ce ljubav trajati istim intenzitetom kao na pocetku,odna cete zasigurno izgubitoi to vase voljeno bice.Ali, ako nju zacinite sa vise humora (malo vise na svoj racun),ta ljubav ima da potraje dugo.."

  _"Sad me izvinite,zurim...Idem da se spremim i da sidjem do moje cheri."..vragolasto se nasmeja,i lagano ode.

  Stajala sam jos neki minut tako i razmisljala o tome sto sam cula.

 Ko zna ? Mozda ja neznam da pravim sale na svoj racun,i ne znam da se smejem?

 Al' eto,tako je meni rekao taj dedica,a vi koji zelite da isprobate tu njegovu formulu..

Izvolite ! :))

Ako te neko upita

 Ko sam ti bila ja?

Reci ,da si me upoznao

na jednoj dalekoj stanici

gde zalutasmo  i Ti i ja.

Ako te neko upita,

sta je bilo sa nama,

zasto vise nismo zajedno?

Reci im da smo stigli do raskrsca

Nasih nadanja.

Da je svako morao dalje da krene

Jer nismo bili uigran par.

Svako je slusao svoju pesmu,

noseni ritmom drugacijim od nas

Dok si ti isao laganim ritmom,ja preskocih

tvojih par.

Moj zivot je bura,tvoj je tiho more;

Dok sam ja lomila zivotna koplja

Ti potrazi skloniste u neki drugi dom.

Ako te neko upita,da li si me istina poznavao,

Nasmesi se,i reci.

Ne, nisam,jer ona bese samo san.

___ Kada sam te napustila, imala sam tek nepunih 20 god,i nisam  osecala nikakvo zaljenje.U meni se radjale nove nade ,potrhanjivane novim zeljama .Najveca radost se sirila na misao da sam napokon pobegla od siromastva i tih "komunistikih guzonja" ,koji su delili 'pravdu' nad radnickoj klasi,i seljacima_, naravno u koristi njih.

   Moja odluka da napustim svoj rodni karj, pao je, posle "careve sahrane" i nakon jednog mladalackog zanosa.Tada sam sa ubedjenjem odlazila na radne akcije da bi dokazala sebi,i svim tim "velikanima" da cu  odrzati pionirsku rec,da cu biti "primerni omladinac" i da cu graditi i cuvati svoju zemlju kao zenicu oka svog". Tada sam podrzavala svim svojim srcem "brastvo i jedinstvo", radeci udarnicki , pevajuci pesme uz logorske vatre.Odlazila u druge brigade da se prosiruje "brastvo"_ koje ni jednom nisam osetila ni u jednoj od njih, vec neki cudan prezir i podsmeh.

Nisu mi smetali zuljevi,koji su se nizali jedni na drugi, niti sam osetila bolove i umor od silnog rada, oguljena kolena ,ali me je zabolela puka istina,kada sam osetila mrznju i bes tih nekih "pobratima",koji  su na svakom okupu pevali provokativne pesme i vredjali i kao kroz salu su nam namestali razne podvale i bojkotovali na surov nacin nas rad.

Tad jos nisam u potpunosti verovala i pripisivala sam to svojoj nezrelosti i buntovnickoj mladosti,ali u dubini srca sam i dalje osecala da se neki snovi lagano ruse, da su me prevarili.

Iako sam radila za dvoje i bila prva na trasi , ipak udarnicku znacku su dobijali oni koji su bili bliski komitetu, kojima je tata bio "glava" i one devojke koje su furale sa komandantima,.

Kap gorcine se izli, kada me prevarise posle obecanja da ,ako se pokazem kao primerni omladinac,dobijem  radno mesto,cim se vratim...tada sam ima verovala i izgarala od zelje da sto pre pocnem da radim , da zaradjujem svoj hleb i pomognem svojima da se kolko tolko iscupaju iz siromastva. Ako, ne znate, kako je ptici koja u nebo leti,ja znam.Ostila sam se i lepse od slobodne ptice.

Cim se vratila , odmah sam predala  molbu,cvrsto uverena da je moje radno mesto.Nema nikakvog razloga da ne dobijem,jer sam ispunila sve ono sto su trazili od mene.

Izgarala sam u mastanju...kako ce se moj zivot promenuti...Da cu imati i ja prilike da odem u bioskop,neku ekskurziju,vidim more,da ce me napokon siromstvo napustiti i da necu slusati svadje zbog nemastine,jer, uvek cu priskociti i pomoci...Ubedjivala sam sve! Da cu napoko doziveti tu jednakos T!

 Zasto da ne? Pa, tu zemlju su radnicke  i seljacke ruke gradili i popravljali. I, deca, radnika i seljaka su najpristarasnije ziveli u ubedjenjima da zivimo u  zemlji brastva  i jedinstva ,da smo svi jednaki..Da,smo svi vakcinisani istim serumima,da je moja mlada krv na litre otisla  u  "bratsko telo" i ozivela ga.Jer ja sam dete palih dedova za tu socijalisticku demokratiju...Ma, niko i nista,nije uspeo da slomije moj let i moje nade:

Otisla sam na razgovor za zaposlenje sva srecna ! O, po prvi put sam imala "sansu" da udjem i vidim raskosnu kancelariju  "boga" koji se uvalio   u nju sa gronikom do pola grudi sa zapaljenjim tompusom,kao da sam stajala licno pred "carem".Al' me nije zbunio niti pokolebao.Udjoh nasmejana.Zna on,(dobio je od onih od gore) da pred njim stoji veliki radnik, primeran omladinac, koji ce dati sve od sebe,da se zemlja gradi, siri,da svakom pojedinacno bude dobro i isto! I, njemu je valjda cast,sto stojim pred njim.

Ponudio mi je da sednem, odmeravajuci me od glave do pete, kao da sam pod redgenom,al' ne pokolebah se...tako mora, njegova duznost da bude strog,oprezan,al' pravican...Njegov pogled se nesto duze zadraza na mojim grudima,a ja ,kao da mi se neki veo stida nanese na lice i neka nelagodnost ,al' nisam popustila.U sebi sam mislia :"_pa, on je stariji od mog oca"?..."_samo mi se pricinilo"?!On se zagleda u neki papir  sa strogim i otezanim glasom,pocne da mi razlaze ,da na moju zalost nisam primljena.Da su morali da prime moju skolsku drugaricu koja je u goroj situaciji od mene i da su oni duzni po upravnom statutu prime prioretetno najugrozenije slucajeve.Kad cuh ime te drugarice,koju sam odlicno poznavala i kdo koje sam odlazila  na slave i rodjendane,ja zanemeh...Njeni su bogatiji od pola sela i da se ona nikad nije potrudila ni u skoli a ni kao omladinka,al' zato je tata imao ,stotinak krava,konje,traktore i drzao pola zelene pijace.

Zanemeh a u mojoj glavi su pucali moji snovi,rabijali se moji ideali.

Vide on sve to ! I, onako kao gorila ustade i pridje do mene,sa nekim podmuklim i odvratnim smeskom _ rece mi: _"Uredu...pokusacu nesto da sredim,ali ako ti budes pristala da dodjes u onaj hotel gore na vrhu planine".Steta bi bilo da ne iskoristis ponudjenju priliku a ja je ne pruzam svakome. Ti si slatka devojcica,al' moraces i ti da das nesto od sebe"

_"Jesmo li se dogovorili"?

Njegov glas me je sibao,ponizavao,kidao,ukrao mi je deciji spokoj,moju cednu dusicu,koja je zivela u svetu,gde se postuju i respektuju stariji,da se ljubav desava kao u romanima..Moj se deciji zivot pretvara u kosmar;da me razapinju na sve cetiri strane sveta.

Ni dan danas ne znam odakle sam skupila snagu i sa ponosom odvazno ustala,unela mu se u lice sa najvecim prezirom mu rekla!

_ "To sto ste mi sada rekli i sto ste mi ponudili,nadam se da ce neka svinja kao sto ste Vi,ponuditi vasoj kcerci"!

 _ "Dokle god ste vi ovde,moja noga nece krociti u ovo preduzece...stoko matra"!

_"Al' pazite ! Jednoga dana i vama ce doci crni petak i svom vasem pokoljenju"!

_"Djubre matoroooo _ gade debeli"!!!

Zalupila sam vrata ,a bes i razocarenje su mi pekli oci i dusu,al' nisam plakala.U meni se,jos veca zelja probudila za begom i napustanjem svega toga.

Vratih se kuci i spakovah nekoliko stvarcica i zaputih se kod tetke u Novi_Sad...Ona je uvek govorila da sam joj ja namilija i da ce njen "Perica"_tako me iz mislosti zvala_ pomoci  kad ostari i da cu se brinuti o njoj.Do tada nikad nisam bila kod nje,i verovala sam da zivi u izobilju i da sama pomisao da zivi u tom velikom gradu mora da joj je jako lepo.Ona ce hteti da mi pomogne da nastavim skolovanje i da upisem na likovnu akademiju,da mi ostvari jedan san.Sva srecna,i opet puna elana,stigoh u taj veliki grad.

Al'ne zadugo,shvatih da sam opet zivela iznad oblaka i da sam veliki mastar.Tetka,je imala nekog alkosa,i zivela je u nekom strahu.Bojala ga se...Pocela je sa svojom pricom.Kako jedino u mene polaze sve svoje nade i jedino u meni vidi spas?!

Nisam je tad razumela,jer kako da ja njoj pomognem? Ubrzo sam shvatila i ja! Njeni planovi su skrojeni do tancine,samo da ja kazem dâ, i sve se sredjuje.Upozna me ,sa nekim njenim kolegom koji je tada bio 17god,stariji od mene,i koji me je strasno podsecao na Irca , sa onom njegov ridjom kosom,i sav je nekako bio ridj? Cova se zalepio za mene,pa obecava mi kule i gradove i stalno ponavljao kako on zelim da moja teta zivi sa nama.

_ Mislim i  pricam sama sa sobom :_"Meni se uvek nudi nesto sto ja necu,ne zelim i ne mogu"?! Sutra dan,u sam cik zore,kazem tetki da se vracm kuci i da mi nije mesto kod nje.Ona me tuzno pogleda i kaze mi..."_ako te put negde odvede,setti se mene".Dade mi novca za jednu kartu pa bilo gde da idem,ali samo  u jednom smeru,i da joj vratim ,kad budem mogla...zahvalim joj se,i opet ranac i kuci!

Danima sam razmisljala ,kuda i gde da idem?

Jednog dana,dodje komsinica sa majkom do nas.Ona je vec dugo godina preko grane.Nisam je dobro poznavala jer sam bila mala kada je ona otisla..Neke daljne rodjake po majcinoj liniji,ali ne tako bliske.Dok su nase mame pricale o poslovima ona mi pridje i pocne da me ispituje,da me upoznaje kao i ja nju...Predlozi mi da dodjem kod nje barem na nekoliko meseci i da vidim malo sveta?Ali da ne ocekujem previse ,jer nije ni tamo lepo,kako svi misle?!

Nisam planirala da napustim zemlju.Nisam bila spremna da ostavim svoje i odem daleko i u nepoznazto.Zelja da pomognem roditeljima,sestri,bratu,sebi me je pokrenula i ja pristanem.

Majka je plakala,bunila se...Govorila mi je da se vise nikad necu vratiti,da cu da zaboravim na sve,da cu da zaboravim krsnu slavu,svoje obicaje...

Obecala sam ,da cu se vratiti  posle tri meseca...Trazila sam joj da mi da nesto hrane za put.Nije imala bogzna sta i zrtvovala je jedno malo pilence(koje me i dandanas prati)  i parce hleba.

Ranim jutrom majka me ispratila na autobusku stanicu.Kako smo kasnile,imadoh toliko vremena da je ovlaz poljubim i uskocila sam u bus,koji je vec kretao.Nisam se okrenula da vidim majku,ali sam cula njen zov, neno plakanje i neke ljude koji  su vikali soferu da stane.Njena ruka je ostala zaglavljena izmedju vrata a autobus je vukao po kaldrmi.

Njene reci odzvanjaju i danas u mojoj glavi i u srcu!

_"Sineee; ljubi te majka, ne zaboravi nas...Vrati se kuci,imacemo mi sve"!

 Otisla sam u "bolji svet" za  boljim sutra"Al' ne nadjoh taj bolji svet!

Usla sam u prasumu gde zive ljudi koji su gori od onog "dise",koji ne prezaju da smrve i zgaze...da ti otmu...I mnogo puta sam bila u situaciji ,gde su mi ponovo nudili ono sto necu i ne zelim.Hiljadu puta sam bila svedok da pobedjuju samo jaki,bezosecajni,oholi.I,tada sam definitivno shvatila da svi mi koji su bili ubedjeni u to "brastvo _jedinstvo i ravnopravnost" su bili u teskoj iluziji.

Davno sam shvatila da ovaj svet kao u prirodi...Borba za opstankom...Gde samo jedini zakon postoji...zakon jaceg !

 Nisam odrzala obecanje majci...nisam se vratila!

 Al' jednog dana,zasigurno hocu!

Ako ne pre,jednom cu lezati kraj nje !

U mojoj zemji u mom selu u mojoj Srbiji !

  Ti, koji ces jednog dana zastati ispred mog praga,

  Ti,koji si danas negde usamljen i tuzan

  Koji u ovom zimskom popodnevu sedis, zagledan u neke daljine,

  Tebi pisem.

 Zaboravi na ono juce,i ne trzaj se na svaki sum koji se cuje,

 Pusti neku laganu stvar,i zatvori ocu.

 Poslusaj izmedju neznih akorda, kako te jedno srce zove;

 Dodji,i zagledaj mi se u zenice.

 Videces,mnogo jada, mnogo tuge i bola,al' ne zastani

 Pogledaj dublje,i jos dublje.

 Videt ces da iza svega toga, postoji jos blagosti i neznosti

  ponajvise zelje da te u njega lagano pusti.

 Ti, koji si posrtao,padao i ponovo isao dalje,

  Dodji,i zastani ispred mene bez mnogo reci,

 Al' pruzi mi tvoju ruku,obuhvati moju i ja cu te povesti

  Tamo,gde ima nade,vere i najvise ljubavi.

Haj' skupi snage i zaboravi na proslost,na boli,

Jer, ima jos toliko ljubav u meni da te svim srcem zavolim.

  Ispricacu vam jednu pricicu o tome!

 Imala sam mukarca koji je "voleo" fudbal; jedino kada je bio u drustvu strastvenih navijaca.

Da bi bio "muskarcina",uvek bi  naglasavao pred   ostalima da te veceri zaboravim na Tv,i da je njegovo vece...mada je on imao svako vece pred televizorom,a dal' ga je gledao ili nije,to vam ne mogu sa sigurnoscu reci?!

 Tog dana je bila neka vazna utakmica ,kao dva velika rivala...koja ? E, pa ni to ne znam?!

 _ "Uredu,al' zasto bas veceras,kad sam vec nedelju dana ocekivala neku preportazu sa daleikih putovanja? Ako ne mogu da odem ,bar da gladam"?

 Predlozim mu da ide kod nekog od tih njegovih pajtosa,ili da ode kod zeta pa zajedno da odgledaju,al' on ,odbija i kaze da mu je najlepse u njegovoj fotelji uz flasu piva,pa kad pozeli moze i da promei pogram dok su reklame .

Videh da nema pomoci i da se nema vise sta dodati, odem  u drugu sobu da citam.

 Krene utakmica,a ja brze u sobu,kad cujem,pocinje da se dernjuca i prica sa televizorom!

 Ne mogu da se skoncentrisem na citanje i udjem u dnevni boravak ,pitam ga,zar je toliko zanimljiva utakmica,a on me samo namah pogleda i kaze:"0stani i pogledaj samnom".

 Sednem na drugu fotelju i sad nemogu da poFatam,ko je ko,i za koga da navijam?Aj' ja cu za one Spance ,(mislim da su oni bili)?

 I krene tako sve uzbudljiveije,i jace...Ova moja ekipa gura napred,i daje po jedan gol,al' nekako mi deluju premorene i slabi.Prave previse gresaka.

 Opsajd, korner za protivnicku  ekipu,pa prekrsaj na drugog igraca...slobodni udarci...

  Dok sam sedela , drzala sam se toliko cvrtso za naslone fotelje,da su mi prsti pobelili,i nisam ni bila svesna kada sam ustala i kada sam stigla do samog ekrana?

 Sve napetije se utakmica odigravala.Ovi "moji",kao da su izvukli novu snagu i pokrenuli sa prodornim napadanjem na protivnicki gol.

 A, ja pocnem da delim savete,da kritikujem igraca koji pogresi, a da li je pogresio?_ blage veze nemam?

 Odjednom, jedan od "mojih igraca" dribluje tri protivnicka i silovito krece ka golmanu,koji skakuce i vrti guzom kao da igra sambu ili rumbu,al' nesvesno i ja pravim te iste pokrete.Preplicem nogama kao da igram "moravac",ili "zikino kolo",pa sve usitnila .Kada je moj igrac dosao do samog jedanaesterca,i samo da sutne u protivnicki gol,odjednom zastede i pocne da  se namesta kao Dzajic i da mase rukama...

 _ "Hade, udri ,sta cekas perso ...sta si zastao"?  Vicem  na njega ! Nista, dok se on namestao kao balerina,jedan od protivnika zaleti se i saplete ga...Ovaj padne k'o pokosen a ja  pocnem da vicem,da urlam. Srecom, drugi "moj" igrac se zaleti i izdribluje ,preotme i sutira u gol...

 __ "Toooooo, maaajstoooreee!!! Alleeeee, allleeeeee"!!! Vristim i skacem po sobi..

 Odjednom, cujem "mog muskarca",kako se prodra k'o  bik....

 __ "Ssstttaaa seee deres, ludacooo jednaaa"?!!!

 __"Hoces da dobijem infrakt od tebe,aaaa"?!!!

 __" Samo sto sam malo pridremao,ti ko blesava se dernjas...K'o je jos poludeo da gleda  fudbal sa jednom zenom? _" Samo ja "?

  Tek tad se okretoh i pogleda u njega. Kad sam mu ugledala oci,shvatila sam da je on prespavao i da su mu oci naduvene kao u zabcu.

 _" Jao, pa ti si spavao citavu utakmicu"?

 __"Nisam"! _ "Samo sam odmarao malo oci,al' od tebe covek ne moze da bude ni u kuci miran"?

 __"Auuu,ala si ti strastven navijac_ ja besna na njega",a u grlu me nesto pecka,i pocinjem da gubim glas...Koliko sam ja to vikala ,da on nije pre toga skocio?, to ne znam? I kako je mogao da spava ?

  I,tako, sam ti ja zavrsila sa gledanjem utakmice sa takvim navijacima!!!

 U mojoj sobi , vatra pucketa

a meni ruke prmrzlo zadrhte

Na kraju dana,spusta se vece,

nazirem svetlost upaljene svece

Al' cije?

Nemam snage da se odbranim

od utvara sto predamnom stoje

smeju se i cere;

Zarobljenoj suzi sto u grlo sidje,

kazem zbogom,na daleke pute

Nedam da me bol zaplasi,

Nedam strahu da me obitava.

Htedoh da ti kazem jos koju pametnu,

al' mene je pamet napustila davno

Nevero moja ,sto mi se smejes?

Kud' se dadose moja nezna svitanja?

Gde odose moja vera i nadanja?

Gde li su ostala moja secanja?

Nemam vise ni prijatelja,ni pobratima;

Ni onog k'o pozeli da na kratko samnom podeli puta,

Odustade od mojih pitanja i cudjenja,

I ode, precicom u neka druga svitanja

Ja ostah da tumaram po bespucu

Trazeci neku novu svetlost

il' neku toplu ruku da moje zgreje

Toliko samo ,da mogu otici dalje

bez pokajanja i osvrtanja

Trazim cuvara mojih tajni odaja.

Al' kasno sam se probudila

suvise kasno sve to pozelea.

  Jednostavno sam pobegla od sebe.

 I, tako sam godinama jurila kroz ovaj svet,misleci  ako ostanem u jednom mestu, necu videti puno od zivota?

Kako cu se prevariti ako poverujem da je ovaj zivot kojeg sam ocekivala,i koji mi daje svu satisfakciju.Ali neki unutrasnji glas mi je stalno saputao,da moram dalje,da se ne zaustavljam i da nije vreme da stanem.

Godine su mi prolazile kao dani,a dani kao minute, ja jurila ko sumanita po svetu,trazeci neki drugi zivot ili smisao onog sto me cini srecnom?

I, nikad nisam zastala da predahnem,da se zamislim i pitam sebe/ Sta zapravo zelim,i ko sam ?

Negde sam se prevarila,ali gde?

 Na jednom putu sam se totalno izgubila, bilo gde da sam pozelela da  krenem,stajala sam samo na jednoj raskrsnici,a nikakvog putokaza...Bese to neko vreme zanimljivo.Volela sam da ispitujem svoje instikte,i da se uveravam koliko su mi oni potpomagaci za neke vaznije odluke,pa sam,onako po njima kretala u smeru gde me je  poveo instikt...i gle...retko kad me je prevario.Mada sam umela da se segacim sa njim i kao svaka neposlusna devojcica ,odlazila sam suprtno od njega .Naravno da sam tad dobijala po nosu,i zadobijala velike modrice,ali isla sam dalje.

Sada ,posle tolikih godina lutanja,shvatih da sam se umorila i da treba odmoriti malo,a ujedno i uvek poslusati instikt koji mi je najveci prijatelj.

Koliko cu se zadrzati na jednom mestu,to ne znam? Jer jednostavno sam rodjena kao lutalica i kao lutalica cu zasigurno i da umrem...sad sam umorna.