Jedan dan moje izgubljene nade
Priznajem,da sam dugo godina odlagala u sebi ono sto me je gonilo,al' u dubini duse se nikad nisam odrekla svoge toga.
Dosla sam sa verom da cu zaboraviti sve nedace koje sam pokupila u toj Zemlji,al' niko me nije primpremio na to,da moram ostaviti one socijalisticke ideje iz kojih sam potekla da udjem na vrata tog velikog kapitlizma.Nisam znala da je ovde prvenstveno interes gazde i njegove firme,pa tek moji licni interesi,za koje nisam imala ni vremena a ni snalazljivosti da se izborim.
Prve sukobe sam osetila kada sam kao zver napala na one koji su osudjivali neki drugi narod,jer svi smo mi jednaki i svi imamo mesta na ovoj kugli zemaljskoj.Zar ti ljdi nisu culi za sve one zlocine kojima su naneli ti isti koji ih sada tako osudjuju i blate?
Moja borba za ravnopsravnost i zastitu tog napacenog naroda je bila tolika, da sam se ubijala da im dokazem da nema veze koji je on boje i koje vere,i da kroz svacije vene curi ta dragocena crvena tecnost...krv je crvena,bilo koja koza je pokrivala.Ubedjivala sam ljude da grese,da vide samo boju i religiju,vec da vide i ljudskost u tome.I dan danas sam tog misljenja da me neko ne shvati pogresno!
Nisam razumela i tesko prihvatala one koji su mi uzimali poslednju snagu da im zaradim ili da mi uzmu i ono sto je pripadalo meni,nabijajuci mi neke silne poreze,da im platim sve pa cak i zdravlje.Kako ne shvataju da nemam novca a ja sam mrtva bolesna i trebaju mi lekovi...Ne,nemas para_crkni !
Nisam razumela to,jer sam dolazila iz jedne zemlje koja je davala cistu zaradu,i sa zdrastvenom knjizicom odes u apoteku i uzmes lekove...Nisam razumela,taj obracun od plate,na kome je jasno pisalo,da su mi uzeli pola,uz to jos moram da platim,porezu na zaradu,porezu na stanovanje iako su mi u kiriju dodali da platim komunalije koje su bile vece od same kirije,a uz to i da platim jos stanovanje? Kome,i zasto? Gde god odem,moram jos da placam...Kada sam shvatila da ono sto mi ostane,ja ne mogu d aprezivim,a kamoli da nesto kupim sebi,a radila sam 13 h, sest dana nedeljno,ako se gazdi zuri desavalo se da i nedelje nisu moje.
Kada je dolzaio odmor,sa strahopostovanjem si prilazio gazdi da ga zamolis za taj odmor i da ti odobri?
Nije mi bilo tesko da radim,nije mi padalo tesko da moram skoro svu moju platu da ostavim njima,ali mi je jako tesko padalo da moram snishodljivo da im se obracam i da ih molim za neka moja prava.Pobunila sam se,ali brzo sam i izgubila to radno mesto.
Godine su prolazile,i nisam ni svesna kada su mi ubrizgali tu inkeciju pokornosti i od mene napravili robota.Ni dan danas ne znam sta je opustenost,trenutak odmora,ili da verujem da cu jednom mirno zaspati a da ne osetim onaj strah da li cu primiti platu,i da li ce ova firma napraviti preokret i poslati mi obavestenje da sam izgubila radno mesto?A, kuda bih posle? Svakim danom dobijam neke racune,neke poreze,interese,osiguranja ili promene u zdravstu? Danas radim kod nekih da ne znam ni koje gazda a ni ko mi je sef...Dobijem pisma da je doslo do izmene,i da je moja firma promenila ime,da sam pod nadzorom neke grupe,da ce me naknadno obavestiti za daljna upustva? Sta li ce mi nabacati jos? I ,da li cu uspeti sa svim tim uplacivanjem izdrzati mesec? Porezi,porezi...Ne bi me cudilo da jednog dana dobijem da platim porez na ovaj smog koji disem?
Ne bunim se,jer znam odgovor...Ako vam sve to tesko pada,menjajte posao,menjajte mesto boravka?A,kuda? Posle tolikih godina? Kuda,kada sam izgubila sva prava tamo gde sam se rodila,kada sam se otudjila od njih...Ostaj ovde i radi za onog koji je kupio novu jahtu,koji je drzi sve skijaske centre na Alpima...Ne zna on mene,jer ja sam samo statisticki broj u njegovom carstvu,za koji cisto sumnjam i zna? A ja znam,da je jedan od njavecih koji drzi dosta od ove zemlje.
Htela sam....dobila sam!
Cutim sad,i razmisljam kako da odem odavde,i kako da zaboravim da sam samo zrno peska u ovom mulju? Al' nedam na sebe...Iz mene izbija ona zica za pravdu,za borbu,za ravnopravnost ! Nedam se i ne prezim da im pocesto sasujem u lice ;da ja nisam iz Afrike,da nisam i nikad necu prihvatiti njihove robovlasnicke nagone.
02/18,2012, at 10:12
Visit mandrak72
ovako nešto
pozdravče
02/18,2012, at 10:39
Visit lora1
Nesto slicno ;))
pozdrav !
02/18,2012, at 11:56
Visit faro
Novi svet je moguć! I on će doći. Svet razara nepravda! A čovek je postao čoveku neprijatelj. To proizilazi iz osnove kapitalističkog sveta, jer postoji na temelju takmičarstva. Kada ljudi shvate da su zajedno, da humanost i sloboda jesu ono iskonsko, sve će se promeniti, a do tada će nas gorčina potapati. Sjajan post,žal je istina!
02/18,2012, at 12:02
Visit krilaandjela
У односу на мој пост, ово је туга о животу и борби за њега, треба издржати, надати се и борити се свом снагом и снагом оних који те воле, овде ћеш на овом блогу увек наћи снаге
Поздрав
02/18,2012, at 12:28
Visit lora1
Faro@ Koliko delujem pesimisticki ili tragicno dok pisem, veruj mi,da sam toliko optimista i zeljna ali u pravom smislu reci da ovaj svet vidi svetlosti i lepotu oko sebe.Ja i dalje tvrdim i ubedjena sam da se svet moze promenuti,ako bi samo mi sami videli malo vise dobrote u ljudima.A ja uvek polazim od sebe da nisam mogla jos vise da dam dobrote i razumevanja za onog ko mi je zatrazio.Znam takodje (mozda deluje preteciozno)da u dubini duse nisam zla niti zlonamerna.Nisam diplomata,niti sam diplomom naucila (znam da ne znam mnogo toga),kako da razjasnim sta je zlo a sta dobro.Jedino znam da se mi mnogo zalimo na sve te vodje,a koliko je danas spremno da prizna da u nama ima tog samozivlja vise nego sto smo svesni. Ja volim zivot ! Ja mu se radujem i idem u pokusavam da se ukoracim sa njim.Ne vazno,sto ja sad nisam uspela da dozivim neke bolje dane,ali za to ne mogu samo da osudjujem drustvo,drzave ili politicare...priznajem da sam bila nedovoljno ambiciozna da se usavrsavam i da gradim prrvenstveno sebe kao boljeg coveka.Znaci,krivica je i u meni,a ne samo u drustvu i politickim strankama,drzavi ili vec... Mi Srbi, i jos mnogi, nisu spremni da prihvate taj Kapitalizam,jer smo iznikli iz drugih korenja i gde ne nosimo gene osvajaca i porobljivaca,vec krv nam je pobunjenicka i ratoborna...
Verujem i dalje da ce bolji svet nastati, ja i dalje verujem u lepse i bolje sutra!!!
ps/ Moj cilj da pisem ovu pricu je samo da upozorim neke,ko zeli da zna ,al' ne i da se zalim na svoj zivot i nije mi bila to namera.
Pozdravljam te !
02/18,2012, at 12:36
Visit lora1
Krilaandjela@
Meni je cast i zahvalna sam ti,sto si odvoji svoje vreme da procitas i mene..Jer, ti si melem,onaj zrak sunca koji ogreje i nas sa one druge strane...
Znam,da ima ovde dobrih ljudi i u svakom od njih ima dobrote.Neko zeli da sakrije,neko nezna da iskaze,neko je trenutno ogorce, a najvise mladalackog bunta koji je na snazi pa se lome i tragaju za onom istinom za kojom i ja tragam. Retko kad mogu da pokleknem pred zlim u coveku...retko !!!
A, ti, kad pozelis i odvojis svoje vreme za nas,daruj nas lepim i toplim recima,ja te drago citam.
pozdrav i zagrli nezno i toplo ta dva andjela koje ti je Svevisnja sila darovala...poljubi ih,i punim plucima reci:"Ja sam istinski srecan"! :)))
02/18,2012, at 12:52
Visit krilaandjela
Хвала још једном, ја сам истински срећан што и свима желим да буду још и више срећнији.
02/18,2012, at 13:42
Visit mediterraneo
lorice ,lepa , samo lagano .pozdrav
02/18,2012, at 15:25
Visit lora1
Mediterano@ znam...znam...pocesto preteram,i nisam bas dobar primer za neizmernu ljubav...al' trudim se,istinski se trudim da je dam i da je primim...Kazem Ljubav, jer to je pokretac svega ! :)))
Hvala ti:)
02/18,2012, at 15:53
Visit AnaM
Godinama čekam ono obećano bolje sutra.
Htela bih da viknem: hoću bolje danas, da živim u današnjici, ali i da vičem iz sveg glasa, ko bi to čuo??
Možda sam pogrešno vaspitana, možda samo ne živim u vremenu koje razumem, ali sigurna sam kad bih se ponovo rodila, opet bih napravila istu grešku, ostala bih da živim u svojoj zemlji... i da je volim više nego što ona zaslužuje...
02/18,2012, at 16:07
Visit pricalica
Овде се воде стални ратови, јер они се манифестују споља, будући да тињају или букте изнутра. Зато је најважније мењати себе, а онда ће све, с Божјом помоћи, бити лако. Једнако је могуће и трпити и уживати, само треба научити како и с Киме. Свако добро, драга Лора! :)))
02/18,2012, at 16:49
Visit mediterraneo
lorice,lepa.umeš ti , samo se skocentriši.ponekad sve zavisi od toga iz kog se ugla gleda na događaje i okolnosti - otprilike kao kad pod jakim vetrom na otvorenom moru škripe i lome se veliki brodovi, na istom tom vetru na visinama , bez i najmanjeg napora graciozno lebde galebovi.
02/18,2012, at 17:12
Visit rebel84
Život je kazna koju moramo odrobijati sve do sopstvene smrti. Jedini zrak sreće, koja ne postoji, je onaj jedan prošetani krug u zatvoru života okruženog zidinama robovlasnika. Jer mi smo samo robovi... na štakama od kostiju i mesa...
02/18,2012, at 21:23
Visit lora1
AnaM @ I,vrisni ,kazu da je bolje i tako kad izbacis tu knedlu iz grudi,a mozda ce te nekad i neko cuti.Ja se slazem potpuno stobom da ma kakav bila ta nasa zemlja treba da je volimo.I ja je volim iako sam daleko od nje! Nazalost moju ja sam je napustila kad sam bila mlada,al' nikad je nisam zaboravila.
02/18,2012, at 21:25
Visit lora1
Pricalice @ Najveca borba i bitke su upravo u meni...znam, i nadam se da cu jednog dana pobediti...Bozijom ili sopstvenom voljom jednom ce biti.
pozdrav !
02/18,2012, at 21:29
Visit lora1
Mediterano @ Hvala ti od sveg srca...ovu tvoju poruku cu da zapisem i nosicu je samnom.Kada mi bude tesko,da je izvucem i procitam.
Al' kako da zaustavim ovo buru u meni? Oduvek sam bila kao to tvoje nemirno more.
Malo sam stisala svoje strasti,valjda s'godinama:))
02/18,2012, at 21:33
Visit lora1
Rabele84@ cenim tvoje misljenje,ali nekako mi previse deluju crno, ja bih ipak rekla da je zivot izazov, i da je vazno kako cemo ga prihvatiti.Ja,nisam bila uvek fer igrac,zato me je ponekad i pobedjivao,al' ume da me i obarduje ..ume i te kako.
pozdrav!
02/19,2012, at 13:07
Visit roksana
Svi smo mi, pojedinačno, zrno peska u mulju. Ni ovde ti ne bi bilo bolje, znaš to i sama. Ja sam se davno vratila, tako sam htela, sama sam izabrala. Sada sam posle 22 godine rada ostala bez posla. Živim u zemlji koju volim najviše na svetu, svojoj zemlji, a ona mi svakog dana uzme po zrnce nade. I kao što ti rekoh u predhodnom komentaru: oni koji kroje sudbinu narodu, bezobzirni su i za narod ih nije briga.
02/19,2012, at 13:21
Visit optimizacija web stranica
Kapitalizam je kanibalizam i teško se je naviknut na takvo stanje uma! Treba se boriti protiv tog divljeg kapitalizma svim dostupnim sredstvima :)