uz zvuke tisine...

Srbi, vi ste lud narod

 Meni su tako rekli. A, setih se price koje sam potiskivala dugi niz godina.

Nisam je nikad zaboravila!

Da li ovo nesto govori o meni,vi sami prosudite!

Nisam vicna da debatujem i nisam zavrsila politicke nauke,al' i dalje osecam u sebi taj strasan sud,kad te podele na one dobre ili one lose.Kad vidis bezobrazluk ,laz, i zlocin al' nisi kadar i nemas dovoljno snage da im se suprstavis.

 Kako se desilo da saznam ili bolje reci osetim da se nama deli najgorci komad hleba i  kao najomrzeniji narod a nismo nista krivi ,osim sto smo branili svoje pragove,svoju zemlju ,svoju decu.Nismo nikad bili krivi,al' proglasise nas ,ubicama,svinjama,razbojnicama,divljacima!

Medije su nasiroko prosipali laz.Na svakom programu se govorilo o zlocinu i naselju nad neduznim zivljem od strane Srpskih nacionalista.Dan za danom sam gledala jednu te istu sliku.Majka sa detetom u narucju koja bezi pred terostima.Priznacu da sam i ja tad osetila nekakav stid i strah.Uzas,da takvi Srbi zive na tim prsotorima.

Mediji su opominjali,i vec uveliko se culo da se Srpska vlast mora dovesti i dati im jos jednu sansu da nadju resenje.

Dogovr u Rambujeu...Dosli su svi..sve je bilo spremno,jedino se cekalo na one iz "drugog sveta" i onoga koji je bio vec njihov pion da se zavrsi to sto su oni vec davno naumili.

Mi ,saka Srba,koji su zeleli da pokazu ovom nardou,da nije tako kako se govori,kako im serviraju na Tv,radiju,smo se skupili i krenuli ka tom mestu,da pored dvorca mirno prosetamo i da im ukazemo da se varaju,da ce oni da naprave veliku gresku ako nas osude.

Taj  hladan mart je sibao nasa nazebla srca,ali ipak puna nade i vere da cemo uspeti.Tek sto smo izasli iz autobusa i stigli na trg,opkolise nas kao da smo stoka koju naganjaju u tor.Bilo je vise policije nego nas,i onako sa oklopima su me podsetili kao da smo istina najveci zlocinci,a ne narod koji je dosao da se pobuni protiv nepravde.

Moja devojcica koja je inace rodjena u ovoj zemlji,je molila da je povedem sa sobom da i ona zeli da demostrira i da kaze nesto u odbranu svog naroda.Povdeoh je ;jer nisam istina verovala da su ovi ovde nesto protiv nas,da nece nista lose da nam se desi.

Kako nam nisu dali da se mrdnemo sa tog trga,stajali smo tu, a oni koji su predvodili nas su pokusali da kazu i upozore reportere koji su dosli.Videla sam da jedna od tih reportera prilazi mom detetu i postavlja joj pitanja: Zasto i ko je nju nagovorio da dodje ovde,da li ona istina razume sta se desava dole na Kosovu? Osetila sam u njegovom glasu,da je to pita iz nekog podozrenja .

Mala je podigla glavu i direktno mu je rekla:

_Mene niko nije nagovorio ,vec sam zelela sama.Jer ne mogu vise da trpim da mi govore u skoli kako smo mi Srbi opasan i divlji narod,da  cujem od profesora istorije da je Srbija otela tudju zemlju a da su mi roditelji pricali da je Kosovo kolevka srpskog naroda,i da je najvise srpske krvi proliveno na tom Kosovskom polju.Ja ne zelim rat,i protiv toga sam,ali zasto ne shvatite svi; da mi ne napadamo vec branimo ono sto je nase!

_ Odakle je tebi sve to ? _I, ko te je ucio takvoj istoriji? _ponovo joj postavlja pitanje novinar.

 _ Kako ko? Moj narod,moji roditelji,i nedam nikome one bozure koji jednino tamo mogu da cvetaju !

  _ Zivela Srbija,i nedamo Kosovo! Necu da me ovi profesori uce pogresnom istorijom!

  _ Moju istoriju su pisali srpskom krvlju i srpskom decom!"

 Moje dete,koje je tek razaznalo  odakle je poreklom, je tako govorilo a da nisam ni bila svesna da me je ikad slusala sta sam joj ponekad govorila!

 Usli smo u jedan kafic kako bi smo se ugrejali. Kafic je bio omanji tako da nismo imali mesta da sednemo,i svi smo krenuli ka sanku.Nekoliko ljudi su ogorceno protestovali sto su nas slagali Da ce nam dozvoliti da prosetamo ulicama tog grada,da bi nam na kraju odredili samo tri sata stajanja i da se razidjemo bez incidenta.Obeceli su nam da ce nas obavestiti  koji dogovor je pao iza zatvorenih vrata tog dvorca,da ce nam dozvoliti da vidimo nase predstavnike i od njh licno saznati koji je dogovor!

Kazem da smo bili u tom kaficu ,i dok je jedan starac vikao da je to namestaljka da smo izigrani,tog momenta sam pogledala u ogledalo koje je bilo sirom na jednom zidu.I videh !

 Na jednoj starni su sedeli albanci i kao mumije su cutali,ali ispod jednog stola sam primetila da jedan od njh drzi neku cev...Zagledah se i videh da je to pistolj.Zaledila sam se,i naglo sam gurnula tog starca i rekla sam mu tiho da se ne dere .Al' ne,on je mene odgurnuo i rekao da ja ne znam nista i da ako se plasim,nisam trebala da dodjem!

Ne, nisam se bojala za sebe,ali znala sam da mi je tu dete,da ne zelim da joj se nesto desi.Srecom jos jedan covek je primetio isto i rekao mi je da izadjemo polako po grupi.

Izasli smo i krenuli smo dalje.Sutradan su demonstrirali Albanci na istom mestu!

Stim sto su oni imali prava da se setaju po ulicama i da su napravili takav haos po tom citavom gradu ,da iza njih je ostalo porazbijanih izloga,kola,kao da je prosao uragan a ne ljudi.I,opet, mediji!

Najvise da su Srbi napravili neke skandale i da su huliganski razbijali ! Ja sam bila sokirana...Na jednom sam osetila svo prezrenje prema svim reporterima,novinarima i shvatila sam da smo mi izgubili Kosovo,da nam dolazi tesko vreme i da smo izgubili ovu bitku.

Nakon par dana smo ponovo krenuli u demonstraciju.Ovoga puta smo odlucili da idemo kroz ovaj grad i da nam je cilj da stignemo do onog mesta gde su i oni sami digli revoluciju da smo i mi Srbi spremni da damo zrtve kako bih sprecili ovu omazdu na nas.

Opet je krenula moja mala samnom.

 Bilo je vise hiljada nas.Isli smo grzo grad sa parolama,zastavama,sa pesmom,ali ne i sa nekim skandalima.Svima je bilo jasno,da ako bilo koji incindent ispadne,da ce prepisivati svim Srbima i da ce nas ponovo proglasiti kao divljake .Mislim da u svacijim mislima je bila jedna misao.Ne zelimo da im odobrimo tu laz o nama.Mirno ali sa velikom zeljom glasom smo vikali da nas svi  cuju,da nismo ubice,i nismo oteli nicije vec samo da branimo  nase!

Stigli smo na mesto zvanom revolucija.Tu smo zastali i ponovo su se oglasili nasi predvodnici za govorom i odbranom na ljagu naseg naroda.Bilo je tu i stranaca mnogih  koji su prolazili i zastajali da cuju,vide,osete..Nama je srce raslo,nas je bilo malo,ali smo bili svi jednaki,svi isti.

Nakon toga smo trebali da nastavimo dalje ali opet su nas sprecili.Zatvorise ulice, udarise nam barikade.Policija sa zastitnicima su napravili zid! Svi u crnom,sa oklopima i kao da su svi jednaki.Na njihovim licima ni jedan pokret,ni jedan znak da su istina ljudi,vec kao da su sliveni od celika.

Mi smo krenuli ka njima.Ne znam kako sam se nasla u prvim redovima sa mojom malom,i kada me je masa pokrenula? dosla sam samo na korak do njih.Oni su vikali da se udaljimo da se povucemo,da stanemo,ali masa je i dalje isla _ mic po mic ali to je kao nabujala reka i tera ,ne zaistavljajuci.Odjednom ugledah  jednog od tih zaledjenih lica,kako mi se priblizava.Malu sam stitila svojim telom i obgrlila je rukama.

Odjednom se prodrao na mene i rekao mi je da se ne mrdam,da ako napravim jos jedan korak da ce uptrebiti snagu,da ne pokusavam dalje.To njegovo lice i oci nikad necu da zaboravim iako sam svesna da je on radio svoj posao i obavljao svoju duznost,ali takav pogled ostaje zarezan za zivota! I, ne znam,sta je se desilo u meni tog trenutka.

Pogledala sam ga besno i odjednom sam isturila svoju malu i gurnula prema njemu,sa najvecom ojadjenoscu i perzirom sam mu viknula: _"Pucajte na nju, i ovo je Srbija,i ona je od onih koja brani svoje"!!!

On je odgurnuo malu u stranu i uneo mi se u lice, rekao mi je malo tise nego ja njemu:

 _ Srbi, vi ste zaista lud narod!!!

 _ Jesmo li? Jesmo li ludi sto ne zelimo tudje vec samo svoje branimo ?

   Da li smo mi uisutini ludi ili sam ja jedino poludela od svetskih osvajaca i porobljivaca?!

 Al' niakd vise ne verujem ni jednoj mediji niti zelim da cujem sve te ludosti koje serviraju za "pravdu" njihovih interesa!