uz zvuke tisine...

 U mojoj sobi , vatra pucketa

a meni ruke prmrzlo zadrhte

Na kraju dana,spusta se vece,

nazirem svetlost upaljene svece

Al' cije?

Nemam snage da se odbranim

od utvara sto predamnom stoje

smeju se i cere;

Zarobljenoj suzi sto u grlo sidje,

kazem zbogom,na daleke pute

Nedam da me bol zaplasi,

Nedam strahu da me obitava.

Htedoh da ti kazem jos koju pametnu,

al' mene je pamet napustila davno

Nevero moja ,sto mi se smejes?

Kud' se dadose moja nezna svitanja?

Gde odose moja vera i nadanja?

Gde li su ostala moja secanja?

Nemam vise ni prijatelja,ni pobratima;

Ni onog k'o pozeli da na kratko samnom podeli puta,

Odustade od mojih pitanja i cudjenja,

I ode, precicom u neka druga svitanja

Ja ostah da tumaram po bespucu

Trazeci neku novu svetlost

il' neku toplu ruku da moje zgreje

Toliko samo ,da mogu otici dalje

bez pokajanja i osvrtanja

Trazim cuvara mojih tajni odaja.

Al' kasno sam se probudila

suvise kasno sve to pozelea.

  Jednostavno sam pobegla od sebe.

 I, tako sam godinama jurila kroz ovaj svet,misleci  ako ostanem u jednom mestu, necu videti puno od zivota?

Kako cu se prevariti ako poverujem da je ovaj zivot kojeg sam ocekivala,i koji mi daje svu satisfakciju.Ali neki unutrasnji glas mi je stalno saputao,da moram dalje,da se ne zaustavljam i da nije vreme da stanem.

Godine su mi prolazile kao dani,a dani kao minute, ja jurila ko sumanita po svetu,trazeci neki drugi zivot ili smisao onog sto me cini srecnom?

I, nikad nisam zastala da predahnem,da se zamislim i pitam sebe/ Sta zapravo zelim,i ko sam ?

Negde sam se prevarila,ali gde?

 Na jednom putu sam se totalno izgubila, bilo gde da sam pozelela da  krenem,stajala sam samo na jednoj raskrsnici,a nikakvog putokaza...Bese to neko vreme zanimljivo.Volela sam da ispitujem svoje instikte,i da se uveravam koliko su mi oni potpomagaci za neke vaznije odluke,pa sam,onako po njima kretala u smeru gde me je  poveo instikt...i gle...retko kad me je prevario.Mada sam umela da se segacim sa njim i kao svaka neposlusna devojcica ,odlazila sam suprtno od njega .Naravno da sam tad dobijala po nosu,i zadobijala velike modrice,ali isla sam dalje.

Sada ,posle tolikih godina lutanja,shvatih da sam se umorila i da treba odmoriti malo,a ujedno i uvek poslusati instikt koji mi je najveci prijatelj.

Koliko cu se zadrzati na jednom mestu,to ne znam? Jer jednostavno sam rodjena kao lutalica i kao lutalica cu zasigurno i da umrem...sad sam umorna.