uz zvuke tisine...

  Stiglo je prolece.Dan je prepun sunca i neke cudne tisine?! Tek odnekud cujem glasove dece koja se igraju,ali u mojoj sobi tisina.Otvorih sirom prozore kako bi pustila zrake da udju i da me ogreju!

Legoh na krevet i prepustih se suncu da me miluje.

Odjednom, ulete jedan beli leptir,a za njim odmah dodje i jedan sareni...Obitlavali su iznad mene kao da me pozivaju da se prepustim njihovoj igri...Posmatrala sam ih neko vreme i odjednom, neka secanja me preplivse....

 Da li je moguce da se to jednom desilo? Da, bas jednog proleca sam ugledala istu sliku.Isti leptiri? Ne, znam da leptiri ne zive dugo.Ali kako ,bas takva slika da mi se ponovi? Da me tako jako podseti na jedno proslo prolece?

I tada sam lezala na krevetu i veselo cavrljala sa njim...Pricala sam mu,da je jedan leptir dosao kod mene,a onda za njim i drugi...Tada sam verovala da mi ga je on poslao,i da je zapravo to njegova ljubav doletela do mene,a ja mu slala svoju tamo daleko...

 Danas sam osecala isto,ali sa setom...znam da njegova ljubav vise ne pripada meni...znam da i ne misli na mene.Da su njegove misli otisle u neko drugo srce,a evo moje i danas kuca za njega!

Beli leptir mi je sleteo na stomak,i neko vreme je ostao miran...U mojoj utrobi se skupi sva ceznja i zaustavi dah.Zatvorih oci i prisetih se onog trenutka,kada sam ispunjena radoscu ocekivala da mi se pridruzi i da mi stavi ruku,tamo gde je danas leptir zastao.

Sareni letir je doleteo i odvede mog belog leptira.Jos neko vreme su obletali iznad mene i zaputise se ka otvorenom prozoru i odose u svet. Iz grud mi se ote uzdah i srce mi se steze.

 Da li da poverujem da ce se u buducnosti ponoviti nesto slicno,kao ovi leptiri koji dodjose? Imam li prava da  se nadam nekome koje zaboravio na mene i na one dane? Mogu li da kazem ,da ce dodci dan kada cu ga ugledati ponovo ?

 Da li se i kod njega ponekad pojavi neki leptir koji ga podseti na nas?!

 Ne, ne verujem ! Njegove misli su daleko od mene !

  A, leptiri su slucajno  uleteli kod mene!

  Ti mladi covece

 evo da ti kazem;

  Rodjena sam u Veneri

  Strast mi je u venama.

   Razgorim vatre na zgaristima

   I obljubljenog pustam svetu da luta

  s'verom da  me nadje,tamo gde me nema

  A mene zaista nema!

   Ciganka me je zadojila,

  Prasnjava ulica mi je oduvek bila mila

 Ogoljene duse po svetu hodala

 i niceg se nisam bojala.

 Ne znam sta je mrznja i svoj  blagoslov dajem

 Za one koji me progone,ne vole,noz u grudi zarije!

 Ja idem bosa, ciganska marama mi je odeca!

 I pevam na sav glas sa lutalicama,i dajem se

 Mesecu koji me poljubi na dan mog rodjena.

  Ne znam sta je dom,i pravo ognjiste;

 Moje selo je negde iznad oblaka,

  Gradovi su mi svi znani,al' dusa vapi

  za mestima vecnih lovista.

  I mogu sutra da budem s'tobom

 da te na grudi privijem,da te bestidno volim

 da za tobom naricem,i da te molim;

  Al' nikad neces sa sigurnoscu znati

  Kada cu ponovo na put da krenem

  Bez trunke zaljenja a ni zbogom da kazem.

  Zato me pusti da te ljubim,ovog trena

  Veruj da sam samo prividjenje i najlepsi san

  da sam morska sirena a  ne obicna zena.

  Pusti me da ti kroz vene krenem, da te ponovo ozivim,

  da te iz ruznih snova probudim i u najlepsi stavim;

  Pusti me u tvoja nedra,da ti korov tuge,zla oplevim

  da umesto njega _ljubav i veru usadim.

 Pusti me danas da te volim, 

 Jer k'o zna sta mi sutra zivot sprema?! 

   Jutarnja izmaglica i hladna rosa  naglo  me otrgose iz pospanosti.Teturale se misli iz sna u javu!

    I sad znam , da se ptice bude u tri i deset i pevaju sanjive pesme koje mi ukradose snove o tebi!

   Zeljna sam opet ostala onog privijanja uz tebe, dok se moje toplo telo budi za neznim dodirom

  tvojih ruku  a hladno jutro zove da se podignem u novi dan.Zeljna sam ostala osecaja da mi pozelis dobro jutro uz muziku koja se jos uvek cuje u mom srcu dok  otvaram vrata i u veselom naletu se sjurim da te izljubim onako blesasto kao dete!

  Udahnula sam svezinu ovog dana i pustila te da mi pridjes tako blizu da bi me udahnu i poneo u tvoje jutro i ono prolece kada sam zadivljeno stajala nema posmatrajuci te .Zadrhtala sam od samog jutra koje me podsetilo na ona koje sam delila sa tobom tamo ili ovde...

 Zazelela sam te se!

     ...Imam lep dan.Sunce je uslo u moju sobu i nezno prosipa svoje zrake po mom licu.Imam zelju, da uzmem gitaru koja vec dugo usamljeno ceka da je neko uzme! Kako bih volela da znam da iz nje izvucem onu pesmu koja me seca na lepotu jednog leta.Imam zelju da se bacim na krevet i luckasto nasmejem dok nekog cekam.Imam lepo prolece i sve je uz cvrkut ptica; imam sasvrsen plan da odem nekud daleko...Imam trenutak kad zelim da sam neznija od ovog blagog vetra .Imam sve,osmim nekog ko bi znao da prepozna ovaj moj dan i moje zelje!

   Izadjoh u park da posmtaram kako se priroda budi...Znala sam da za noc ogolele grane mogu navuci prve listice koji se nezno otvarju ...Cvrkut ptica veselo potpomaze da se rodi novi dan.Sunce je tek nadolazilo probijajuci svoje prve zrake koji padaju na krovove zgrada i ponovo im daje boje i oduzima im ovo sivilo.

 Dan ce zasigurno biti prelep!

 Sela sam na klupu i udisala ovaj opojni miris koji se sirio oko mene.Neko drvo je vec obuklo bele haljine od sitnih cvetova a vragolast povetarac im je pocesto skidao po neki cvetic i bacao  prema meni.Da li je taj vragolan hteo sa svojom igrom da mi pokaze kako bih trebalo da se igram i ja ?

Prepustila sam se zadivljena u lepotu koja me okruzuje i gledala u sunce koje se tiho ali sigurno sve vise podizalo  i jos koji minut njegovi zraci ce da me zagrle.

 Sacekala sam ga!

I odjednom,zasija jacinom i sruci svoj sjaj na moje lice i oci! Jos uvek rumeno od budjenja i ne tako toplo ipak  ga jako osetih na svojim obrazima.Sunec me je nezno ljubilo i milovalo . Raznezena od te miline pogldeah  u travu gde su sletela dva goluba.

 Pocela je njihova igra udvaranje...On je obilazio oko nje a ona se sepurila i laganim skokovima je bezala od njega,da bih se ponovo vracala i sada ona isla oko njega i pevala mu. Dok joj se priblizavao ona je prhnula i odletela a on ostao da se vrti u svom krugu i sad se cuo njegov pev.Niodkuda sletela je neka druga golubica i lagano mu je prisla s'pesmom obilazeci ga.Okretala se i par puta ga je kljunicem dotakla.Ali on je samo dva puta obisao oko nje i digao se i odleteo. Golubica je stajala neko vreme i spesmom je pozivala,ali na obliznjoj grani stajali su oni dvoje i nastavljali sa svojom predigrom!

 Zalosna golubica je podigla krila i odletela...Kako je kriknula poslednji put,da mi se odjednom srce steglo i ja joj pozeleh srecan let!

 Nakon par minuta ono dvoje sletese  na par koraka od mene i ponosno  nesvesni da  ih  gledam,ponovise svoju igru.Ona je obletala oko njega a on se sepurio i pevao neku pesmu.Prisla mu je blize i odjednom ,on se okrete i spojise svoje kljunice i ljubili se uz dodirivanje jedno drugom krila..Zasigurno  se grlili i mazili?

 Potrajalo je duze nego sto sam mislila,i onda je ona naglo odletela i stade na jednu betonsku plocu i sva vazna okretala se u krug i pevala.Neko verem golub je stajao okrenute glave od nje .Podize svoja krila i odlete na grane.Zasto, pomislih ...zasto je odleteo? Da li je zeleo da potrazi onu drugu koja mu je sama doletela? Njegeova pesma se cula a golubica je utihnula.

 Najzad golub je ponovo doleteo do nje i ona se skupi i predade svoje maleno telo njemu!

  Par sekundi i golub odlete.Golubica se strese i zapeva nekako cudno! Stajala par sekundi i odlete i ona ali ne kod njega vec na drugu stranu. On je i dalje stajao na grani i pevao. Da bi na kraju doletela ona druga i ponovo se zavrtela kraj njega.Nije je ni dotakao sa svojim krilima vec zamahnu i odlete do svoje "dragane" koja je stajala i gugutala svoju pesmu njemu!

 Da, shvatila sam da su ptice kao i ljudi. Ali i da su vernije od njih!

  Vec sad mogu da kazem da je to bilo davno,ali ostaju secanja!

   Bez puno reci, samo kroz pesme,danas grlim ovaj suncani dan.

   Talasi ceznje uzburkaju mi srce, a ptice veselo pevaju neke vesele pesme.

     Sve mirise na prolece,

    Mozda i na neku novu ljubav NEKOME !

    Plavetnilo neba zove na slobodne letove,

    Sunce je ponovo tu,da mi ogreje srce;

   A,ja se setno nasemjah novom jutru uz zvuke tisine

  i na neka secanja koja me prate!

Koliko godina Tijana!

 A, evo i dan danas se secam tog dana...Temperatura 22 stepna celzujusa...Sve je mirisalo na prolece. Cvetovi kao da su tog dana pokusali da izbace sve mirise i prospu svu lepotu ovog sveta na put tvog rodjenja.

 Sunce je grejalo moja bolna krsta,ali me teralo da idem u setnju i da te upznam sa tom lepotom i uz sve sto majka priroda daje podeli samnom i bodri me da dam i ja jedan novi zivot!

 Zivot jednom malom stvorenju za koje nisam znala dali cu ga nazvati sinom ili kceri,ali osecala sam da sva ta lepota jedino moze da daruje jednoj zeni koja ce sutra da zna ponovo vrati  nekom drugom lepotom ovoj zemlji po kojoj ce da hoda!

Da, radovao se taj 12 mart i jedna mama koja je sa nesprpljenjem ocekivala dan kada ce ugledati to malo stvorenje koje ce znati nesebicno da daje svu srecu i podrsku da se lakse i lepse zivi dalje!Znas da je proslo toliko godina,i da sam se svim srcem i dusom trudila da te zastitim od svega loseg , da te naucim da je zivot jako surov ako nisi hrabra da ublazis sve udarce koje ce ti pocesto naneti,da se ljubav ne samo uzima vec i daje...da se ne obazires na svet koji ti podmece zamke vec vesto da ih izbegnes. I sve uz osmeh da primas.

 Devojko, samo hrabro i smelo hodaj kroz ovaj svet! Ja sam uz tebe i uvek bicu tu kad ti moja podrska,snaga,ljubav,budu potrebni...Jer niko na ovom svetu nema toliko ljubavi za tebe osim mene!!! I neka ti je svaki dan kao onaj kad ugleda svet...U 9h35, si zapevala pre toliko godina a ja se radujem svakom danu kad cujem tvoj glas,kad vidim tvoje oci, kada mi osmehom uzvratis i kad me pozoves Mama!!!

Srecno i dugovecno moja najveca radosti!!!

  Kad mi dodjes,

 Dodji pred ponoc

 Tad mi je Mesec u zenice prosuo svoj sjaj

 Na gudima mi je naslikao tvoj lik

 Izmesao sve boje ljubavi i ceznje.

 I umesto tebe, od mene napravi dar

  koji ti daruje  kao grozd ili nektar pun

  Pridji lagano zatvorenih ociju,znas...

   Jedino tvoji vrhovi prstiju osecaju moj necujni krik

 Oslobodi skoljku punu pesama,koje sam    pozajmila

od morskih sirena ispijajuci zudnju kroz mesecev rog

 opijajuci sve tvoje ljubavnice u meni

 i moja bedra podrhtavaju od cekanja

 na tvoj topli dah kao pun cvet koji se preda

 roju pcela,i obljubljen od krila leptira,

Dodji i stvori me od nocne muzike

Za jednu noc ,dok ne odem ponovo

 U svet tragajuci za zvukom koji

 budi moju dusu i moje uspavane ceznje.

  Uz muziku koja prodire u moje srce

 Daleko noseci moju dusu izvan mog tela

 Izvan svih svetova i vraca se ponovo tebi.

 Duga i blesava noc...Ne zalim !

 Tek sto skopih oci Prever mi dotakne slepocnice.

 Sa sesira mu se kisa slivala meni na lice.

 Vikao je..."Seti se, Barbara"!

 " Svu noc je padala kisa nad Brestom".

  Odkuda Zak kod mene? On je blesav Paris je daleko od Bresta?

" Molim te Zak, pusti me da sanjam nesto lepse...pogresio si adresu".

" Izvini, lepo je sto si dosao meni,al' te tvoje "buljave" oci mene plase.Vidi,kako ti stomak ispao.Pa nebih ja sa tobom da mi citav Paris poklonis,i milion pesama napises"!

 _ Idi, vracaj se Barbari!

 Tek  se oslobodih Prevera, zatvorim oci i hocu da sanjam o njemu...cujem , tiho saputanje :

 Molim te...Luise,sta hoces od mene?!

 Prestani da me mucis sa tom Elzom, vec spusti se na kolena i pridji...pridji mi malo blize,da osetim tvoje nezne usne,da poljubim to tvoje pametno celo,da ti pokazem da sam ja istinita u vremenu koje ti dozivas pre nego sto se radja Sunce.Ne budi tako blesav.Znas da je ona daleko od tebe a ja tako blizu.Hajde' posegni za mojim bedrima,poljubi uzavrelo celo.Strasno te zelim...poklonicu ti casu nektara...evo, nudim ti i dva zrna grozdja...Isisaj sokove iz njih.Ovo je drugo vreme i ta musava Elza je zaista prosta, kada je mogla da te pusti da toliko ceznes.A,mozda i nije? O, zasigurno je neka djavolica.Ma,briga me za tebe!

 Idiii...ja cekam proroka!

 On ce da zna.Kad mu bez reci stavim prst na usta...da skiznem pored njega i da se nezno upijem u njegove grudi...

I vidm, sve slike koje se nizu...Usne mi bride, vazduh u sobi pun naboja...Strast  obitava,u dnu stomaka, roj leptira u nerazmunom naletu polete pa tek za trenutak se umire i vriste moji damari kao poludele ptice...Uzano mi je vruce,skidam sa sebe sve,i da mogu i kozu sa sebe...samo  sto pre  da stignem na usce gde cu svom silinom da prihvatim svog spasioca,svog dzelata da me oslobodi ili presece ove nabujale zelje...

 Padam duboko u san...Oroseno telo me mami na ljljasku prepeletenu od ceznje i njega!

 Moj pravi muskarac kojeg vidim...Osecam mu telo,ruke,usne...bez ijedne reci! I, kroz san ga zovem,da se ne udalji jer se bojim ostati sama..

Odjednom osecam da me neko steze,vuce ka nekom mostu.

Sve mi je tako strano, cudnovato,kao da sam vratila vreme.Kuce, ova reka .Odela sasvim drugacije.Svi su pod sesirima.Zene se vrte u dugim naboranim haljinama zakopcaNe do grla u rukama nose ambrele,neka od njih se kikoce a grudi joj ispadaju iz korseta.Tek ponekad joj ugledam lice iza sarene cipkaste lepze, i vidim joj oci uzavrele od strasti.

"Ma,ko si ti" ?- pitam tog izgubljenog coveka sto zurno  me vuce ka mostu Mirabo!

 - I opet cujem  podrhatvanje njegovog glasa" ,kao da je mesecar, me steze na svoje grudi i peva mi tu nad uhom sav uzavrel od strasti: "O, moja Lu, znas kako mi nedostaju tvoja pisma"

    Pisi , pisi mi moja mala Lu......

 Sta ?!

 Ja tebi ne mogu da pisem,nemam snage za to.

Sve sto  zelim ovog trena je da se u sebe vratim,da zaboravim sta je pesma,sta je poeta.

Hocu i silno zelim stavrnost.  Zelim  coveka koji zna da me u srce  stavi  bez pisanih reci.da zatvori sve knjige i sva pisma...ja mu dajem svoje srce  da napise najlepsi stih koji cu mu vratiti kad zauvek od njega odem u  onaj drugi svet!

Pesnici, lazni ljubavnici...ja sam samo zena!

     Vetar nosi uvelo lisce..Cujem kako zavija nekom setom.A mene ne drzi mesto!
Htela bih da sam negde drugde,i podjem al' samo do druge sobe.U hodniku na zidu,stoji gitara koju tek ponked dodirnem...Pozelim da udarim onaj bluz,koji iz mog stomaka izvlalci svu bol...Kao sto se srce razepto vuce iz onog juce u ovo danas.A bilo je...onih dana kada se u tvojim rukama nasla kao sto sam i ja.Nas dve se odlicno razumemo...znam,da i ona zali za onim prstima koje su je nezno dodirivale i iz nje izvlacile onu zudnju da podari sebe celu,da iz nje izlete akordi kao sto iz moje duse izleti uzdah za jos jednim dodirom maestrovih prstiju...Cujem,tvoj glas,i one pesme za koje sam verovala da cu ih slusati jos dugo.
Al' evo gitara nemo cuti, Moja zelja ostaje da se prelije iz jave u san!

 Ako dodjes ponovo u ovaj grad

pronadji one ulice na kojima ostase

 oni slatki osmesi,nezni poljupci

ili samo upleteni prsti

 Ako ponovo dodjes u ovaj grad

sam ili sa nekom koja te bude od mene

 vise volela.Odvedi je da vidi

 one rapuskle cvetne aleje po parkovima

 I ljubi, strasno je ljubi ,strasnije od mene

 Neka i ona oseti  kako je bilo meni

 kada sam ostavila sav strah i stid

 da bih se tebi prepustila kao pohotna zena.

 Ako ponovo dodjes u ovaj grad

 I posle dugih setnji, umorom savladan

 Otidji do Sant_Michel,do onog naseg mesta

  Ti znas,

  Tamo gde su se nekad sastajali tajno

  Oni koji su se voleli

  Al 'kao Ti i ja nisu mogli ili nisu hteli

  Da kvare ono sto su  cuvali

  Da oslobode duse svih zabluda

   Da je jedino pravo voleti u stegama

  Nasa ljubav je ostavila traga u nasim srcima

  Na ovim mestima,

  U ovom gradu gde se zauvek ostaje u njemu

   u lepim secanjima.

 Ako ponovo dodjes u ovaj grad

  Pomisli na jednu zenu i jedan juli

  Koja te nocas nezno ljubi mislima

  I salje  najlepse zrake sunca

  Da te ogreju ako nekad budes sam ili umoran.

 Ako jednog dana shvatis da ti je dosta lutanja

 Znas da u ovom gradu  postoji jedna zena

  Koja zna sta je vecnost i sta je sloboda

   A opet jedino i samo tvoja!

  Ne zelim da mi kazes koliko me volis

 ili da li me volis?

Ne verujem u tako brzo izgovorene reci

  Ne trazim od tebe da me zagrlis i povedes

 u eksluzivnost ovog carobnog grada,

  Mogu sama sve to da vidim,

 Ne mogu da ti uzvratim izvestacenim osmehom

 da bih ti dokzala da sam srecna,

 Shvati da razlikujem istinu od lazi!

 Ne trebaju mi pokloni i sve te materjalne stvari,

 Posle svega toga osecam se kupljeno

 i uzasavam se svega sto ima neke razmene

 Ne trazim da me svaki put razumes,jer pocesto ne razumem sebe

 Ako zelis da sam pokraj tebe,

 Pogledaj me nezno i toplo

  Dajmi samo tisinu koja mnogo vise kaze

  Koliko tvoje srce kuca za mene.

 Pogledaj me i nemo pruzi tvoju ruku

   znam da osetim svu neznost i toplinu

 I pustim da krene krzo moje dlanove

 Pravo u moje srce,i opet cu da ti kazem

da se ljubav ne moze pisati slovima

vec samo delima u cutanju kroz dodire

 skidajuci uzavrele poljupce sa usana

 kao pecate na nasa tela ovekovecena

na vecno trajanje i jedini dokaz da je to

 ono sto ja trazim od tebe.

   S'maglovitim jutrom udjoh u novi dan.

Nikog nema na stazama kud idem...Sve je zamrlo u jedan tren , imam osecaj da sam jedino ja u ovom sumornom jutru ziva!

Na momente pogled bacam u pravcu ka tri velika bora,kao da od njih trazim ono prvo dobro jutro ili one zrake sunca koji su se do pre neki dan probijala kroz krosnje i nezno mi milovali jos uvek usnulo lice i nateraju me da se osmehnem pticama koje pevaju vesele pesme.

 I, dalje se spusta magla nad ovim gradom i jedva nazirem prizor dveju zgrada koje mi svakog jutra sa ponosom govore da su jos uvek tu i kao blizankinje cuvaju male kuce i sve ulice pokazujuci da su prve da docekaju nekog zalutalog strance.

Cujem da ce ih skorije pokositi?! Govori se da su otrovne i da su zle po coveka,a sam covek ih stvori bas tu? Cudni su ti ljudi ? Danas si jako dobar,ponose se tobom a vec sutra promene misljenje i skinu ti titulu najboljeg i najvaznijeg- koje zapravo tebi nije nikad bilo vazno niti si sta ocekivao od njih.Prosto te zbune sve ti hvalospevi i dok se snadjes u svemu tome,opet ti odrube po nekim propisima kojima je samo njima u  interesu.Tako se nadjes dole a da nisi imao nikakve zelje da se penjes na visine koje ti zacrtase drugi!

 Tako sam pozdravila te dve velike zgrade i pomislih na one na Walle Stret_u koje me podsecaju na njih ...kao da im je bas sudjeno da i one zavrse kao te dve posestrime svoj vek? Zato sam danas malo bolje pogledala i kao da sam se lagano oprastala od njih.

Odjenom zacuh krik gavrana negde u krosnjama tih borova?

 Zasto se on odjednom javlja? Ko mi ga jutros posla? I zasto u ovakvom jutru?

 Da li su istina gavrani zlopamtila i znaju da ti donesu neke ruzne glasove?  I, setih se odjednom onih starica koje su do pre neku godinu sedele nedaleko od njih i cesto govorile da ta tri bora uvek izazivaju neke sudbine? Nema vise njih a meni u glavi i dalje ta njihova pretkazenja i osim gavrana i tih secanja na te starice nemam zajednickog nista sa tim!

 Gavran je ispustao jeziv kriik ! Usamljen i zove _pomislih _?!

 Dobro jutro ptico,ma ko da si! Da te pozdravim i ja! I znam da ces ziveti duze od mene,al' eto nas dvoje smo danas u igri ovog jutra! Za koji trenutak ti ces odleteti a ja cu stajati jos uvek ovde na zemlji i cekati ...Al' sigurno necu tebe, iako si mi danas prvi pozelo dobro jutro al' ja cu tebi sradoscu da kazem:_ idi, i neka te nebo sto dalje odnese od mene!

 Ja cekam neku drugu pesmu...drugaciji poj! Cekam da mi se sunce ponovo nasmeje,i da me doceka gugutka ili neka druga vesela ptica koja ume da mi raznezi srce od pesme .Da zagrlim plavetnilo neba i pozelim  nova i lepse jutra bubamari,pceli,leptirima.Hocu da poljubim zumbulu cvet,da postavim usne neznom jorgovanu i da uzdahnem duboko tu lepotu koja je svugde oko mene, i obicajno zapevam neku prolecnu pesmu koja me podigne do samog neba...dovoljno da pogledam u pravcu gde se siri belicasta putanja koju ostavi celicna ptica i tada odsanjam sva putovanja,sva iscekivanja i sve nezne susrete.

 Tad otvorim srce i pustim sve zelje da idu ka nebu i poverujem da je moj osmeh odleteo tamo gde mora, gde treba!

 POljubim leptiru najneznije krila i pustim da odleti..

 Tada sam istina i ja srecna!

 Ovaj dan ce da prodje,evo vec je prosao pola...sutra je novi dan:))

  Slucajna prolaznica, ne namerna pratilja u nekom od vagona.Neka koja je sedela do vas na nekoj od onih terasa lepih restorana.

 Zena koja je sama sebi dovoljna a ipak ima osmeh da ogreje bolesnog,uplakono dete,da zarobi dusu najokorijeg covekomrsca.Al' najvise da bude tu kad  ste usamljeni,kad vam je potrebna topla rec,da vas saslusa i da vam sasuje istinu u oci,da vas prodrma ili da vam pomogne da ustanete kada ste pali.

 Nju nikad necete videti u drustvu .

Ona je uvek sama ili retko sa nekim koga je ona odabrala za taj dan da ide sa njom.

Nikad je nemojte pitati kuda to ide,i sta joj je namera...jer ni ona ne zna!

Ako ste srecnik da joj budete pratioc u nekom od njenih setnji, ne zaboravite da skinete ustogljena odela,i nakaradne cipele koje vas mogu nazuljati.Sprtsko_elegantno ce vam biti najprkladnije,jer nakon silnog lutanja mozete se naci u najeksluznijem restoranu sa njom.

Ako zelite da je nadjete, krenite od malih galerija,starih knjizara,pored reke,ili negde u nekim od onih velikih parkova.Obicno tumara po slepim ulicama,gde istrazuje neka stara zapustena mesta, gde ima simbolike ili nekog od istoriskih znacaja.

 Mozete je pronaci na nekoj od izlobi,ili na nekoj od onih veceri posveceno poeziji..

Ako kojim slucajem prolzaite pored Jazz klubova,zavirite...mozda je bas tu pronadjete!

 Sa njom niakd necete znati,zasto je naglo zacutala dok ste joj uzbudljivo pricali o nekom vaznom dogadjaju iz vaseg zivota...Nemoj te se prevariti i posumnjati u njene misli.Ona sve pamti,sve razume i prima, ona prezivljava duboko sve sto joj kazete,al' ne zeli da vam to prizna! Njena melanholija je prati od rodjenja i ona zna da se sa njom nosi.Ona je tad puna zivota,i tek tad stremi ka novim ciljevima.

Margo je zena koja lako zavara svojim spontanim i nonsalantnim ponasanjem.Zeli da je vidite sasvim obicnu i onu od onih ne vaznih zena.I, nikad necete poverovati da je ona mnogo jasnija i svesna zivota,ma koliko se trudila da vam se bleskasto nasmeje i da vam odgovori : _zivot je jednostavno prost i glupo je sto trosimo vreme razmisljajuci o njemu!

 Ona zna da je zivot kratak i ne zeli da je neko podseca na to! Ona ga zivi kad se njoh prohte,i od njega uzima sve! Al' ne zaboravlja i na one teske trenutke...zato i razume mnoge a i Vas!

 Ako pozelite da sretnete Margo ...Setite se,da je tu negde oko Vas!