uz zvuke tisine...

Reci cu ti

  Ti mladi covece

 evo da ti kazem;

  Rodjena sam u Veneri

  Strast mi je u venama.

   Razgorim vatre na zgaristima

   I obljubljenog pustam svetu da luta

  s'verom da  me nadje,tamo gde me nema

  A mene zaista nema!

   Ciganka me je zadojila,

  Prasnjava ulica mi je oduvek bila mila

 Ogoljene duse po svetu hodala

 i niceg se nisam bojala.

 Ne znam sta je mrznja i svoj  blagoslov dajem

 Za one koji me progone,ne vole,noz u grudi zarije!

 Ja idem bosa, ciganska marama mi je odeca!

 I pevam na sav glas sa lutalicama,i dajem se

 Mesecu koji me poljubi na dan mog rodjena.

  Ne znam sta je dom,i pravo ognjiste;

 Moje selo je negde iznad oblaka,

  Gradovi su mi svi znani,al' dusa vapi

  za mestima vecnih lovista.

  I mogu sutra da budem s'tobom

 da te na grudi privijem,da te bestidno volim

 da za tobom naricem,i da te molim;

  Al' nikad neces sa sigurnoscu znati

  Kada cu ponovo na put da krenem

  Bez trunke zaljenja a ni zbogom da kazem.

  Zato me pusti da te ljubim,ovog trena

  Veruj da sam samo prividjenje i najlepsi san

  da sam morska sirena a  ne obicna zena.

  Pusti me da ti kroz vene krenem, da te ponovo ozivim,

  da te iz ruznih snova probudim i u najlepsi stavim;

  Pusti me u tvoja nedra,da ti korov tuge,zla oplevim

  da umesto njega _ljubav i veru usadim.

 Pusti me danas da te volim, 

 Jer k'o zna sta mi sutra zivot sprema?!