setnja

Published on 18:58, 09/26,2011

Vec godinama obicavam da u ovo doba godine ,setam kroz ovaj grad sama,sa nekim ali obicno sam isla sa svojom malenom.

I tako, resim da krenem istim al' ovog puta nisam imala s' kim.

Uredu,kazem sebi...ovoga puta ces biti sama svoj vodic.Da, svi koji su dolazili ili bili samnom uvek sam  ta koja je bila i fotograf,a ja skoro da i nemam nijednu fotku .Nije da nemam,ali ne tamo gde sam ja zelela i sta sam htela.

Uljudim se,i kako nisam imala odredjenog cilja uletim u bus i k'o zna kada i k'o zna gde cu izaci,al' nije mi se ni zurilo...Zaustavim se na mestu gde se odrzavala neka manifestacija,kao na vasaru ,mozda je i neki vasar,ali nisam htela dublje da ulazim,jer ne volim guzve i da me neko lakta.

Krenem  jednom avenijom, poprecim i izadjem pored obale. I, tad mi padne napamet da nadjem jednu bocu ; napisem nekome nesto i da bacim u vodu!

 Gde da nadjem bocu?

 Vidim jednu prodavnicu gde se prodaju vina...udjem i kupim !

 Ne,nisam popila,iako volim dobru casu vina,ipak sam dala jednom beskucniku koji je sedeo uza zid obale.Rekoh mu da prespe u njegov plastikanac i da mi vrati praznu ali da ne unisti zapusac.Srecom, naletela sam na onaj koji je od neke mase koja je bolja od plute.

 Odem na cesmu isperem flasu i  krenem dalje.

 U torbi uvek ponesem nekoliko cistih papira,ako mi padne neka misao zapisem je,ili ako se desi da dozivim neku anegdotu,i to zapisem,pa mi tako dobro doslo to sto imadoh u torbi.Sednem na jednu klupu i onda se zamsilim?

 Sta i kome da napisem?

 Naravno,da to moje pismo niko nece naci,i ako bi se  desilo da ga nadje neko,zasigurno nebi razumeo ovaj jezik? Ali,sta ako ...I,uvek to ali ili ako? Ali ja sedoh i napisa samo par redaka...

  " _ Ti koji budes nasao ovu bocu nadji vremena!"

    "Ovo je pisala jedna zena, koja je jednog miholjskog leta sedela na obali jedne reke i poslala ti zelje da budes srecana osoba,da  te nikad tuga ne uzme ,srce nikad zaboli,a suze te ne izdaju"..

  Ti, ko si jos ne rodjen saljem ti  ovo Sunce date uvek greje"

  _ "Nadji vremena da uzivas u malim trenucima"

  Stavih papir u bocu ,zatvori pustim lagano da plovi .Dugo sam posmatrala njeno plutanje sve dok nije naisao jedan brod i ...? Ne znam,da li je razbio ili je odgurnuo u stranu,ali je vise nisam videla.

 Krenula sam dalje.Isla sam do mosta na kome su  mnogi mladi umetnici zapocinjali ili pokusavali da probiju put svog uspeha.Bilo je nekad i onih koji su svirali,pevali,ali najvise zaljubljenih koji su se grlili ili ljubili.Sad vise nema nijednog slikara,a niti muzike.Sta me je iznenadilo sto sam videla na hiljade raznolikih i raznobojnih katanaca koji su visili i presijavali na suncu,a na svakom je pisalo po dva imena.Na par sam procitala bas cudna imena ? Herby+ Salom ili Departi+ Magdub...bas cudna imena?!

    Krenem dalje...Udjem  u dvoriste cuvenog muzeja,al' nisam zelela da razgledam iako sam samo jednom usla u njega,mrzelo me je da cekam u red.Sednem nadomak piramida,i tu se prepustim suncu.

 Razmisljala sam o onoj boci,onome ko ce i da li ce naci?

 Kad odjednom cujem neki grub glas...trgoh se!!

 Ispred mene je stajao sredovecan muskarac .Na glavi sesir,naocare!

 Pita me,zasto je dama tako zamisljena, kako to da tako "lepoj" dami niko ne pravi drustvo?

 Samo pogledoh i okrenuh glavu na drugu stranu,ali tip sede i zalepi se bas do mene,nastavljajuci da me "obasipa" komplimentima...

 Ustanem i krenem dalje; kad on zamnom ?!

  Vidim ja da ga se necu oterasiti !

  "Dobro gosopodine, zar Vi,tako naglo prepadate sve dame koje su same"?!

   "Ne sve,samo one koje mi se dopadnu",rece onako obesenjacki,a uz njegov osmeh otvori se ogromna rupa na donoj vilici...jedno dva  zuba mu negde ispala dok je zvakao te nebuloze nekoj ,pomislim odmah i sva se stresoh..."

    "Zasto ste tako neprisupacni, samo zelim da popricam sa vama.? Najverovatnije ste od onih koji vole umetnost ili knjizevnost,zar ne? Pa, nebih ste dosli ovde da nije tako"?Nastavlja da prica,a ja ga odmerih od glave do pete...Ocigledno,da je jedan od onih  orjentalaca koji ne preze da se "zaglave" u neciju "jazbinu" barem za jednu noc?

  " Znate,ja sam profesor knizevnosti a ujedno imam svoj restoran,"Tandrce i dalje!

    "Nudim vam da  me posetite nekada tamo ...a, znate li Vi,da plesete,da li odlazite nekuda uvece? Zasigurno ne? Jer takvu zenu zasigurno ne pusta muz ?Nastavlja dalje da postavlja pitanja i da odgovara sam na njih,ja ubrzavam korake i zelim da ga pustim jos malo da vidim dokle moze da bude drzak i  tako providan?

 Kada mi je ponudio da sednemo da se"lepo ispricamo",pa da me povede u razglednaje Napoleonove sobe, da mi pokaze koje stihove on najvise voli,vadeci jednu knjigu iz untrasnjeg dzepa...O, Bodler...?!!!

 Oprsoti mi Bodler ali ovog puta nisam vise mogla...Pogledam ga pravo u oci, onako ledeno ali sto laganije pustim pogled ka njegovim cipelama,i vratim opet jos laganije pogled ka njegovom licu i sto mrznije mu kazem:" Ako ste Vi,profesor i ako ste ikad procitali bilo sta ,kako me niste prepoznali"?

 "Ko ste Vi ? ,pita me,sav zbunjen a primetih da mu se ruke tresu,naravno da je vise posledica od dugotrajne upotrebe alkohola,nego zbog mene,ali osecala sam da je uznemiren.

  "Kako zar me nsite prepoznali,a toliko vremena provodite po muzejima,kako kazete"?

    "Ja sam Djakonda...Mona Liza...eto, izadjoh malo da se prosetam po parku,jer su mi dosadili svi takvi kao sto ste Vi,gledate a nista ne vidite,divite se,a nema te pojima kome i kako? "

  "Ostavi te me na miru i idite sto dalje od mene,ja vas vise ne primecujem,evo klik_klik,puknem prstima i nema vas vise!!! Jasno Vam je da sam vas odmah procitala,iako nisam  vicna da skapiram bas neka teska dela,ali Vi ste suvise banalni."

  Dovidjena!!!

  Otisla sam laganim koracima i nastavila sa svojom setnjom...Setala sam jos dugo,a onda sam odlucila da sednem na travu i posmatram kako sunce miluje jesen , kako se upija u raspukle cvetove,dva mala decaka koja su pustala one male brodice u obliznju fontanu i kako jedna divna zena sa starscu upija stranice jedne knjige...Izuh cipele i spusti bose stopale na hladnu ali meku travu da me blago pomiluje...

 Zatvorih oci a u glavi sam cula kako  peva neko...


Kazes

Published on 13:57, 09/24,2011

   Ne zelim da te povredim

   Ne zelim ni ja tebe!

  Al' pitam?

 Imas li snage za nove puteve

Imas li snove koji ne vredjaju proslost

Imas li oci koje vide druge daljine ,a

da se ne okrenes na ono sto osta iza tebe?!

Imas li nekog ko te radosno ceka na pragu tople sobe,

S' kim ces da se nasmejes,s' kim ces u nocima da krades zvezde

Imas li nove zelje za setnjom u maglovita jutra,ko ce da gurne

promzle prste u tvoje tople dzepove?

Imas li one veceri ,uz zapaljene svece i tihu muziku

u napukloj osami da te voli kao sto sam ja?

 Eto, ja pitam...

 Ja od toga nista nemam,osim tvog lika koji se pojavljuje

 u svakom mom jutru ili u besanim nocima ,

kad slusam svoje srce kako ponekad zajeca na minule dane.


Zivot

Published on 12:08, 09/12,2011

Mnogo puta kazem sebi, necu i ne zelim bas to da ucinim al'bas suprotno uradim. Kad mi se olupi o glavu,ja onda trazim krivca u drugima: O, sudbino, ili Ah, zivote... Ako zaronim mlao dublje u sebe ,vidim da sam jedini krivac svemu tome! Ima,ne mogu da ne priznam,da me je ponekad i zvot isamarao,al'koga nije?! Koliko primecujem,da u ovom svetu danasnjice,mnogi se trude da budu razumni,pametni, vide kako ovaj svet ide naglavacke.Sve nam smeta u nasem okruzenju,zlo je doslo po svoje! Koliko sam se puta zapitala , sta sam ja ucinila kao pojedinac bar da se usresredim na jedno pitanje a to je: Menjati sebe a ne svet! Kazem da sam od onih koji cine,da mi zivot bude ovakav kakav jeste.I ma koliko se trudila da okrivim nekog drugog ili sudbinu(ako je vec ima),niko,bas niko nije kriv sto se ponesem za tugom i zaljenjem sto je bas tako,kako je trenutno stanje,jer svesno sebi skracujem krila da poletim u drugi svet. Zalimo se na zivot,kako je tesko u ovom vremenu...i jeste tesko, ...pa zar je bilo lako onima ispred nas,koji nisu imali struje,prevoznih sredstava,elektricnih uredjaja,kompjutera,mobilnih telefona?! Uredu, napredak i civilizacija galopiraju,kako bih nas napravili sto vecim zavisnicima i robovima ,nesposobnjakovicima,jer,mnogi nebih preziveli da se nadju u situaciji gde nema ni znaka civilizacije...O, ne kazem da se nebi ponovo pojavio i izronio onaj zivotinjski nagon opstanka,ali cisto sumnjam ... A, tako malo nam treba?! Jednan izlazak u setnju sa dragim osobama.Nasmejati se novom danu uz zahvalnost Suncu,vazduhu,Zemlji, pa i sebi sto nismo pali u jos veca iskusenja koje bi nas odvelo u neke druge poroke. Promenimo neke lose navike. Skupimo ono najbolje u sebi i krenemo da delimo blage osmehe,pruzimo ruku pomirenja. Toliko smo uplaseni zbog nekih povreda i ne poverenja,da postajemo sve vise sebicni. Ako pobedimo Ego,ako ne vidimo sve ljude koji nas posmatraju kao potencijalne neprijatelje ili ti nedaj Boze ubice...bicemo samo mirniji duse! Ja sam ocajavala i krivila zivot?! Ma koliko da mi je doneo tuge(a bilo je),zelim i hocu da ga drzim kao vernog druga,koji me pocesto opomene ili ukori na neke moje brzoplete postupke,jer Zivot je moj najbolji prijatelj, a kako se ja ophodim prema njemu? Priznajem nisam mu uvek bila naklonjena i veran pratioc?! Resih da ispravim neke ruzne misli o njemu... Znam da ce mi vratiti lepse ako ne i bolje!


Pozovi me

Published on 14:34, 09/11,2011

Kada sam tuzna i sama,kada mi snage ponestane na izmaku umirujuceg dana,ja pustim jednu pesmu. Hladna soba ili bol u ledjima su me terali da se skupim u fotelju i uz taj glas i te reci ,odbolijem svu tugu...zatvorim oci i u tisini slusam i slusam ... _"Pozovi me,kada si tuzna u sama, Pozovi me ,kada ti treba drug..." Ruka krene ka telefonu,zadrhti ali stane ukoceno da visi.Ne, nemam prava vise na to! Ne smem da diram u ranu koja jos bolno krvari...neka,proboleces sve! Znala si da ce i to jednom doci.Od prvog susreta si znala da je to neminovno,bila si spremna na njegov odlazak...sad cuti!!! Tuga je sve prisutnija,gubim san.Dani mi proticu kao da neka druga obavlja sve obaveze umesto mene,a ja, iznad nje lebdim u sumraku,gde nema ni jednog zracka svetlosti...tama! Otkucajii mog srca su pocesto ubrzanog ritma u dnu grudi steze jak bol u grudima...da, mora da je od umora od napornog dana,tesim se?! Pozelim da vrisnem,da iscupam tu bol sto je zapela,ali pri svakom mom dubokom uzdahu,osecam da se sve vise siri. Bol jos jaci!!! "Hajde, ne glupiraj se, ne budali pekmezu jedan...kao da t je prvi put, kao da ne znas kako je kad neko zauvek odlazi"?! "Dizi se, i kreni u ovaj svet"...kad neko resi da ode,nikad ga ne zaustavljaj...zbog cega? Podignem sebe i krenem u obaveze u drustvo,na putovanja. Ali u svakom muskom liku vidm ,"On je"... Haluciniram, jos je sveza moja rana,procice kazem sebi i pustim da vreme tece. Odlazim u setnju, strogo izbegavajuci ona mesta gde sam sa njim bila.Al' dodjavola,citav ovaj grad sam prosla sa njim?! Necu da izlazim vise!!! Zelim da putujem...!Odlazim i ne zelim nikog kraj sebe,hocu da sam sama...More,plaze,sunce, restorani,obilazak tog ne poznatog grada...lepo je ,ali njega nema ovde?Vise ne osecam zadovoljstvo sto sam tu,sto sam sama! Osecam nejgove ruke,cujem mu glas?! Vece je pretoplo...izlazim na terasu i vidim ga?! Naslonjen na ogradu, gleda me...u daljini cujem neku tihu muziku,opojno vece zove na ljubav... _"Pa hajde,zovem ga,kao da me cuje?! _"Hajde nocas da vodimo ljubv,bas ovde i sada"! Shvatam da sam ponovo sama,da pricam zvezdanom nebu ili Mesecu koji se nekako tuzno nakrivio na jednu stranu i glada me! _ "Pozovi me"! _ Ne, ne i ne!!! Gotovo je!!! Zasto se vracati na proslost i na ono sto je moralo da bude?! _Ne, ne krivim te,kako u jednoj pesmi kazu; "nisu sve ljubavi sretne"! Ne znam da li je to bila ona prava, ona iskrena sa tvoje strane,ja hocu i zelim da verujem!!! Al' moja jeste! Ja sm te volela svim srcem, citavim bicem svojim;kazem volela, ustvari znam da moja ljubav nije zgasla,iako prodje godina... Eto, nekad se i tako desi?! Ne mozemo protiv zivota koji odredjuje druge smernice. Mozda ce neko reci,da nije bilo dovoljno jako i pravo? Mozda?! Jedino mi znamo,zasto je ta ljubav morala da ode i useli se neko drugo srce...i, neka je tako!!! Al' ostaju bar neke pseme, koje se vecito pamte!!!


pismo strancu

Published on 13:11, 09/10,2011

Dobro je! Jos si tu gde sam te slucajno srela.Dotakli smo se samo pogledima, a vec smo se ispricali .Bas si smesan ako verujes da ne razumem pricu o vuku i jagnjetu,ili o lisici i gavranu,istina si smesan.Mene basne ne zanimaju,a ni bajke nisam nikad volela! Ustvari,lazem?! Mnogo puta sam napravila bajke u kojima sam ponajvise ljubila zabce,kako bi oziveli princevi,al' k'vragu,za noc sam zaboravljala da nisam smela da ih ostavljam po strani,jer one carobnice koje izlaze u setnju odvukose ih u daljinu,eto vise ni njih nemam?! Al' nije sad ni to vazno,oni i dalje zive negde sa nekom koja ga mozda ovog puta pretvara u konja?! Dobro je,sto si me zaboravio u predgradju svojih pohlepnih htenja i razvratno ogolio dusu...dobro je,sto vise nisam na strazi nespokoja zarad tvog dobra.Smejao si se,kada sam izgubila bitku nad demonom zvanom strah od novog.Smejao si se mom zivotu koji se podudara sa onim izvan moguceg.A ja se ne smejem,niti placem...znam da sam greskom umesto bajke,ovog puta ja napravila basnu. Dodiri, snaga tvojih ruku,poljupci, strasna zelja...sve je to sad samo u pogledu,kao da se desilo nekom drugom a ne meni?! Zarad svih ne nespokojinih srca,zarad svih usamljenih ceznjivih dusa,neka mene u ovom kutku nasamarena , ponizena,al' veliko je pronstarnstvo neba.Opet ce da svane zora,jednom ce da smrkne drugom da svane,bar tako narod kaze.Ostacu ja u noci,neka sam crna ovca,al' jednog dana,bice obrnuto,jer tako je od postanka,tako su stari mudraci rekli,da ima Janga i Jina...A,svet iako kazu da je citava jedna planeta,ipak je mali.Ako se i ne sretnemo ponovo ovde,jednom u nekom drugom zivotu...stranci ili poznanici jedno mora!


«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7