uz zvuke tisine...

 

 

 Retko ,zaista retko sam u zivotu plakala ,  i jako mali broj ljudi su videli moje suze .

 

Iako sam pocesto tuzna , ljuta ,  jako tesko prepustim se suzama.

 

Zasuze moje oci,na neku tuznu pricu,neki film, neciju zivotnu pricu,al' ne i na moje licne.

I mnogo puta , kad cujem ili dozivim neku tugu , danima osecam  bol u srcu. U mojoj dusi se razlije jad, i vristi mi srce u bolu. I  zablistaju te kapljice i peku u ocima , al' nikako da skliznu iz njih... kao da postoji neka nevidljiva  brana pa im neda.

Tad mi je uzasno tesko,  osecam se slomljenom, mozda i bolesnom, al' suza nece iz moga oka van.

Tad mislim da nisam ljudsko bice,i da nemam tih dragocenih izvora u sebi...al' znam da nije tako. 

 

A ,ustvari,ja se bojim suza.

 

Da, bojim se...bas tako !

 

Jer ,jedino zaplacem nad umrlim...za onima ,koji zauvek odlaze od mene ,i svesno ih ukopavam u svoju dusu,secanja,ali, takodje svesna ,da ih vise  nikad necu vratiti u zivot !

 

Sve sto zivi i sve sto mogu da vidim ne moze da me natera na suze...Jer, moje suze su uzasno teske,bole do dna duse i obuhvate sav moj zivot i moje postojanje.

 

Moje suze imaju vrednost najtuznijeg kraja iz kog se nikad vise ne moze roditi nikakav povratak za neki pocetak... moje suze padaju samo nad umrlima. 

 A,samo jednom sam plakala za jednim..Da li sam tad sahranila i veru u ljubav ?

Da li sam tad sahranila i deo sebe sa njim?

Ne znam?

Al' evo, prodjose godine, a ja jos nisam ozivela...Al' jedno znam...da nikad vise ni jedna moja suza nece pasti za onim ko je ziv!

I,nikad vise ja necu biti, ona sto sam bila.

 

Jer,moje suze zaista oznacavaju nepovratak...zauvek...poslednji oprostaj!