uz zvuke tisine...

 Tako je tiho u mojoj sobi, i cujem samo po neki glas

 Vece se lagano supsta nad ovim gradom

 Jesm li sama ili je tu jos neko?

 Slutim da to  tisina peva pesmu secanja?

Na obliznjoj crkvi cujem zvona,

Najavljuju vreme ili neciji odlazak?

Ostih mali trzaj s' leve strane

Znam, srce opominje,da sam jos uvek ziva!

Setih se,neke davne nedelje...kao da bese isto?

Za to  govore, vec  vidjeno ili je bilo?

 Al' nikad vise Ti i ja!

 Slusam,onu  sto mi je nekad davala snage;

 I opet,isto govorim  i ja!

 Ne, ne zalim i nikad necu,

 za onima koji su otisli od mene daleko.

 Ni tuge, ni zaljenja nema ni trunke.

 Pamticu samo najlepse od njih.

 Ne, ne zalim i nista ne trazim;