pismo strancu
Dobro je! Jos si tu gde sam te slucajno srela.Dotakli smo se samo pogledima, a vec smo se ispricali .Bas si smesan ako verujes da ne razumem pricu o vuku i jagnjetu,ili o lisici i gavranu,istina si smesan.Mene basne ne zanimaju,a ni bajke nisam nikad volela! Ustvari,lazem?! Mnogo puta sam napravila bajke u kojima sam ponajvise ljubila zabce,kako bi oziveli princevi,al' k'vragu,za noc sam zaboravljala da nisam smela da ih ostavljam po strani,jer one carobnice koje izlaze u setnju odvukose ih u daljinu,eto vise ni njih nemam?! Al' nije sad ni to vazno,oni i dalje zive negde sa nekom koja ga mozda ovog puta pretvara u konja?! Dobro je,sto si me zaboravio u predgradju svojih pohlepnih htenja i razvratno ogolio dusu...dobro je,sto vise nisam na strazi nespokoja zarad tvog dobra.Smejao si se,kada sam izgubila bitku nad demonom zvanom strah od novog.Smejao si se mom zivotu koji se podudara sa onim izvan moguceg.A ja se ne smejem,niti placem...znam da sam greskom umesto bajke,ovog puta ja napravila basnu. Dodiri, snaga tvojih ruku,poljupci, strasna zelja...sve je to sad samo u pogledu,kao da se desilo nekom drugom a ne meni?! Zarad svih ne nespokojinih srca,zarad svih usamljenih ceznjivih dusa,neka mene u ovom kutku nasamarena , ponizena,al' veliko je pronstarnstvo neba.Opet ce da svane zora,jednom ce da smrkne drugom da svane,bar tako narod kaze.Ostacu ja u noci,neka sam crna ovca,al' jednog dana,bice obrnuto,jer tako je od postanka,tako su stari mudraci rekli,da ima Janga i Jina...A,svet iako kazu da je citava jedna planeta,ipak je mali.Ako se i ne sretnemo ponovo ovde,jednom u nekom drugom zivotu...stranci ili poznanici jedno mora!