Noc

Published on 02:41, 08/24,2013


 Vec je skoro zora !
 
 Nemam sna. Neko preskace kapiju? Koraci se cuju.
 
 Nemam svedoka da kaze,kako je tisina lepa.
 
 Osim mog srca koje lagano kuca i oseca kako jos jedna noc nestaje,
 
 u neminovnost prolaznosti.
 
 Leto,jos jedno nestaje,a i moje misli su sporije,kao da zele da se zaustave
 
 bas u ovom trenuku....jer,mislim na tebe!
 
 Gde li si? S'kim li si?
 
 Hoces li stici da me bar jos jednom zagrlis,
 
Pre nego sto  jesen useli svoje hladne vetrove
 
i prospe  hladne kise po mojim obrazima.
 
Neces tad znati da li sam jos uvek topla, mekana.
 
Da li cu moci da te zagrejem?
 
Da li cu imati snage da ti se na grudi privijem?
 
Hocu li umeti da te radosno zagrlim?
 
Kao nekad' iz svog tela izvucem
 
Poslednju snagu da  ti se cela predam?!
 
Voli me...Voli me,Voli me ...
 
Voli me nocas kao  sto ja tebe volim!
 
Pozeli me...pozeli silno koliko nocas ,
 
Moje te srce treba! 
 
 


Beskucnik sa jastukom od knjiga

Published on 14:24, 08/11,2013


 Krenuh da posetim "priju" u bolnicu...Kako je ovde teze naci prevoz do 14_og  kvarta,moradoh da krenem pesice.
 Zurilo mi se,jer  nisam znala koji autobus ide prema metroovskoj stanici,pa krenuh precice a ta precica me odvede okolo boze pa na pala vrata.
 Prolazila sam kroz jedan mali parkic .Prizbilzavajuci se stazi,ugleda da neko lezi.Trgoh se, jer nisam znala dal'je beskucnik kojih ima sve vise ili nekom je pozlilo.
 
 Na par metara shvatih. Beskucnik!
 
 Ne zazirem,ali nisam se preblizavala,jer pocesto mogu da budu drski...ali ovaj se nije micao i odjednom me uhvati strah. Da li je ziv?
 
 Lagano pridjoh i tek na pa koraka da ga zaobidjem kad odjednom podize glavu i pogledam me!
 
 Pitao me da li imam koju kintu da mu ostavim?
 
  Dok sam preturala po dzepovima,zapade mi za oko njegov "jastuk",koji se sastajao od nekoliko knjiga.Neke debele,pohabane,ali nisam mogla da procitam naslov.Daka sam mu pruzala novac,nasi pogledi su se sudarali. Osetila sam neku prijatnost jer njegovo lice je delovalo cudno,tajanstveno,produhovljeno.Nije bio toliko zapusten,cak mu je duga kosa i brada delovali nekako uredno i sredjeno?
 
 "Hvala,i ne bojte se - rece mi"!
 
 "Nisam nasilnik,a ne zanimaju me ljudski pogledi"...To,sto ste vi zastali,da mi pruzite nesto, je danas  retkost...mnogi me cak i ne vide,al' ja znam. Ko i kada ce da prodje?!
 
 " Vas je poslao neko i ne pokusavajte da ubedite sebe da je to samo slucajnost...slucajnsot ne postoji"?!
 
" Vi ste,jedna od onih koja nema pojima sta je zivot,zasto ste dosli na svet, i kuda idete"...Vi ne znate nista o tajnama univerzuma" Vi zivite kao sto zive slepi misevi, pacovi,kao i svi drugi sto jure svakodnevno za necim sto je tranzantno,sto nema nikakvu vrednost,a svet je gramziv".
 
 _ Vi znate? Pitam ga? A vidim da ste neki ucen covek? Koje knjige drzite ispod glave ?
 
 " Ah, ostavimo sad to . I da vam kazem necete razumeti,jer sam siguran da niste ni jednu od njih procitali,pa da me ne gnjavite sa tim glupim pitanjima"?!
 
 _Odkuda Vi znate,sta sam ja citala? Kako vi sudite meni koja je tek samo par minuta sa vama?
   Zar sa ovim ne pobijate samog sebe,od malo pre? 
 
 "Hmmm, ne " ! Ja odlicno znam da vi niste osoba koja razume ovaj svet"...Vi ste obicna guska koja proguta sve sto joj se servira u ovom danasnjem danu"...Vi vidite onako kako vidite,ali slike su drugacije.Kolorit ovog sveta je crno-bele boje."
 
_ Ma, Vi ste,neki cudak...i,ako sve znate zasto lezite na ulici,zasto se niste izborili u zivotu? Nego ste pali,lezite i mudrujete tudjinu..pocinjem vec da osecam pomalo ljutnju.
 
" Vidite,koliko ste, glupi ! Al' ne da vas vredjam,vec vam otvaram oci " Vi tek treba da kkrenete nekim putem,al' nazalost,vas nema ko da povede,a niste ni nacitani da bih ste mogli da se izborite sami sa svim tim silama",a sila ima..O, ne! Ne te sto vi vidite,vec one ne vidljive,koje su mnogo jace od svih ovih na zemlji,a vi ih proglasiste,Drzave,granice,vojske i jos mnogo takvih budalastina.Jednom ce vam mozda doci u posetu bar jedna,onda cete mozda i shvatiti ovo sto vam kazem"!
 
 _ Uredu je,gospodine! Neka vas vode te sile,a ja cu lagano putem svojim,pa gde stignem.
 
_ Neka sam ja glupa,neka sam ja nenaucena,ali nije bas da ne znam nista ?
 
_ Vidim,osecam,dozivljavam...al'  ne sipam iz supljeg u prazno,vec onoliko kolko mogu delam,dajem, uzimam,zivim ! Zivet je svakom predodredjen a mozda i te sile o kojim vi pricate,deluju na mene tako...
 
 "Glpuacooo ! Zivot nije nikome predodredjen ...Zivot je licni izbor"! Zivis ga kako ti zelis,a ne kako on nalaze" Kad budes to shvatila,dodji da ti kazem jos nesto...nacices me !"
 
 _ Ma, da ! Samo toliko imam vremena da tebe trazim ! Rekoh mu i odoh !
 
  Al' zasto, cujem i imam osecaj da je i dalje taj beskucnik samnom?
 
   Ko je On ? Nije zasigurno "obican" jer, sve je na njemu izgledalo kao da je ziveo u nekom drugom zivotu, u kome sam ja ? Njegove ruke i lice,nisu i udarali na prljavstinu ....cak je svaka dlaka na njegovoj bradi bila na svom mesti! Osim pocepen majice i nekih starih pantalona,je davalo da je beskucnik .
 
 _ Cudnih li susreta ?!  
 


Maestro

Published on 00:28, 08/11,2013

....Maestro....!!!
Izmisli mi mašinu koja briše sve sto je ružno? 
Izmisli neku čarobnu pticu koja me može  poneti tamo ,gde su moji snovi...?
Da uđem u njih i vidim -  ko je zamrsio te niti, ko vuče dobro a ko zlo u meni?
Daj mi, oružje koje zna da spali ali bez boli, svako sećanje na ono što su mi poklanjali huligani, zle hjene koje su grizali moje srce...
Daj, nauči me mudrostima velikana, kako se leči prošlost a da se ništa ne zaboravi...daj mi, melem da stavim na dušu i pokrijem je od zle kobi!
Izmisli nesto što ne postoji, a opet meni da bude blisko..
Da mogu da uđem u svoje telo, istresem ustajalost, da zakrpim srce tamo gde curi i da se vratim u ovaj svet sa svima koji su me napsutili bez da su me pitali kako ću bez njih...
Maestro, pusti pesmu koja  dusi godi,daj osmeh da mi tugu s'lica skine

I da sam ponovo ona stara lutalica koja po svetu skita.

Trazeci nezan zalazak sunca,za san u kome cu se ponovo sresti;

Sa onima koji su me istina voleli, koje ja i dalje volim! 


ANGELINA

Published on 15:38, 08/09,2013

Jedan od poznatih salona za caj, kafu ali njegova najveca prepoznatljivost je po toploj cokoladi koja se servira po najstarijem receptu. Njegovo postojanje datira jos iz 1903 god,zahvaljujuci jednom Austrijskom poslasticaru uz ime njegove pocerke ili snahe(ne znam tacno)?

Nalazi se na domak Louvra,u ulici Rivoli. Nemojte se iznenaditit ako budete cekali u red po 20min. to je ipak malo vremena.

 

 

  Kad udjete u njega,imacete osecaj da ste u 19veku,i sama dekoracija (kazu) datira iz tog perioda? Mozete da uzivate i u ostalim poslasticama: kolace,cajeva,poznatih dzemova,a mozete kupiti za poneti:)

 Jednom kad popijete ovu cokoladu,zasigurno cete pamtiti dugo i nece vas minuti zelja za cokoladom bar najmanje mesec dana...slatkokusci,su me ubedili u to,ali ja nisam odolela da ne isprobam jos par puta iako nisam bas preterano za ovoliku kolicinu slatkisa:)

 

 Ima divan pogled na Louvre,ako imate srece da vas smeste na sprat,mada ja vise volim da sam u prizemlju,ali kako kome ?;) Jos uz to,probajte njihove Makarone,

 

 

 

 

 Pa, ako vas navede put do njega,slobodno svratite,ali budite spremni da platite astronosmsku cenu za jedno malo uzivanje...A,za taj novac;mozete "ladno da jedete i to u jedno od boljih restorana ovde...No, svako zadovoljstvo se placa;))

 

Nadam se,da cete bar jednom doci i probati:))

 

 


Burzuazija i njihovi hirovi

Published on 13:35, 08/07,2013


 Kod mene sve ide nekim "slucajnim" bizaroidnim desavanjima.
 
  Sinoc me pozva jedan poznanik da mu budem pratilja za vece kod jednog njegovog poznanika koji je priredjivao rodjendan svojoj ljubavnici.
 Poznanik mog poznanika  zivi u cetvrti onih dobrostojecih gradjana gde samo ako si srecnik i da imas prihod od par stotina hiljada evra mozes da prisutits sebi takav zivot,al'daleko od one "burzuazije"koja zivi u posebnim i izolovanim kvartovima.
 
 Fred(moj poznanik),mi je preporucio da se obucem u nesto elegantnije,jer sa Tjerijem se uvek zavrsava noc u nekom do "ludjih provoda",kako mi rece.
 
 _ Sta da obucem? Ja za takve prilike nisam bila spremna.
 
 Odlucim se,za jednu crnu haljinicu sa tankim brotelama...sandale na malo vecoj potpetici i lagani sal od svile sa tek prosarenim srebrnim nitima.Malo jace sminke,koju kap parfema i izadjem pred poznanikom da mu pokazem da sam spremna za "avanturu" ovu noc.
 
Znala sam da je Fred potajno prizeljkivao nesto vise od samo drugarskog druzenja i pocesto mi je davao do znanja da ako se predomislim mogu da racnam na njegove grudi da mi da ruku i povede u avanturu zvanu zivot.No, ja sam sigurna da se to nikad nece desiti i da cemo nas dvoje ostati dobri drugari i poznanici.Dobro je meni u njogovom drustvu jer ume da bude jako zabavan a ujedno i dosta dobar poznavalac ovog grada,tako da kad sam sa njim uvek dozivim neku anegdotu koju dugo pamtim.
 
 Kada smo stigli do Tjerija,na vratima nas je docekao ne tako veselo sto me je zbunilo,jer sam ocekivala "grmljavinu"u stanu sa dosta drustva i te njegove slavljenice,alii kad smo usli u stan, nam rece da je gospodja odlucila da proslavi rodjendan sa svojim muzem .No, brzo se opravi i posle case sampanjca nam predlozi da nas povede na jednu rostiljijadu kod nekog svog prijatelja.
 
Isprica nam o cemu se radi i kao da je pozvan kod komsije sa petog sprata ali moj poznanik se pomalo neckao i rece da nije spreman za takve izlaske.Nista manje nisam ni ja zelela da idem u neko nepoznato drustvo jos kod takvih kakve nam je on predstavio.
 
Ubedjivanje je potrajalo dok nas nije zaista ubedio da cemo se iznenaditi koliko smo mi "normalni" i kako cemo da uzivamo u tom karnevalu,kako on rece.
 
 Uredu,neka se nastavi ovo vece u najludjoj noci koja moze da mi se desi-pomislim i dam pristanak za polazak!
 Tjeri je predlozio da krenemo sa njim kako bi uzivali u velincanstvenoj noci i osvajali avenije ovog grada.Uz put nam je ispricao neke detalje iz zivota tog njegovog prijatelja i da cemo imati "prilike" da upoznamo neke od poznatih medijski licnosti,ali ne dublje i ko sve moze da se nadje na tom mestu.
 
 Uzivali smo dok smo prolazili kroz najpoznatiji deo ovog grada.Blaga letnja noc,muzika,i sav ovaj sjaj su davali neku posebnu caroliju ili vec pod dejstvom samapnjca smo bili opusteni i smejali na svaku izgovorenu rec.Iako nismo tinejdzeri osecali smo da se mladalacka krv vraca i da je dobro biti pomalo luckast za takve podvige.
 
Kada smo stigli pred kapiju mi je zastao dah.Videla sam mnoga divna zdanja i prosla kroz mnoga mesta ali kao takvu vilu jos nisam imala prilike da udjem.Zadivljeno sam posmtrala park koji se prostirao na kilometre ali najvise sto me je iznenadilo je, da se tako nesto nalazi skriveno od sveta obicnih smrtnika i to bas skoro u centru ovog grada.
 
Vec se skupilo dosta sveta.Oko velikog bazena su postavljeni mnogobrojni stolovi a na sredini je stajao ogroman svedski sto na kome se nalazilo toliko hrane da nahrane jedno manje selo.Konobari u belom su necujno prolazili pored svakog nudeci raznorazna pica,ali imala sam utisak da stoje na nekom nevidljivom platou koji ih klizeci pomeraju.
 
Orkestar je postavljen na jednoj manjoj tribini pokriveno od belog platna i svirali su kao da su udaljeni jedno kilometra od nas.Tiha muzika je tek ponekad nadjacala zagor i zveckanje casa.
 
 Prijatelj je sa sirokim osmehom docekao Tjerija i kao da smo mu i mi znanci prijatelsjki pozva da nas predstavi ostalim gostima.Uz lagan osmeh nam je rekao da se ne predstavljamo pravim imenima i da izmislimo odmah neka posebna zvanja ili dodamo neku znacajniju titulu,sto je mene odmah iznerviralo jer neumem da se snadjem i da slazem tek odjednom,pa sam ga pitala zar se bas to mora,nasta mi on je rekao da nije moranje ali da cu kasnije shvatiti zasto je neophodno.Odlucila sam  da on izabere za nas neka zvanja i neka imena,jer priznajem da nemam n jako zvanje ili pedigre.Nasmejao se tako grleno i zagrlio me,uz odobrenje(kao da sam ja necije vlasnistvo)pitao Freda,da li veceras moze da me "prisvoji" i da sam uz njega,nasta su Fred i Tjeri glasno kroz smeh dali pristanak.
 
Znala sam da je to samo sala.Zasmetao mi taj njegov gest i naglo sam se odvojila od njega uz smesak da cu se snaci i bez njega,ali poznavajuci protokol takvih skupova znala sam da ne mogu preci granicu pristojnosti i povrediti domacina.Pristala sam da me povede od grupe do grupe dodirujuci nadlakticu gospodina "savrsenog". Iako sam ovde ironicna,ne smem da ne priznam da je gospodin bio ljubazan i jako prijatan samnom kao da sam mu zaista znacila mnogo vise nego od obicne koja se slucajno nasla tu gde nebi trebala da bude.
 
Predstava je pocela!
 
Dolazili su po grupama...Sve sama elita...Imena sa Des, La... gospoda,profsori,politicari, bankari, lekari,filozofi, pisci,slikari,glumci...Dame su svetlucale kao novogodisnje jelke od silnog nakita.Bljestalo je drago kamenje kao blicevi,a od silnog parfema mi se vrtelo u glavi.
 
Dok su prilazili svi su delovali kao vostane figure ali sa osmehom i prebzim bajkovitim hvalospevom.Pokreti ruku,usana su im odavali da su uvezbani i da od "neka budem najbolja" ili "hocu da sam na prvom mestu" im  izvestacenost ocrtavala na licima.
Trajalo je to cinimi se u veccnost , dok taj prijatelj nije odlucio da me povede u kuci i pokaze svoje bogastvo_dobro, ovde sam ja tako osecala,ikao nije tako izgledalo...Bio je zanimljiv sagovornik i drzao se jako ljubazno.
Kada mi je pokazao salu za rucavanje i kada sam videla koliki je sto,imala sam osecaj da sam u Versaju na veceri licno sa Lujom XIV.Od sjaja porcelana,krstala,ogledala,lustera,zavrtelo mi se u glavi.Videla sam sve to bas tamo,ali nisam mogla da shvatim da to postoji jos na nekom drugom mestu i to u nekom privatnom vlasnistvu.Odmah sam se zapitala kako je moguce da dopse sve to kod njega i ko je zapravo taj "moj" pratilac ove noci."Nisam li ja u nekom snu"? Daj da se malo ustipim da vidim da li sam budna !
 
Posle sat vremena pozvase nas da sednemo svako na svoje obelzeno mesto.Nas troje nismo imali takva mesta,zato je on licno odlucio da sednemo do njega i da sam mu ja sleve strane.Zasto je bas mene izabrao da mu budem "zrtva" pitam ja Tjerija,koji se tiho nasmejao i ovlas spusti poljubac na moj obraz uz jos tisi sapat mi rece da sam ja "srecnica" jer retko ko moze da mu pridje jos uz to da on licno toliko polozi svog truda za jednu zenu.
 
Oh,kao da sam ja nesto trazila i iziskivala od njega? Najradije bi da odem,ali neka se zavrsi i ta noc.Jednom hoce_ pomislim i pustim da ne obracam paznju na ostale.Mene je najvise brinulo sta li je na meniju,jer znajuci da oni jedu sve te gluposti koje ja sa najvecom voljom nemogu da prihvatim.Samo da ne bude kavijar,puzevi,ona njohova ziva mesa koje me podseca na krvolocne zveri.
Na svu moju zalost,bilo je  bas sve to,a ja sam se hrabro drzala i gutala onu "smolu "po mome ime za kavijar i te zvakace gumice od puzeva.Uz case belog vina je islo mnogo bolje nego sto sam mislila...najverovatnije da sam pila najbolja vina i sampanj u svom zivotu?
 
 Imala sam osecaj da nikad nece da se zavrsi ta vecera! Domacin me je cesto pitao da li sam zadovoljna ,da li mi nesto nedostaje? Da se ne ustrucavam i pitam za nesto ako mi zatreba,ali priznajem da je bio prefinjeno veliki domacin.Udovoljavao i delio komplimenet svima a posebno damama koje su ga zadivljeno gutale kao one puzice ili somovinu.Cak i neke starije dame su koketirale i davale poslenji sarm koji im je preostao.
 
Pilo se kao da su se takmicili ko ce vise popiti,a nisu ni na hrani zabusavali.
 
Vecera je zavrsena sa pozivom da se preselimo u dvoriste kako bi se nastavila zabava.
 
Ja sam pogledom trazila Freda i Tjerija kako bi im dala znak da bih najradije napustila ovo i krenula u moj svet,ali na zalost kao da su propali u zemlju ili od guzve nisam  mogla da ih pronadjem.Za trenutak sam ostala sama na jednoj klupi i posmtarala sve te ljude i pitala se: Da li sam ja u nekom drugom zivotu,svetu? Da li zaista postoji sve to u danasnjem vremenu gde samo na par kilometra zive ljudi koji nemaju dovoljno da prezive,da plate najosnovnije za opstanak na ovoj zemlji? Da li se ponekad ovi pitaju kako je onima sa one druge strane ?
 
Dok sam bila u svojim mislima,neko mi pridje i kucnu svoju casu o moju koju sam nesvesno drzala u ruci.Trgoh se iz razmiljanja i podigoh pogled.Predamnom je stajo muskarac kojeg kao da sam nekad negde videla,ali tog trenutka nisam mogla da se setim ko je?
Predstavi se i upita me,sta mislim ovog trenutka? Njegovo ime mi nsita nije govorilo,ali njegov lik jeste!
 _ Kada bih vam rekla o cemu razmisljam,zasigurno vas nebi zainteresovalo,ali ne mogu ni da ne kazem,posto ste me pitali iako znam da je to samo obicna fraza.
 
_ "A sta,ako ja Vama kazem,da mogu da pretpostavim vas tok misli, da li bih ste bili iskreni i potvrdili da se ne varam"_ zapita me.
 
_ Recite ! Odgovoricu vam!
 
_"Recimo da vam je ovo po prvi put da ste na takvom mestu i da mislite zasto je sve tako u ovom danasnjem svetu? Zasto postoji drasticna razlika u zivotu ljudi...Da li se sto promenilo od vremena kada su ziveli kraljevi,carevi,i ta svita oko njih,a ostali narod nije imao sta da jede?"
 
_ "Na svu nesrecu Vasu a i moju zalost nema velike razlike.Jedina razlika je u tome sto je obican narod dobio malo vise svesti i obrazovanja,ali su zato ovi na drugoj strani uspeli da im nametnu nove jarmove i podveze na vid,tako da je po meni jos veca beda u covecanstvu nego pre"!
 
_"Jesam li,donekle bio blizu vasih misli"?
 
 _ Donekle,samo donekle,jer moj pogled ide dalje i dublje od ovoga sto ja gledam,vidim i dozivljam veceras ili kroz moj zivot!
 
 _"O, draga moja , budite spremni za koji sat da vidite i nesto drugo od ovoga"..Shvaticete me,a ako se ponovo sretnemo,morate mi obecati da mi kazete vase misljenje nakon dozivljenog" Budite spremni za jos neka "iznenadjenja" iako nema puno toga sto mene moze da iznendi ali pocesto se i ja pitam: kuda ide ovaj svet"?!
 
Naklon i prijatno se osmehnu i udalji se!
 
Nakon toga mi pridje Tjeri,kojeg samo sto nisam scepala za kravatu i odvukla da me izvede odavde,ali on je vec bio u elemntu ,povuce me i rece da nisam dolsa da sedim vec da se zabavljam.Povede me ka podijumu na kome su se vec grlili  mnogi kao igrajuci.Nisam zelela da igram jer nisam bila u stanju da pratim muziku  na stiklma koje mi nisi nikad bile bliske i prijateljski nastrojene.Znala sam da nesmem da pravim scene i da se ponasam kao dete!Prihvatila sam da igram sa njim,dok sam okolo krisom posmtrala sve te goste.Shvatila sam poruku od mog neznanog posetioca!
 
Sve one ustogljenje dame,i sva ona "prefinjena "gospoda,su se ljuljala kao da su u transu.Svi pijani.Sminke se razmazale po licima,kravate opustene.Ponekom pola kosulje virile iz pantalona,a nekima su kosulje bile raskopcane.Dame su se krivile na stiklama,neke sam videla i bose kako igraju.Onako pijane uvijale se kao jegulje ali neke su bile jos slobodnije da su izvodile stritiz polunage.Jedna starija dama je pokusavala da se priljubi uz jednog mladjeg muskarca i nasilnicki ga je ljubila po golim ramenima.Smeh i kikotanje...vrisak razuzdanih pijanih zena.Muskarci kojima je stomak smetao da se pribiju uz neku od onih vatrenih  dama su mi delovali tako jadni.Sampanjac se vise prosipao po njima i po travi nego sto se pilo.Valjda vise nisu mogli?
 
Dve mladje devojke su polunage oblizavale jedna drugu dok im nije prisao jedan strariji gospodin i zavalio se izmedju njih a one su kao dve kobre skocile i pocele da se uvijaju nad njim.Stah,da me neko ne "obaspe"takvom paznjom me navede da se povucem sa podijuma,jer Tjerija je odvukla jedna pohotnica i vec su padali jedni na druge u travi koja je vec natopljena od vina spamanjca.Vise nije bilo parova vec grupica koje su mi delovali vise na zmije u svom leglu nego na ljude.
 
Odvojih se,i krenu da nadjem Freda kako bih ga naterala da idemo .Nisam vise zelela da gledam sve to!Bavila sam se mislju da pozovem taxi,i nestanem,ali kako da pozovem i dali imam prava da tek tako napustim sve to? Ma, ko ce da mi daje pravo? Zar od ovakvih da se ustrucavam? I taman krenem da trazim nekog ko ce mi pozvati taxi,prilazio mi je domacin te "lude rostiljijade"od koje ni R, nisam videla?
 
Sav nasmejan mi prebaci ruku preko ramena i povde me do salona za caj.Pozva konobara da nam donese kafu,caj ,sok...Uz to,rece da ne zeli da ga niko uznemirava ako neko pita za njega!
 
_" Odmah sam shvatio,da ste redak cvet i da moram licno da se potrudim kako nebih izgubio vase poverenje".Nemojte suditi o meni na osnovu vecerasnjeg dogadjaja..zelim da mi date priliku da me upzonate na drugim mestima,i da vam pokazem da nisam poput njih,vec da ponekad moram da odigram njihovu igru,kako bih zadrzao prava na ono sto imam i sto su mi ne mojom voljom dodelili preci,familija".
_"Nemojte prebrzo suditi,i nemojte misliti da sam veceras izabrao vas,samo sto zelim da ispunim neke svoje hirove,vec od samog pocetka zelim da vas bolje upoznam .Pre nego sto sam vam prisao,posmtarao sam vas dok ste ulazili.Shvatio sam,da niste jedna od ovih koje vi pretpostavljam smatrate mojima.Ja zelim bas to sto vi imate, sto je u danasnjem vremenu i mom ukruzenju nemoguce pronaci.Cistotu i naivnost jedne duse! Da li me shvatate? Ja sam umoran od svega ovoga,a moram da zivim zarad imena.Hocu nesto posebno,a posebnost sam video u vama! Molim Vas , omogucite mi,da vam dokazem da nisam od ovih koje ste upoznali veceras!"
 
Posmatrala sam ga.Moj direktan pogled je probijao njegove zenice.Ispitivala sam svaku njegovu crtu lica,svaki njegov pokret! Znala sam! Ne , nije on covk koji je pao sa nekom zvezdom.
On je jedan od onih,koji mora da ima sve!
 
Ali mene nece!
 
 Podigoh pogled i rekoh mu:
 
_ Gospodine,zelim da vam kazem !
 
 _ Iako znam da ste naucili da dobijte sve sto pozelite, mislite da se sve moze kupiti,ali da li Vi,znate da se ne prodaje bas sve?!
 
 _ Znate li da samo na desetak kilomtera  zivim sa one druge strane ovog sveta,i da u tom mom svetu,nikad niste dobro dosli a niti cete! Ja znam da su neciju snovi daleki,predaleki,ali znam takodje da mnogi cim se probude zive i uzivaju u sitnim radostima,zasta vi niste kadri da shvatitie.
Moj i vas svet se nikad nece sudariti,a neka i ostane tako!
Ako vam je bas stalo da nadjete to sto ovog trenutka pricate meni,podjite u potragu,i nacicete.Ne mora bas sve da vam dodje na plato!Ponekad je zanimljivo i pronaci nesto sam!
 
Ja, sam daleko hiljade godina od vas! Nisam za prodaju!
 
 _ Zahvaljujem se,na ovome sto ste mi pruzili,i omogucili da shvatim sta je zapravo prava sreca!
 
 _Ako je moguce da li bi ste bili ljubazni da mi pozovete taxi? Hocu u moj svet,da se vratim sto pre!
 
 _ Zahvaljujem i zelim najlepsi nastavak ovog cirkusa.
 
 _ Karavan odlazi !!! 
 
 
  


Tragajuci za ne zaboravom

Published on 22:59, 07/24,2013


 Sunce je zakrvavilo na zapadnoj strani...s'leve strane mog grudnog kosa,tezak pritisak i tupo udaranje slabasnog srca.
Umorilo se,od iscekivanja,da ce ponovo zaigrati na poziv,na dodir,jer nema vise niko da mu se raduje.
 
Odlazak mornara,vojnika,se sa strepnjom iscekevilo mnogo godina,a ja sam cekala sedam!Dugih sedam godina,u beznadju, strahu,u nespokoju,al' cekala...Koga?
Moj vojnik je dezertirao na prvoj borbenoj liniji,moj mornar se udavio u moru izgubljenih iluzija a mene ostavio da se nadam.
 
Vec tri godine sam usamljeno ocekivala njegove korake,ostavljala vrata otvorena.A, moju dusu i telo zarobila,zatamnila od ljudi,od citavog sveta,samo da sam njemu verna.
Bojala sam se,da ga necu povrediti ako mi koja rec izleti a da nije njemu namenjena.
 
Praznicke dane sam docekivala sa nekom pesmom koja me secala na one dane koje sam sa njim provela.Izbegavala pozive kako nebih kojim slucajem zalutala na mesta gde sam sa njim obilazila.Na svakoj klupi gde smo nas dvoje sedeli, satima sedela,u mislima njega ljubila.
 
 Tri godine,prizivala njegov lik,glas,njegov hod,i nista nisam zaboravila.
 
 A, on,sad negde drugu ljubi...I dalje na sav glas peva o ljubavi!
 
 A meni salje glas da sam mu draga al' bojao se mog haosa...mog zivljenja!
 
 Shvatam !
 
Da cu  umreti a da nikad ne saznam definiciju te reci,koje nazvase "ljubav"! 
 
 Ili ja stvarno ne umem da volim?! 
 
  Vreme, vreme...jebeno vreme ne ume moju dusu da izleci!
 


miris proleca

Published on 16:26, 05/07,2013


 
 Kroz prozor posmatram malenog decaka koji  vozi  biciko.Devojcica trci za njim i u plac ga poziva da stane.
 U obliznjim krosnjama dve male ptice skakucu i pevaju pesme.Miris pokosene trave se siri kroz moju sobu. 
 Komsinica mi donese bukete jorgovana i bagrema.Opojni mirisi se sire kroz moj stan.
 
 
 Praznicka atmosfera u mom srcu.
 
 Osecam da ce mi se nesto lepo desiti?! Znam da hoce! Jer me retko kad instikt prevari.
 
 Ne znam sta? Al' gle...osecam neku divnu toplinu kako me prozima...Srce srecno zaigra!
 
 Sve je tako mirno,cak i Sunce zadje za tamne oblake,al' otima se uzdah i divna osecanja iz mojih grudi...Cudno se osecam...Kao da cu na neki put gde me neko ceka,a znam  vec gde je? Desice mi se?!
 
 Dolazi prolece .Sa njim u nove zelje !
 
 Docice neka nova lica,mozda sretnem i neke drage ljude?
 
 Dolazi nov zivot.
 
 Puno razloga da budem srecna , zar ne?!
 
  
  
 


Razgovor sa Doktorom

Published on 16:56, 04/30,2013


 Danas sam isla da skinem gips!
 
U klinici koja je privatna kao da daju besplatnu hranu.Na hitnom guzva,a ljudi su svi mrzovoljni i cinilo mi se kao da bi jedni druge ujedali.
Jedna "godpodja" iz Arapskih zemalja je napravila skandal jer joj je receno da nece cekati dugo,i da su joj dete previli lose.Vikala je kao da je luda,kako ce da im se osveti i da su svi nesposobni za rad .
Svi su je nemo posmatrali,a svako se dosaptavao sa onim do njega i kritikovao njeno ponasanje.Medjutim,niko nije smeo da joj se suprostavi!
 
Da,sedela sam do jedne zene,koja me je gurkala laktom i jedvacujno mi je saputala:
-Vidite li nasta smo spali? Da li je to normalno?
-Zato ce da izbije ovde revolucija,jer je nemoguce izdrzati vise ovo bahato ponasanje ovih Arapa,i svih stranaca?
Ja sam se  tiho nasmesila i isto tako lagano joj rekla?
 
- Gospodjo,sta ste trazili po njihovim zemljama? Sada je na vas red da vratite ono sto ste im oduzeli!
 
Pogledala me sa besom i samo frknula zatvorenih usta.
 
Nakon par minuta usla sam kod Dr.
 
Mlad nasmejan Arapin,koji je jako tecno izgovarao moje prezime i ime i jos par nasih reci.Bilo mi drago sto me je pozdravio na nasem i sto me je pitao kako sam?
Dok mi je sekao gips,pricao je o nasoj zemlji...Kaze,da je proputovao kroz bivsu Jugoslaviju,i da mu se jako dopala tada.A,onda se naglo uozbiljio i rece mi:
-Vi nemate sanse da udjete u Evropu!
-Znate da ste izgubili Kosovo,a uskoro ce i Vojvodina da vam ode...Ostacete vi Srbi kao jedno pleme,a ovo sto ste sad potpisali,to je vec bilo unapred skrojeno od strane Amerike,Engleske,Nemacke,a ova zemlja je samo suigrac sa Nemackom...steta,sto niste reagovali na vreme,ali,mozda je bolje po vas.Nego,znate vi za onu pricu o Duducima? E,ako niste znali potrazite negde,mozda cete se i spasiti -uz osmeh mi rece?!
 
_ Mislite li vi gospodine da ja ne znam? Nego,sta jos mozete da me poducite?
_ Vi znate vise nego ja,nadam se-uz osemh ,da ste vi malo vise obavesteni o situaciji na politickoj sceni?
 
_ Draga godpodjo,da ne ulazimo u dublje teme, ali,samo jos jedno mogu da vam kazem:
_ Ako ste slobodni,udajte se za nekog Arapa,i predjite u islam,jedino cete na taj nacin biti bezbedni...opet kroz osmeh i mali namig oka mi govori.
 
_ Malo me zbuni,ali ne zadugo.
 
_ Gospodine,ja se nikad necu udati za bilo koga no do mog Srbina,ako njega nemam ne treba mi niko! I,neka vama vas islam,a ja se i dalje i zauvek krstim sa tri prstom...pokazem mu lepo kako ja to radim,nasmejem se i mignem okom.
 
_ Aha, znaci imas nesto protiv Islama? A?
 
_ Ne, gosopodine,nemam ja nista protiv ni jedne vere,nacije,preodeljenja,ali ne trpim da mi neko sugerira.I, nisam ja prva pocela o tome,a smatram da nije ni mesto a ni da ste vi trebali da dirate u moje.
 
_ Waouu,ala ste vi neka prznica,al' ja volim kad mi se zena suprstavi,jer imam smisla da je brzo ukrotim...opet smeh i namig..
 
_ Mozda vi umete sa vasim zenama,ali ja samo mogu dozvoliti mom nekom Srbinu da me ukroti,al' oept samo ako ja to pozelim...I, molim vas,dajte,da zavrsimo vec sa tim pregledom,jer mi se zuri.
 
_ Videt cemo se,zar ne?
 
_ Nadam se,da necemo,jer nemam namere vise da se lomatam.
 
_Dovidjenja gospodine !
 
_ Dovidjenja godpodjo,i nadam se,da cete me pozvati da obidjem jos jednom vasu zemlju,ali mozda mi i nebude trebala vasa pomoc,posto ce jednom da bude neka druga kolonija,a i vi kada budete odlazili ,moracete da ucite neki drugi jezik ?!
 
_ Ne brinite doktore,ja svoj maternji nikad necu zaboraviti!
 
 Zbogom ! 
 
 
 


Trazim oprostaj

Published on 16:43, 04/19,2013


 
 Od tebe, koji se prevari na prvi bacen pogled k'meni
 Verujuci da sam ti znana,da sam ti bliska.
 
 Od onog Aprila koji mi rasiri svoja krila i podari sunce
 da mi ogreje mrzovoljno lice, dade mi snage za pokusaj novi.
 
 Od umrle majke,sto  od njene lepote tek poneka crta nazre,
 Sto sam joj bila vecita briga,jer nisam nikad slusala njene reci.
 
Od onog proleca u kome je Tagore pre stotinu leta,
Pisao pesme za moje rodjenje,i sto tek sad shvatam njegove poruke.
 
Od tebe pesnice,sto ne znas za vreme,sto zivis i ozivljavas tudje zivote
sto stvori Cik Lorimer a Ines,al' sto uze zivot Danken Isidori.
 
Od svih vas sto ste umeli da istinski dajete sebe,i sto vas ne ubise
varljive slike,vec verujete i dalje da ljubav postoji.
 
Ja vas molim,da meni ne sudite,zasto sam umrla,pre nego sto shvatih
da sam dosla na ovaj svet,bez nekog reda,i tek na tren kod vas svratih. 


Ponc je prosla

Published on 00:35, 04/09,2013


 
 
     Ponoc je vec prosla
    
     a ja nemam sna.
 
    Osluskujem tisinu,
   
   samo tih uzdah napusta moje grudi
   
   i razbih se u ovu belinu.
 
   Za trenutak,zatvaram oci
i vidim dva topla dlana.
 
 Osecam zelju da spustim svoje lice na njih.
 
Da me nezno zagrlis,i sapatom pozoves.
 
Da osetim tvoju zudnju,a ja da ublazim
Ovaj suludi strah , da ce ova noc proci
i da cu docekat novi dan.
 
Trebaju mi tvoje oci,da vidim u daljinu
gde se nazire nova nada za neku novu srecu.
 
Trebas mi, u ovoj nocnoj tisini koja me tera
da ti pisem o nemiru, mom uspavanom srcu
koje se teskom mukom budi,al'hoce novu igru.
 
Prolazi ponoc,a ja budna sanjam
O tebi,koji poznas ovu nocnu muziku
koju svira tisina a usamljena dusa peva
o prolecu koje donosi ljubav novu.
 
 Evo,vec je novi dan,
 
Jos uvek budna sanjam
 
Tvoje ruke oko mog struka,
 
I, tisina koja te u mojoj dusi stvara.
 
A, tebe nema...
 ti si negde daleko,i mozda s'drugom spavas?
Mozda u zvezdano nebo gledas i slusas kako se
Tisina razbija u tihi zov na ljubavnu igru .


Srbijo , ne daj da te ucenjuju !

Published on 11:46, 04/07,2013


 
 Godinama sam radila za kapitaliste. Ne znam ni ko mi je gazda ,jer sam samo brojka na nekoj listi.
  Nakon devet  godina rada kod istog,  sad kada sam slomljena,nemaju vise milosti !
 
 Ucenjuju me , prete, lome, ignorisu....Iako su pisali neke zakone o ljudskim pravima i zastiti radnika , krse ih na najprovidniji nacin. Imaju vise para od mene i placaju advokate...ja nemam!
 
Daju mi "velikodusan" izbor .  Ili da napustim sama , ili da se vucem po sudovima sa njima?
 
Nude mi mizernu svotu za devet godina  a da nemam prava na zalbu ? 
 
Vec su nasli za mene zamenu. Ljigavog Portugalca koji ih vec u startu potkrada ali na najulkaviji nacin. Posmatram ,kako se snishodljivo ophodi i trckara kao ker za sefcicima,al' ne da i radi!
On kaze da je kapitalizam najbolji,jer je navikao na to! On moze da trpi potcenjivanja,uvrede,da prima komande uz srok osmeh , i jos da im se zahvaljuje ... Uzaaas!
 
Dosla sam do ivice provalije. Nemam velikog izbora kao i ti.
 
Niko ne zeli da me saslusa, niko nema vise interesa da bude na mojoj strani jer nemam sta da im ponudim. Izbacice me , u to sam sigurna ! Al' ja i dalje idem dalje ni makac da im popustim!
Pisala sam pisma ministru pravde, rada, predsedniku sindikata za zastitu radnika...pozvala sam novinare...sutra cu da uletim kod presednika opstine...uradicu sve,samo da okaljam sliku ove firme koja vazi za jednu od najvecih...Ispricala sam samo istinu o njoj ! Koliko se bahato ponasaju njeni rukovodeci i zastupnici...nista,cak sam bila umerena u opisu pojedinaca!
 
Ne dam ,da me zgaze...Necu im dozvoliti da idu dalje a da se bar neko vreme ne prica o njima!
 
 Srbijo...ne veruju u pomoc od njih ! Nikad neces dobiti nista a da ne plats duplo ...Jesmo u teskoj situaciji ,ali bices u jos goroj, ako dozvolis da ti oni kroje sudbinu da ti pisu istoriju. Nikad nisi bila ravnopravna ni sa jednom kapitalistickom zemljom..nikada !  Zar nevidis da ces pasti kao kolonija! Ostaces u njihovim govnima koje oni vec prave u Bugarskoj, Rumuniji. Jer oni moraju da se izvuku iz sopstvenih. Da li si svesna da ce te unistiti? Obogaljices,oslepices,za njihove interese. A , kad budes obolela, izbacice te,ostavice te da ropces u najcrnjoj bedi!
 
Ja ih poznajem ...u srzi su takvi !
 
Znam da ti je tesko...znam da si u najtezim trenucima...Trebas da izaberes jedno od zla kao i ja..Ja izabra da im se suprostavim , da se borim protiv 200 ...I znam da cu izgubiti!
 
Dal' mogu sada da ti kazem da sam trebala da budem kao Portugalac? Da im se podvlacim a iza ledja da ih potkradam,da ih iskoristim na podmuklost ? Ja nisam takva ! A TI ?
 
Osecam  bol za tobom .... vidim da si jos u uvernju da imas " prijatelja" da ce ti neko pomoci...osecam, da ces bas kao i ja izgubiti .
 
Al' na zalost , kad padas i kad si u najtezim trenucima, jedino mozes da se oslonis na samu sebe i da izvuces poslednju snagu koja preostaje u tebi...A,znamo da imamo snage dokle god zivot izvire iz nas...Podigni se poslednjim snagama i kreni da sama sebi lecis rane...veruj da ce manje da boli!
 
Srbijo Ti i ja danas pred ucenjem kapitalistickih pogani!
 
 
 


Moje suze...

Published on 16:18, 04/05,2013


 
 
 Retko ,zaista retko sam u zivotu plakala ,  i jako mali broj ljudi su videli moje suze .
 
Iako sam pocesto tuzna , ljuta ,  jako tesko prepustim se suzama.
 
Zasuze moje oci,na neku tuznu pricu,neki film, neciju zivotnu pricu,al' ne i na moje licne.
I mnogo puta , kad cujem ili dozivim neku tugu , danima osecam  bol u srcu. U mojoj dusi se razlije jad, i vristi mi srce u bolu. I  zablistaju te kapljice i peku u ocima , al' nikako da skliznu iz njih... kao da postoji neka nevidljiva  brana pa im neda.
Tad mi je uzasno tesko,  osecam se slomljenom, mozda i bolesnom, al' suza nece iz moga oka van.
Tad mislim da nisam ljudsko bice,i da nemam tih dragocenih izvora u sebi...al' znam da nije tako. 
 
A ,ustvari,ja se bojim suza.
 
Da, bojim se...bas tako !
 
Jer ,jedino zaplacem nad umrlim...za onima ,koji zauvek odlaze od mene ,i svesno ih ukopavam u svoju dusu,secanja,ali, takodje svesna ,da ih vise  nikad necu vratiti u zivot !
 
Sve sto zivi i sve sto mogu da vidim ne moze da me natera na suze...Jer, moje suze su uzasno teske,bole do dna duse i obuhvate sav moj zivot i moje postojanje.
 
Moje suze imaju vrednost najtuznijeg kraja iz kog se nikad vise ne moze roditi nikakav povratak za neki pocetak... moje suze padaju samo nad umrlima. 
 A,samo jednom sam plakala za jednim..Da li sam tad sahranila i veru u ljubav ?
Da li sam tad sahranila i deo sebe sa njim?
Ne znam?
Al' evo, prodjose godine, a ja jos nisam ozivela...Al' jedno znam...da nikad vise ni jedna moja suza nece pasti za onim ko je ziv!
I,nikad vise ja necu biti, ona sto sam bila.
 
Jer,moje suze zaista oznacavaju nepovratak...zauvek...poslednji oprostaj! 


Za one,koji se pitaju,zasto je danas tako u zemlji SRBIJI?

Published on 11:34, 02/09,2013

Na sajtu Youtube se pojavio crno-beli snimak dočeka Nove 1977. godine u Hotelu „Park” u Novom Sadu, kojem je prisustvovao tadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito, njegova supruga Jovanka i veliki broj tadašnjih političara.

Ovaj snimak ima jednu svoju specifičnost i istorijsku vrednost, jer je na njemu zabeleženo poslednje zajedničko pojavljivanje Tita sa Jovankom u javnosti posle čega je usledio tihi razlaz ovog predsedničkog para, pišu beogradski i mediji u regionu.

Mnogi kažu da su oni tada i zadnji put zaplesali.

Domaćin predsedniku Jugoslavije je bio tadašnji gradonačelnik Jovan Dejanović, a u Novi Sad se tog 31. decembra 1976. godine slio celokupni politički vrh SFRJ i SKJ.

Zbog ovog dočeka Hotel Park je potpuno rekonstruisan, dobio je veliku kongresnu halu, kao i Titov apartman, koji je i danas najekskluzivnija soba u hotelu.

 PS/ Bila sam mladjena,al' pamtim,da nikad nije bilo "jednakosti",da je uvek najvise ispastala radnicka klasa i seljaci.

Mozda ce neko prepoznati svoje roditelje ili bake i deke,pa ce biti protiv,al' ima i onih koji su samo gledali na Tv_u,sve to,i ponizno pratili te poltrone kako se snishodljivo klanjaju "brzim Gonzalesu" i njegovim "macorima" koji su tapsali i kad nisu trebali.

Nazalost,istorija se uvek ponavlja.


seta

Published on 16:53, 02/08,2013

Danas sam posebno setna . Neka nezna tuga mi se uvukla u dusu.

Slusam kako mi srce kuca, i onda jedan dubok uzdah mi se izvuce iz grudi.

Osecam,da dolazi ono vreme kad pozelim da zagrlim nekog ,da  se nezno pribijem uz njega i laganom krenemo u setnju ovim gradom.

Prolece ! Osecam  ga duboko u sebi...Docice ,i ja cu opet biti sama i cekati nekog ko nikad nece doci?

Da, ja duboko prezivljavam svaki rastanak!

Nemam   jacinu koja dozvoljava da se odvojim od proslosti i krenem buducnosti?

Ustvari,kad bolje razmislim, ne zelim da se nesto promeni!

Vise nisam kadra da ponovo zavolim!

Istrosila sam sve emocije, i sada sam totalno prazna...osecam u sebi kako praznina siba kroz sve moje vene...bas sam skroz prazna i ne zelim da mi se uvuku ponovo u srce svi ti laznjaci,sve te protuve koje su mi iscrpili dusu.

A,opet...danas sam tako setna . Zelim samo jednu toplu ruku , neciji topao osmeh i jednu setnju !

Mozda cu vec sutra izaci  nekuda , mozda cu se ponovo nasmejati nekom strancu,a da pomislim na tebe?!

Mozda cu vec u ovom prolecu,ponovo zavoleti one raspukle cvetove i ljubiti se s'nekim u nekom parku , i ponovo poverovati da nije kasno za srecu?

Danas je samo seta.


Secanje na jednog Nikolu Teslu

Published on 21:42, 01/24,2013

 Tako iznenada, setih se veceras ,nekih davnih dana.Secanja krenuse od detinjstva,mladosti,skolskih dana...Ne,nisam volela previse skolu,i nisam bila neka bubalica,al' imalo je predmeta koja su mi se jako dopadala,al' profesori tih predmeta nikako.

Dok,sam se debelo zavadila sa matematikom,fizikom,hemijom,jos iz osnovne skole,te su me zestoko pratili u srednjoj skoli.

Svi ti profesori su mi izgledali pomalo luckasti,neki otkacenjaci,ili teski gnjavatori,da mi se svaki put uzasno spavalo.Jednostavno,nista ih nisam razumela.A,krivicu ne tarzite u meni,vec u njima,zato sto su bas takvi bili i nisu znali da me zainteresuju za te predmete.

U drugoj godini srednje,smo dobili novog profu.Pricalo se,da dolazi iz Bg,a u mom malom gradicu je to bila o, senzacija...zamislite vi nas decicu,koja dobija profesora iz Beograda?Zaista velika senzacija a i dosta straha.Taj strah,se navise osecao na onima koji su bili "veliki" odlikasi,i koji su vazili za face",al' ne i za mene i mog druga Luku.

Moj Lukic(od milja Luka) je tek stigao iz Nemacke.Nakon duzeg boravka tamo,roditelji su resili da ga vrate u zemlju i da nastavi skolovanje .Kako je slabo pricao Srpski,jedva se zivo uklopio u drustvo.Bio je zaista k'o pravi Svaba,pa su mu i to nadenuli oni koji su zazirali iz nekih glupih prica,i poistovetili ga sa onim iz tamo nekog drugog svetskog rata.Ja sam ga odmah "usvojila" i krenula sam sa njim da baratam i rukama i nogama,ali sam zelela da se sto pre snadje medju nama...Odmah sam skakala na one koji bi neku losu rec izgovorio za njega.Sedeli smo zajedno u istoj klupi,i pocesto smo se smejali na nastavi,jer je sve drugacije shavtao ali je bio izuzetno promucuran.

Bio mi je zaista dobar drug,i ja njemu pavi ortak u nekim njegovim idejama.A,najvise,kada smo bezali sa nekog casa,kako bih se vozli njegovim motorom ili odlazili negde daleko u neka polja i on bi tada poneo svoju gitaru i pevao mi je neke "strane pesme" koje sam ja po prvi put slusala i odusevljeno bih skocila na njega i mrsila mu kosu,ako bih potrefio neku pesmu koja me je pomerala iz fondumenta.

Znala sam da je bio potajno zaljubljen u mene,ali ja nisam htela da kvarim ono sto sam stekla sa njim.Ponekad,kao u sali,bih me svalio izmedju klupe i kao ljubio,ali ja sam ga odmah grizla i cupala za onu njegov Sergejeve loknice.Ziveli smo kao dva druga.Pokusavala sam da mu nabacim neku curu,koja bi me pitala za njega,ali on kao da nije priemcivao druge,sto je mene dovodilo do besa.Znala sam,da ga nikad necu voleti vise nego kao prijatelja,a opet nisam zelela da ga povredim i da mu nanesem neka prva losa iskustva.Bolelo bi me!

I,tako,dok smo se vracali sa odmora ka ucionici,on bi me zagrlio,i pravio neke grimase samo da bi me udobrovoljio da se ne predomislim i vratim se u Anexs,gde su ostajali oni koji nisu zeleli na nastavu.Pokusala sam da se izvucem,i uspelo mi je,u nagovoru da cu do WC i da cu se vratiti odmah,a on da udje pre mene.Nije mi verovao,i naterao mi je da mu obecam da cu se vratiti,jer je zano,da kad obecam nesto to i uradim.Nije mi se vracalo,pogotovo sto me nije zanimao taj novi profa.

Vracala sam se lagano i tiho pevusila ,kad odjendom ispred mene stoji Nikola Tesla!

Ja zanemila...zazmurim,pa pogledam, jeste...on je ?!

Gleda me,i onako serteski se nasmeje,pa mi rece da je lepo sto pevam,ali uskoro ce da vidi da li dobro poznajem fiziku.

Pojurila sam do ucionice,kao da je zaista duh iza mene i maltene,grudima sam otvrila vrata od ucionice.Uletim pravo u Lukino krilo i od soka pocnem da buncam,mucam i tresem njega.On jadnicak nista ne kapira,i vice na mene da se ne salim i da mi nije to neka fora,vec da sam podetinjila skroz.

_ Alooo, breee, jel ti cujes sta ti ja govorim?_ pita ja njega.

_Jebote, on se stvarno povampirio,i eno ga seta hodnikom kroz skolu...jos sam pricala sa njim i kaze mi da ce doci uskoro da vidi koliko znam fiziku. 

_Daj Luka,ustipi me. Jesam li ja poludela,jel' sam u snu,da li sam ziva?!

_" Alooo, devojko,sta ti je,jel'ti to mene zaista zezas ili sta kog vraga zelis sa tim? Luka ,se vec iznervirao i vise nece da me drzi na krilu nego me gura na moju stolicu i onako sav ljut okrece glavu ka vratima.

I odjednom,vrata se otvorise i tako udje "duh" Nikole Tesle kod nas.

Ja na sav glas i guram Luku vicem:

_Sta sam ti rekla? _ Jel' vidis da se povampirio i dosao da nas maltretira sa njegovom jebanom  fizikom i tim svim cime se bavio....sad ima da nas pretvori u cevcice,ili nedajBoze u neke cestice i svi cemo ispariti."

Vicem ja na sav glas a Nikola Tesla spusta dnevnik i glasno se nasmeja.

U ucionici mrtvilo,muk...nema disanja,svi nemi i svi ko mumije...Totalan sok!

Ipak, se on povrati i polako nas pozdravi!

"_Da vam se pretstavim"! _ Ja sam vas novi profesor i predavacu vam fiziku .Dolazim iz Boegrada!

"_ Ne, nisam povampireni Nikola Tesla,ali sam  njegov potomak  i tacno da se zovem Nikola Tesla,koji je ziv i koji ce vas ponekad ispitivati,podeliti po koju losu ocenu,ali najvise  sam tu,da bih vas naucio necemu"!

_" Ima li ko nesto da pita,pre nego sto zapocenmo sa predavanjem"?

Niko nista ne pita,i dalje niko ne dise.

Ja skupih hrabrost i pitah ga:

"_Profesore,jel' istina da ste vi zivi? I ,da ste samo neki daljni rodjak od onog "pravog",i da li bih ste nam nesto vise ispricali o njemu,ako znate"?

"_Vase ime " ? Pita me,(sto me je vise zbunilo,jer po prvi put cujem da mi neko persira,i to profesor)?

Ustanem ,a noge klecaju,od straha,uzbudjenja,pomalo ponosa,sto,eto,ja najvise smogoh snage da se prva javim.Priznajem,da i dan danas osecam tu nelagodnost i taj ponos,ali od tada ja nikad nisam slusala njegovo predavanje,vec sam gledala u njega i zamsljala  kao da sam sa onima pravim Nikolom Teslom.

A,verujte da je bio preslikan i da osim malo vise mladosti se razlikovao od ovog sto sam vam postavila sliku.

I tako prodje moje skolovanje,a fizika za mene i dalje bauk i spansko selo!

A, onda, dodje  Miroslav Antic, i Monalzia,i Magelan...sve sam ja njih volela,ali ne kao profesore,vec kao one druge koji su nosili njihova imena.A ipak,i dan danas ih se rado secam:)

Moji profesori...

Gde li ste sada?

Da li se i vi secate nekih od nas?

Nadam se,da me se secate,po nekim mojim glupostima,ako ne i kao dobrog ucenika iz vasih predmeta? Ipak, vam nisam pravila velikih problema....znam da nisam!

Volela bih da znam da ste zdravo i zivo!


1 2 3 4 5 6 7  Sledeći»