Tragajuci za ne zaboravom
Published on 22:59, 07/24,2013
Sunce je zakrvavilo na zapadnoj strani...s'leve strane mog grudnog kosa,tezak pritisak i tupo udaranje slabasnog srca.
Umorilo se,od iscekivanja,da ce ponovo zaigrati na poziv,na dodir,jer nema vise niko da mu se raduje.
Odlazak mornara,vojnika,se sa strepnjom iscekevilo mnogo godina,a ja sam cekala sedam!Dugih sedam godina,u beznadju, strahu,u nespokoju,al' cekala...Koga?
Moj vojnik je dezertirao na prvoj borbenoj liniji,moj mornar se udavio u moru izgubljenih iluzija a mene ostavio da se nadam.
Vec tri godine sam usamljeno ocekivala njegove korake,ostavljala vrata otvorena.A, moju dusu i telo zarobila,zatamnila od ljudi,od citavog sveta,samo da sam njemu verna.
Bojala sam se,da ga necu povrediti ako mi koja rec izleti a da nije njemu namenjena.
Praznicke dane sam docekivala sa nekom pesmom koja me secala na one dane koje sam sa njim provela.Izbegavala pozive kako nebih kojim slucajem zalutala na mesta gde sam sa njim obilazila.Na svakoj klupi gde smo nas dvoje sedeli, satima sedela,u mislima njega ljubila.
Tri godine,prizivala njegov lik,glas,njegov hod,i nista nisam zaboravila.
A, on,sad negde drugu ljubi...I dalje na sav glas peva o ljubavi!
A meni salje glas da sam mu draga al' bojao se mog haosa...mog zivljenja!
Shvatam !
Da cu umreti a da nikad ne saznam definiciju te reci,koje nazvase "ljubav"!
Ili ja stvarno ne umem da volim?!
Vreme, vreme...jebeno vreme ne ume moju dusu da izleci!