Opet se radujem suncu
Evo, po prvi put ove godine ,osetih toplinu!
Sunce me zvalo da otvorim oci iako mi se nije odvajalo od sna!
Otvorila sam sirom prozozre i pogledala u predivno nebo!Svetlo ,tek po neki beli oblacak zastao iznad mene!
U letu lastavica krilom mi mahnu a iz obliznje krosnje zacuh pticu kako peva!
Tisina...
Odjednom,zacuh zvona sa obliznje crkve kako javljaju da je danas Preobrazenje,ali katolicke crkve!
Nije vazno ,cija je crkva,cija su zvona.
Ja osetih veliku radost,mir u dusi,i tiho zadovoljstvo!
Spremna sam,da idem nekuda?!
Obucicu onu leprsavu haljinu koja vec od proslog leta nije izasla iz ormara.Ostavicu bose noge da mi blag vetra proleti i pomiluje!
Oticicu do jedne poznanice koja ce zasigurno pozeleti da idemo negde na neku od onih terasa,.
Ili,ako se ne predomislim i uzmem jedan peskir i odem do Vansenske sume i uz knjigu zalegnem u meku travu...da napunim pluca svezinom i mirisom iz nje koja jos uvek izdrzava pod teskim pritiskom zagadjenosti ovog grada!
Kako je lepo kad osetis da ti sunce miluje lice,da ti ogreje telo!
Lepo!!!
Al' osecam i pomalo setu.
Moj dan bi ispunjen bio da sam sa onim k'o samonom zna da u cutanju oseca kako je lepo biti uz onog ko zna sta je lepota zivljenja uz male trenutke odmora i da ukrademo jos nesto lepo od ovog zivota!
Moje dusa opet priziva!